Pet stvari koje bi trebalo znati o sastanku Vučića i Đilasa

"U normalnoj zemlji razgovor predstavnika vlasti i opozicije ne bi ni bio događaj, a pošto nemamo takvo društvo želim da povlačim poteze koji će, verujem, doprineti normalnosti i smanjenju podela u Srbiji."

Ovim rečima je Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde (SSP), jedne od glavnih stranaka opozicionog bloka okupljenog u koaliciju Ujedinjeni za pobedu Srbije, objasnio zašto će se 11. aprila popodne sastati sa predsednikom Srbije i liderom vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandrom Vučićem.

Dvojica lidera trebalo bi da se sastanu osam dana nakon završenih predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora, na kojima je najviše glasova pojedinačno uzela SNS, ali bez dovoljne većine da sama formira vlast na republičkom i nivou glavnog grada.

Sastanak dolazi i u trenutku kada proevropska opozicija tvrdi da je više od 50 posto građana Beograda glasalo protiv dosadašnje gradske vlasti, koju su vodili naprednjaci i koalicija Socijalistička partija Srbija – Jedinstvena Srbija.

Prema poslednjim informacijama, sastanak je sa 16 pomeren na 17 časova.

Zašto je sastanak važan?

Ovo je prvi zvanični susret Vučića i Đilasa otkako je lider SNS-a započeo prvi predsednički mandat maja 2017. godine.

Đilas je od 2008. do 2013. bio na čelu glavnog grada, tada kao funkcioner Demokratske stranke (DS), koja je u Srbiji bila na vlasti do 2012. godine. Od 2019. godine je prvi čovek opozicionog Saveza za Srbiju.

Godinama unazad Dragan Đilas je bio jedna od najčešćih meta tabloida i televizija naklonjenih vlasti predvođenom SNS.

Između ostalih, optužbe koju su ti mediji ponavljali, pozivajući se na tvrdnje čelnika SNS-a, je da su firme u vlasništvu Dragana Đilasa u vreme dok je bio deo vlasti zaradile nekoliko puta više nego što je on to prikazao.

Đilas je te tvrdnje demantovao. Nadležni organi nikad nisu procesuirali navode koje je izneo vrh naprednjaka.

Sam Vučić nije štedeo teške reči na račun Đilasa. Maja 2021. je optužio opozicionog političara da je "megafon" kriminalne grupe Veljka Belivuka. Belivuk i njegovi saradnici su uhapšeni februara prošle godine, a terete se za pet ubistava, otmicu i silovanje, trgovinu drogom i oružjem.

U kojem trenutku se sastanak dešava?

Sastanak Vučića i Đilasa dolazi u trenutku kada još uvek nisu proglašeni konačni rezultati izbora na nivou Republike i Grada Beograda. Dok je za republički parlament jasno da će okosnicu vlasti činiti Vučićevi naprednjaci, situacija je nešto neizvesnija u Beogradu.

U prestonici Srbije i stranke opozicije i SNS pokušavaju da naprave matematičku većinu neophodnu za formiranje gradske vlasti.

Gradski parlament ima 110 odborničkih mesta, za vlast je potrebno imati većinu od minimum 56 odbornika.

Opoziciona koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda – čiji je deo i Đilasov SSP – je dan nakon izbora saopštila da su građani “u potpuno neregularnim izbornim uslovima pokazali da su za promenu vlasti u Beogradu“.

I Vučić i Đilas su u odvojenim izjavama naveli da će upravo Beograd biti na agendi njihovog sastanka.

Kakvi su komentari na sastanak Vučića i Đilasa?

Najava sastanka Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa izazvala je uglavnom negativne reakcije među opozicionim stranakama.

Miloš Pavlović, funkcioner Narodne stranke koja je deo koalicije Ujedinjeni, izjavio je 8. aprila za TV N1 da ni Narodna stranka niti njihova koalicija nisu dali ovlašćenje Đilasu da pregovara sa Aleksandrom Vučićem.

Radomir Lazović, jedan od lidera pokreta Ne davimo Beograd i koalicije Moramo, rekao je 7. aprila da dva čoveka ne treba da odlučuju o stvarima koje su iznad njihovih nadležnosti.

Pokret Ekološki ustanak, koji je deo koalicije Moramo, saopštio je 10. aprila da o glasovima građana ne sme i neće odlučivati predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, kao ni lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, nego Upravni sud.

Sastanak su kritikovale i desno orijentisane stranke opozicije.

Premijerka Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić, koja je i poverenica SNS-a za Beograd, je ocenila da se susret Vučić – Đilas nije sastanak "kao da su oni ovce čuvali zajedno", nego je lider Stranke slobode i pravde "zamolio predsednika Republike za sastanak".

"Predsednik svih građana je prihvatio taj sastanak", rekla je Brnabić i podsetila da je Đilasova stranka postala parlamentarna.

Razumevanje za susret Vučića i Đilasa dolazi iz vanpolitičkih krugova. Milan Antonijević, pravnik i nekadašnji čelnik nevladine Fondacije za otvoreno društvo, ocenio je 11. aprila da je taj razgovor pozitivan korak, jer od 2019. govori o potrebi dijaloga vlasti i opozicije.

On je za televiziju N1 rekao da Srbija mora da se navikne na dijalog i da se dijalog vrati u Skupštinu.

Sastanak je podržao i Bojan Klačar, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

"Najavljeni sastanak (ako se desi) je, razume se, dobra stvar", napisao je Klačar na Tviteru 9. aprila.

Šta su odgovorili Vučić i Đilas?

