Na severu Kosova se i dalje 'kopaju' kriptovalute

Građanka Severne Mitrovice kaže da je njena porodica, kao i većina, nastavila sa rudarenjem kriptovaluta, jer je elektrosnabdevanje stabilno, a akcije zaplene od strane policije su "prestale".

Zato su mašine ponovo uključene, nakon prvobitnog iskjučenja.  

Severna Mitrovica je jedna od četiri opština sa srpskom većinom na severu Kosova.   

Ona navodi da se njena porodica bavi ovim poslom uprkos akcijama Policije Kosova koja oduzima opremu za proizvodnju kriptovaluta zbog energetske krize. Poznato je da uređaji koji proizvode kriptovalute troše puno struje, ali ova sagovornica RSE kaže da je u tom delu Kosova snabdevanje električnom energijom stabilno.  

Poslednja policijska akcija u okviru koje je oduzeta oprema za proizvodnju kriptovaluta je održana 1. februara i tom prilikom je u Lipljanu, na oko 17 kilometara od Prištine, zaplenjeno 127 grafičkih kartica.  

"Jedini problem je što ne možemo da koristimo internet MTS doo, jer verovatno detektuje koliko je računara priključeno", kaže ona.  

Dodaje da su neki ljudi, koji se bave proizvodnjom kriptovaluta, promenili internet provajdere, ali nije želela da otkrije o kojim provajderima se tačno radi već je navela da osim kompanije MTS d.o.o ima i drugih koji pružaju iste usluge.

MTS d.o.o. je kompanija osnovana 2015. godine na osnovu Briselskog sporazuma Kosova i Srbije, a osnivač je sa udelom od 100 odsto je Telekom Srbija.  

Proizvodnja kriptovaluta na severu Kosova je atraktivan biznis jer se u tom delu  od rata na Kosovu 1999. godine ne plaćaju računi za utrošenu električnu energiju.   

Institucije bez komentara  

Kosovske institucije su proizvodnju kriptovaluta zabranile  krajem decembra 2021. godine, nakon što su uvedene hitne mere oko snabdevanja električnom energijom  zbog energetske krize.  

Imajući u vidu da oprema za proizvodnju kriptovaluta troši puno struje, zabrana proizvodnje ovog digitalnog novca je uvedena  kao mera za smanjenje potrošnje električne energije. Zbog krize na svetskom nivou, na Kosovu je bilo ugroženo redovno  snabdevanje električnom enrgijom, zbog čega su na snagu stupile i nove, skuplje tarife.  

Upravo zbog skuplje struje, u ovom trenutku proizvodnja kriptovaluta, osim u opštinama na severu gde se računi ne plaćaju, nije isplativa.   

Takođe, odluka o zabrani proizvodnje kriptovaluta širom Kosova je i dalje na snazi.  

Do sada je Policija Kosova zaplenila preko 600 uređaja za proizvodnju digitalnog novca i grafičkih kartica.  

Zamenik direktora kosovske policije za region sever Besim Hoti na pitanje da li je bilo nekih akcija policije vezano za zaplenu mašina za rudarenje, kaže da u poslednjem periodu nije i da su do sada bile dve akcije. 

Kakva bi to bila akcija ako je najavljujemo, odgovorio je Hoti na pitanje da li će biti sličnih akcija. 

RSE se obratio i centralnoj direkciji Policije Kosova u Prištini  sa pitanjem da li se preduzimaju radnje za identifikaciju i konfiskaciju opreme za proizvodnju kriptovaluta, međutim precizan odgovor nije stigao.  

Ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova nije želelo da komentariše činjenicu da se na severu Kosova i dalje proizvode kriptovalute.  

Šta kažu u Carini Kosova? 

Iz Carine Kosova za RSE navode da je u akcijama, u saradnji sa institucijama, zaplenjena oprema  za koju vlasnici nisu imali dokaz da je ocarinjena.  

Od početka godine je, prema podacima Carine, u Južnoj Mitrovici  zaplenjena oprema za proizvodnju kriptovaluta sa 67 grafičkih kartica, a u Prištini sa 39 grafičkih kartica. U Leposaviću, opštini na severu Kosova, zaplenjena su 272 Antminera [oprema za proizvodnju poznate kriptovalute Bitcoin].  

