Šef američke vojske zalaže se za više baza u istočnoj Evropi
Sjedinjene Američke Države bi trebalo da razviju više baza u istočnoj Evropi u cilju zaštite od ruske agresije, rekao je najviši američki vojni oficir Mark Mili (Milley) pred Kongresom 5. aprila.
Mili, komandant američkih združenih snaga, rekao je da bi baze mogle finansirati i druge zemlje, poput Poljske i baltičkih država, koje žele veće prisustvo američkih trupa.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da su napori o proširenju bezbednosnih snaga u istočnoj Evropi "rad u toku", i da će se o tome verovatno razgovarati na samitu NATO-a u junu.
Mili i Ostin su svedočili pred Komitetom za oružane snage Predstavničkog doma o predlogu budžeta za 2023. godinu, ali fokus obraćanja bio je ruski rat protiv Ukrajine i šta SAD mogu da urade da bolje pomognu Ukrajini i ojačaju bezbednost širom Evrope.
Mili je upitan o potrebi preraspodele snaga na istočnom krilu Evrope, gde su države saveznice NATO-a zabrinute da bi oni mogli biti sledeća meta Rusije.
"Moj savet bi bio da napravite stalne baze, ali da ne stacionirate snage, već da efekat trajnosti dobijete rotacijom snaga koje kruže kroz stalne baze", rekao je on.
Rotacione snage se primenjuju na kraće vremenske periode. Stalne snage su često raspoređene na dve do tri godine.
"Verujem da su mnogi naši evropski saveznici, posebno oni kao što su baltičke države ili Poljska i Rumunija, i drugde — veoma, veoma voljni da uspostave stalne baze. Oni će ih izgraditi, oni će ih platiti", dodao je Mili.
Mili se zalagao za veću upotrebu rotacionih snaga više širom sveta, kako bi se smanjili troškovi trajnog stacioniranja trupa i njihovih porodica u savezničkim zemljama u opasnosti od rata, kao što su Južna Koreja i zemlje Persijskog zaliva. On je rekao da bi se ovim eliminisali neki od troškova vezanih za škole, stanovanje i druge slične usluge.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je prošlog meseca da NATO stvara četiri nove borbene grupe, koje obično broje između 1.000 i 1.500 vojnika, koje će poslati u Mađarsku, Slovačku, Rumuniju i Bugarsku. Saveznici NATO-a će na predstojećem samitu razgovarati o dodatnim bezbednosnim merama.