Prikrivena digitalna imovina političara u Srbiji

Autorka: Iva Gajić

Slučaj zaplenjene slike na beogradskom aerodromu, koji je završio na sudu, slučajno je pokazao da zvaničnicima u Srbiji nisu strane kriptovalute.

Međutim, javnosti u Srbiji još uvek nisu dostupne informacije o tome koliko političara na funkciji poseduje novca u kriptovalutama.

Sve je počelo u julu 2021. godine, kada je Uprava carina Srbije saopštila da su carinici na aerodromu u Beogradu zaplenili umetničku sliku Paje Jovanovića, koju je jedan putnik pokušao da unese u zemlju bez prijavljivanja.

Ispostavilo se da je taj putnik gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Nikola Kovačević, kako su otkrili istraživački novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Slučaj je završio i pred sudom, a kako je CINS objavio među dokazima su se pronašle i kopije mejlova Kovačevića koji pokazuju da je trgovao bitkoinima.

Kako se navodi, taj gradski zvaničnik je u septembru 2020. kupio bitkoine za 6,2 miliona dinara, a u februaru 2021. prodao sličnu količinu te kriptovalute i zaradio skoro 24 miliona dinara, odnosno oko 203.000 evra.

Takođe, kako su istraživački novinari otkrili, Kovačević je u periodu od 2016. do 2018. na berzi kupovao i prodavao više vrsta kriptovaluta – bitkoine, litekoine i ripple.

Obaveza prijave digitalne imovine novina

Svi zvaničnici u Srbiji imaju obavezu da prijave svoju imovinu, u koju se ubraja i ona finansijska. Institucija koja vodi registar imovine zvaničnika je Agencija za sprečavanje korupcije, čije članove imenuje Narodna skupština.

Od oktobra 2021. javni funkcioneri, pored ostale imovine, Agenciji za sprečavanje korupcije moraju da prijavljuju i posedovanje digitalne imovine, čija vrednost prelazi 5 hiljada evra.

Agencija imovinske kartone zvaničnika objavljuje na svom sajtu, kao javno pretražive dokumente. U kartonu Nikole Kovačevića kriptovalute nisu navedene.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, objasnio je da ova odredba Zakona važi od oktobra 2021. godine, te da zbog toga posedovanje digitalne imovine neće prijaviti svi.

"Ta obaveza prijavljivanja važi samo za one koji su podnosili neke izveštaje posle tog datuma, bilo da su novi funkcioneri, bilo da je reč o nekima koji su aktuelni funkcioneri, a koji su imali veće promene", kaže Nenadić.

Nemanja Nenadić ističe i da postoje dva pravca mogućnosti za kršenje zakonske odredbe kojom se propisuje obavezna prijava digitalne imovine veće od 5.000 evra od strane javnih funkcionera.

"Jedan pravac bi bio da funkcioner ne prijavi nešto što poseduje, i u slučaju da se utvrdi da je to učinio to može da bude i predmet krivičnog gonjenja na osnovu ovog Zakona, a druga je stvar takođe moguća da neko prijavi gotov novac ili neke kriptovalute koje u stvari ne poseduje u tom trenutku", objašnjava Nenadić.

On dodaje da se nameće pitanje na koji način se proverava posedovanje digitalne imovine.

U Agenciji za sprečavanje korupcije u odgovoru za RSE navode da ovi podaci nisu dostupni javnosti.

Kako se navodi, "njihovu proveru Agencija vrši u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije, kao i u saradnji sa drugim državnim organima".

Agencija nije u svom odgovoru pružila dodatna pojašnjenja. RSE je tu instituciju pitao i koliko je funkcionera u Srbiji prijavilo imovinu u kriptovaluti, da li Agencija ima mehanizme da proveri takvu imovinu, kao i da li su do sada to proveravali.

Andrej Petrovski, tehnički direktor nevladine organizacije Šer (SHARE) fondacija, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da nije moguće utvrditi ni autentičnost vlasništva kriptovaluta, kao ni proveriti ko je njihov vlasnik.