Ta akcija u Leposaviću je bila jedna od većih jer je izvedena u takozvanoj „farmi“ za proizvodnju kriptovaluta.  

Iz Carine Kosova kažu da je tokom 2021. godine u Prištini zaplenjeno 34 Riga uređaja za proizvodnju kriptovaluta sa grafičkim karticama, dok je u decembru u Gnjilanu zaplenjeno 33 Riga uređaja sa grafičkim karticama.  

Prethodno je iz Carine Kosova za RSE rečeno da su tokom 2021. godine na Kosovo uvezeni Antminer uređaji za proizvodnju bitcoin kriptovaluta u vrednosti oko 3.000 evra, dok su grafičke kartice uvezene u vrednosti od 583.000.   

Carina navodi da su građani Kosova u opremu za proizvodnju kriptovaluta najviše ulagali 2017/2018 godine.  

Baš na leto 2018. godine, Kosovski operater elektroenergetskog sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) je saopštio da je zabeleženo povećanje potrošnje električne energije u opštinama na severu Kosova za preko 20 odsto.  

Internet provajderi 'znaju' ko proizvodi kriptovalute  

Iako su iz kompanije MTS za RSE rekli kako ne mogu da potvrde ko tačno koristi internet za rudarenje kriptovaluta, neki drugi koji se bave sličnim poslovima tvrde suprotno.  

S druge stane Petar Gvozdenović, vlasnik provajdera iz Severne Mitrovice na pitanje da li može kao internet provajder da detektuje da li korisnik koristi internet za rudarenje kriptovaluta kaže da može, ali da bi to bilo izmedju ostalog kršenje prava korisnika. 

"Odnosno, trebalo bi da kontrolišemo svaki uređaj postavljen kod korisnika, da izvršimo kontrolu, i mislim da to internet provajder ne bi trebalo da radi", navodi. 

Između ostalog, kontrola kriptorudarenja može da se izvrši na mnogo drugih načina, u smislu zabrane portova, zabrane protokola ili zabrane pristupa sajtovima za kritpovalute, tj. serverima za rudarenje, kaže Gvozdenović. 

Granit (Kadolli) Kadoli, koji se do skoro bavio proizvodnjom kriptovaluta, za RSE objašnjava koji su najjednostavniji načini da se identifikuju ljudi koji krše odluku Vlade o zabrani proizvodnje kriptovaluta.  

Kako kaže, postoje dve mogućnosti za tako nešto: putem uvida u količinu utrošene energije i putem internet provajdera.  

„Automatski se to [proizvodnja kriptovaluta] zna po ceni (računa) električne energije, jer su veliki, ali se može saznati i od internet provajdera koji obezbeđuju internet na teritoriji gde Kosovo ima pristup. Koliko znam, na Kosovu postoje internet provajderi, ali postoje i oni iz Srbije. Oni [koji proizvode kriptovalute] mogu da koriste internet za linkove iz Srbije“, kaže Kadoli.  

To, navodi on, otežava identifikaciju onih koji i dalje koriste opremu za proizvodnju.  

Ipak, Kadoli napominje da ima saznanja da su ljudi širom Kosova prestali sa proizvodnjom kriptovaluta jer je, zbog skuplje struje, taj posao sada neisplativ.  

Šta su kriptovalute?  

Kriptovaluta je vrsta digitalnog novca, decentralizovana, zasnovana na “blockchain” tehnologiji. “Blockchain” je baza podataka koja sadrži informacije o digitalnim transakcijama.  

U praksi, to je nešto poput kupoprodajne knjige, raspodeljene širom sveta putem računara.  

Bitcoin se kopa pomoću kompjutera, tj. korištenjem procesorskog vremena i distribucije u bitcoin mreži, uz pomoć matematičke formule.  

Za razliku od evra ili američkog dolara, ne postoji centralna vlast koja upravlja i čuva vrednost kriptovalute.  

Te obaveze su raspodeljene između korisnika kriptovaluta, putem interneta.  

Bitcoin je prva kriptovaluta koju je 2008. godine predstavio Satoshi Nakamoto u dokumentu „Bitcoin: elektronski keš sistem“.  

Za proizvodnju kriptovaluta troši se velika količina električne energije jer se koriste računari koji vrše proračune za verifikaciju transakcija.  

* Priredila Sandra Cvetković