Borbeni avioni za Ukrajinu preveliki korak za NATO

Vašington je odbio predlog Varšave da poljske borbene avione MiG-29 pošalje u Ukraijnu preko američke vojne baze u Nemačkoj.

Dok traži načine da pomogne Kijevu u borbi protiv ruske invazije, Zapad istovremeno strahuje da bi mogao da uđe u rat sa Moskvom koja ima nuklearno naoružanje, navodi agencija Rojters(Reuters) u svojoj analizi od srede.

Moskva je napala ukrajinske gradove čime je naterala blizu dva miliona ljudi da napuste svoje domove.

To je povuklo uvođenje još težih sankcija Evropske unije ruskim bankama i trgovini, kao i stavljanje njihovih zvaničnika i oligarha na crne liste.

Evo kakvi su stavovi neke od zemalja članica NATO-a o slanju borbenih aviona u Ukrajinu koja je 24. februara napadnuta iz vazduha, sa mora i sa zemlje.

POLJSKA

Poljska je najveća bivša komunistička zemlja u NATO-u i Evropskoj uniji. Ima dugu istoriju borbe protiv Rusije i nastojanja da se integriše sa Zapadom. Graniči se sa oba bloka, kao i sa Ukrajinom sa kojom je ima mnoge kulturne i istorijske veze.

Međutim, Poljska odbija da sama šalje avione Ukrajini, strahujući da bi je to izložilo ruskoj odmazdi,a da NATO savez ne bi do kraja stao iza nje.

"Tako ozbiljnu odluku kao što je isporuka aviona mora jednoglasno i nedvosmisleno da donese čitav Severnoaltanski savez", kazao je poljski premijer Mateus Moravecki (Mateusz Morawiecki).

Varšava je je ranije upozorila na ahilovu petu NATO-a - Suvalki koridor (Suwalki). Reč je o 100 kilometara dugoj granici koja prolazi kroz obradivo zemljište i šume između Litvanije i Poljske i to je jedina terirorija koja ruskog saveznika Belorusiju odvaja od Kalinjingrada, moskovske enklave na Baltiku.

NEMAČKA

Nemačka je 2003. i 2004. Poljskoj predala preko 22 aviona MiG-29 i prema klauzuli o preprodaji Poljskoj je potrebno odobrenje Berlina da ih prosledi Ukrajini.

Ruska invazija na Ukrajinu već je naterala Berlin da preispita davno donetu odluku o zabrani izvoza oružja u ratne zone, što je politika osmišljena da prekine istroriju ratovanja te zemlje u Evropi tokom prošlog veka.

Nemačka je objavila da će iz svojih vojnih rezervi Kijevu poslati anti-tenkovsko i protivvazdušno oružje, te da će ovlastiti Estoniju da im prosledi stare istočnonemačke haubice. Takođe su odobrili i holandsku isporuku ručnih minobacača (RPG) nemačke proizvodnje.

Iako je to veliki iskorak u odnosu na 5,000 šlemova koje su najpre ponudili Ukrajini krajem januara ove godine, Nemačka takođe želi da izbegne poteze koje bi ruski predsednik Vlladimir Putin mogao protumačiti kao provokaciju koja zahteva vojni odgovor.

U Nemačkoj je smeštena avio-baza Ramštajn koja je američka vojna kapija ka Evropi i deo naveće američke vojne zajednice u inostranstvu sa oko 50,000 pripadnika vojske, civilnih službenika i porodica koje žive tamo.

NATO

Svih 30 članica NATO-a pravno su se obavezale da će štiti jedna drugu ukoliko neka od njih bude napadnuta. Međutim, usled Putinovih nuklearnih pretnji saveznice su veoma oprezne i već su odbile poziv Ukraijne da uvedu zonu zabrane letova iznad te zemlje i tako joj pomognu da se zaštiti od ruskih projektila i borbenih aviona.

"Mi nismo deo ovog sukoba", kazao je prošle nedelje generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg.

Dva izvora iz NATO-a, potvrdili su ove nedelje Rojtersu da slanje borbenih aviona u Ukrajinu sa sobom nosi rizik da zapadna vojna alijansa bude uvučena u potpunu konfontaciju sa Rusijom.

"Mi možemo promeniti boje na tim avionima, ali svejedno to ne možemo sakriti od Rusije", rekao je jedan od izvora koji je želeo da ostane anoniman.

"Postavlja se pitanje da li smo spremni na to da Rusija ispaljuje svoje projektila ka Talinu ili Rigi ili negde u Poljskoj. Mislim da nema političke spremnosti na tako nešto", zaključio je on.

Priredila: Jovana Krstić