"Ne vidim kako imamo način da utvrdimo vlasništvo određenog novčanika za kriptovalute, odnosno količinu tih različitih kriptovaluta koje bi mogle različiti funkcioneri da imaju", kaže Petrovski.

On dodaje da je upravo anonimnost jedna od glavnih postulata kriptovaluta.

"Međutim, na kraju krajeva taj novac će se verovatno u nekom trenutku pojaviti u nedigitalnom obliku, odnosno u nedigitalnom okruženju, te će organi koji prate trošenje političara verovatno imati kroz te načine da vide ko koliko ima čega", predviđa Petrovski.

Javni funkcioneri i digitalna imovina

Kako je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) 18. aprila 2022. pisao, gradski funkcioner Nikola Kovačević je u septembru 2020. kupio bitkoine za 6,2 miliona dinara (oko 52.700 evra), a u februaru 2021. prodao sličnu količinu te kriptovalute i zaradio skoro 24 miliona dinara (oko 204.000 evra).

Iz Agencije za sprečavanje korupcije nisu odgovorili na pitanje CINS-a da li im je Kovačević prijavio ovaj prihod.

Nikola Kovačević do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa o svom iskustvu sa trgovinom kriptovalutama.

Kako je za RSE navela Agenicja za sprečavanje korupcije, ona "ne vodi posebnu evidenciju na osnovu kategorije podataka koje su javni funkcioneri prijavili u svojim izveštajima o imovini i prihodima". Samim tim nije poznato koliko političara u Srbiji poseduje digitalnu imovinu.

Šta je digitalna imovina?

Digitalna imovna, odnosno virtuelna imovina, zakonom je definisana kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi.

Takođe, ona se može koristiti kao "sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja".

S druge strane, virtuelna valuta je jedna od dve vrste digitalne imovine "koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski".

Ovim delom Zakona o digitalnoj imovini istaknuto je da virtuelna valuta nije zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, odnosno nemaju pravni status novca ili valute.

Virtuelna valuta je valuta koja u realnom svetu nema fizički oblik, kao što je slučaj sa novčanicama ili kovanicama.

Virtuelna valuta se najčešće naziva kriptovalutom. Ipak, ovaj naziv u Zakonu nije prepoznat.

Najpoznatija kriptovaluta je bitkoin, koja je od puštanja u opticaj 2008. godine do danas nekoliko puta imala eksplozivni rast vrednosti. Jednako tako beležio je i vrtoglav pad, pa je u januaru 2018. godine izgubio četvrtinu vrednosti za samo jedan dan.

Bitkoin je samo jedna od kriptovaluta, a sve one vezane su za blokčejn sistem transakcija.

Krajnje pojednostavljeno, blokčejn se često predstavlja kao virtuelna knjiga koja se nalazi na internetu, i u kojoj su zapisane informacije o sprovedenim transakcijama. Svaka stranica knjige je povezana sa sledećom, a svaki korisnik te mreže ima pristup toj knjizi. Ova tehnologija osigurava da se svaki prenos vrednosti desi samo jednom.

Digitalni token predstavlja drugu vrstu digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo, koje u digitalnoj formi predstavlja jedno, ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Kako je digitalna imovina definisana u Srbiji?

Zakon o digitalnoj imovini počeo je da se primenjuje u junu 2021. godine.

Digitalna imovina može, sem kriptovalute biti i digitalni token.

Prema Zakonu, primarno i sekundarno tržište digitalne imovine podrazumeva njeno izdavanje, oglašavanje i trgovanje istom.

Izdavanje digitalne imovine je uslovljeno postojanjem dozvole, takozvanog "belog papira", dok je oglašavanje digitalne imovine uslovljeno postojanjem odobrenog "belog papira", a izuzetno i bez njega, ako to odobre Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Srbija dozvoljava trgovanje digitalnom imovinom, koja je izdata u Srbiji, kao i za onu koja je izdata u inostranstvu, ukoliko je izdata i dozvola.