U pisanom odgovoru na kritike zbog najavljenog susreta sa Vučićem Dragan Đilas je 10. aprila ocenio da je u poslednjih nekoliko godina dva puta "okupljao opoziciju i nezavisne intelektualce u želji da smenimo vlast Srpske napredne stranke", te dodaje da su ga sada, i pre nego što je otišao na razgovor, pojedini opozicionari proglasili izdajnikom.

"U Srbiji koja se davi u mržnji i podelama bez šanse za napredak, kao predsednik Stranke slobode i pravde idem da razgovaram sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da odbranim volju Beograđana koji su glasali za promene", kazao je prvi čovek SSP-a.

Ocenio je da Vučić "u bilo kom trenutku može da napravi većinu, jer svi dobro znaju da mandat pripada odbornicima, kao što znaju da su pojedine stranke opozicije idološki bliže SNS".

"Želim da verujem da je i Vučić svestan da bi takva njihova pobeda u Beogradu bila nelegitimna i lažna i da ne bi odražavala većinsko raspoloženje građana u Beogradu", rekao je Đilas.

U intervjuu za Radio-televiziju Srbije (RTS) 7. aprila, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će u postizbornom periodu razgovarati sa svima, uz napomenu da je to i njegova ustavna obaveza.

Na pitanje da li se nakon izborne noći čuo sa Draganom Đilasom, o čemu se spekulisalo u delu javnosti, Vučić je rekao: "Nisam ga ni video ni čuo godinama."

Komentarišući sastanak sa Đilasom, Vučić je 9. aprila u izjavi za medije ocenio da "moramo da razgovaramo i svi sebe moramo da menjamo i pokazujemo veće poštovanje jedni prema drugima".

Zašto je SPS u ovoj priči?

Partija nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, koji je umro u pritvoru Haškog tribunala ne dočekavši presudu povodom optužbi za ratne zločine tokom ratova devedesetih, je od 2008. godine deo vladajuće većine. Do 2012. godine je SPS, na čijem čelu je nekadašnji portparol socijalista Ivica Dačić, činio vlast sa demokratama.

Od tada do danas su bili deo vladajuće koalicije u kojoj je okosnica Vučićeva Srpska napredna stranka. Deo vlasti su bili u prethodnim sazivima republičkog parlamenta, kada su naprednjaci sami imali dvotrećinsku većinu.

Međutim, i osam dana od izbora 3. aprila neizvesno je da li će SPS biti koalicioni partner SNS.

Mesec i po dana uoči izbora u Srbiji, Rusija je pokrenula veliku vojnu invaziju na Ukrajinu. Međunarodna zajednica osudila je taj potez Kremlja, a Evropska unija je Rusiji uvela više paketa sankcija, te pozvala zemlje-kandidate da usklade svoju spoljnu politiku s Briselom.

Srbija za sada nije uvela sankcije Rusiji, ali je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) glasala za osudu ruske invazije, kao i za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHCR).

Vučić: Srbija pod pritiskom glasala za isključenje Rusije iz UN saveta

Dačićeva stranka održava izuzetno dobre odnose sa Kremljom. Nakon izbijanja rata u Ukrajini, lider socijalista je sa funkcije predsednika Narodne skupštine poručio da Srbija ne sme da se pridruži osudama i sankcijama Rusiji, dok je njegov stranački kolega Dušan Bajatović sa ruskom ambasadom organizovao prikupljanje novca za decu u Donbasu, separatističkom regionu istočne Ukrajine čiju je samostalnost priznao predsednik Rusije uoči invazije na tu zemlju.

Profil Dušana Bajatovića, najplaćenijeg funkcionera u Srbiji

Već u izbornoj noći 3. aprila, Vučić je na konferenciji za medije najavio da će Srbija dobiti "veoma stabilnu i čvrstu Vladu" i da će njegova stranka sa manjinskom Strankom vojvođanskih Mađara (SVM) "u svakom slučaju imati apsolutnu većinu". SPS nije pomenuo.

U intervjuu za Radio-televiziju Srbije 7. aprila, Vučić nije otkrio da li će socijalisti biti deo vladajuće koalicije.

On je naveo da ga je Dačić posle izbora "zvao 10 ili 12 puta", a da su se čuli "juče (6. aprila) ili danas". Dodao je da je zahvalan SPS-u na dosadašnjoj podršci, ali je uputio i kritike na račun te stranke.

"U ovoj kampanji nije bilo fer da sam ja morao da vodim državu, a svi drugi su bili na raspustu što se države tiče", rekao je Vučić, navodeći da je to "zamerio Ivici Dačiću".

Premijerka tehničke Vlade Ana Brnabić izjavila je 9. aprila da pre izbora nije bilo dogovora sa Dačićem da bude premijer, navodeći da nije princip Srpske napredne stranke i njenog predsednika Aleksandra Vučića da takve dogovore sklapa pre nego se "čuje glas naroda".

"Možda je Dačić mislio da će SPS imati sama većinu pa će u toj većini biti premijer. Ne znam, pretpostavljam da je to mislio", rekla je Brnabić za televiziju Pink, komentarišući poruku socijalista u izbornoj kampanji da je Dačić najbolje rešenje za premijera Srbije.

Da socijalisti nisu dobrodošli u narednu Vladu Srbije istakli su i pojedini drugi funkcioneri naprednjaka. Ministarka rudarstva i energetike u tehničkoj Vladi, Zorana Mihajlović, rekla je 5. aprila da lider socijalista neće biti premijer.

Kritike na predizborne akcije prvog čoveka SPS-a izneo je i poslanik naprednjaka u prethodnim sazivima Vladimir Đukanović.