Makronova ideja o Zapadnom Balkanu izvan EU

Predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) da se zemlje, koje nisu članice Evropske unije (EU), ujedine u okviru nove političke organizacije, je zapravo pokušaj da se spreči proširenje EU, ocenjuju stručnjaci Tobi (Toby) Vogel i Bodo (Weber) Veber.

Ekspert za pitanja EU i Zapadni Balkan iz Brisela Tobi Vogel smatra da evropski blok ipak neće podržati ovu ideju predsednika Makrona.

On navodi i da je taj predlog "nejasan i veoma neodređen", te da francuski predsednik na taj način izražava svoje protivljenje pristupu novih država članica.

"Jasno je da proširenje [EU] ne vodi nikuda, svakako ne za Zapadni Balkan, a jedan od razloga za to je predsednik [Emanuel] Makron. On je bio taj koji je blokirao, na primer, otvaranje pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom", kaže Vogel za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Makron se zalaže za novi tip političke evropske zajednice

Francuska se otvaranju pregovora za Albaniju i Severnu Makedoniju usprotivila 2019. godine, kada je Makron ocenio da ove dve zemlje moraju da ostvare veći napredak.

Govoreći u Strazburu 9. maja na Dan Evrope, Makron je, komentarišući zahtev Ukrajine da se po ubrzanoj proceduri priključi EU, rekao da bi mogle proći decenije da bi se tako nešto dogodilo.

Sa druge strane, ranije je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) rekla da će u junu dati ocenu o zahtevu Ukrajine za članstvo u EU.

Međutim, Makron je kategoričan da se standardi moraju poštovati i da ne bi trebala da se ubrza procedura za Ukrajinu ili neku drugu zemlju.

U zamenu je predložio formiranje "evropske političke zajednice", koja bi okupljala zemlje koje nisu članice EU, poput Velike Britanije, koja je napustila evropski blok.

Vogel ocenjuje da je Makron ovim predlogom želeo da se predstavi kao prijatelj Ukrajine, Gruzije, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana, ali da ipak ne podrži njihovo članstvo u EU.

"Zaista sumnjam da iza Makronove ideje leži zamisao kako saopštiti: daćemo vam status kandidata, ali ćemo vas onda baciti u zaborav, da zapravo ne budete članica ali ni skroz van EU, da to bude način da se [EU] drži podalje od Zapadnog Balkana i Ukrajine i svih ostalih, sumnjam da je to što on [Makron] zaista želi", rekao je Vogel.

Francuski predsednik Makron, kao i francuski zvaničnici uopšte, protive se proširenju EU. Francuska godinama blokira i proces liberalizacije viznog režima za građane Kosova, iako su ispunjeni svi kriterijumi koje je EU postavila.

Evropski ministri traže stratešku diskusiju o Zapadnom Balkanu na nivou EU

Pozivi za 'evropeizaciju' Balkana zbog rata u Ukrajini

Veber: Makronov predlog je alternativa za proširenje

I Bodo Veber, stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, Makronov predlog da se formira nova "evropska politička zajednica" vidi kao tendenciju da se uguši proces proširenja.

"Mislim da je ono što on (Emanuel Makron) ovde predlaže u suštini alternativa procesu proširenja EU, iako on to izbegava da kaže. On je spreman da pronađe format kako da spreči proširenje EU", kaže Veber.

Napominje i da unutar EU postoje velike nesuglasice kada je u pitanju proširenje.

Makronovu ideju je pozdravio nemački kancelar Olaf Šolc, opisujući je kao "veoma zanimljiv predlog za suočavanje sa najvećim izazovom".

Međutim, specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Sarazin (Sarrazin) je u intervjuu za beogradsku agenciju Tanjug 10. maja, rekao da "Nemačka želi da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju budućnost u EU".

Ukazujući na ovu Sarazinovu izjavu, Veber navodi kako je nemačka vlada protiv članstva druge kategorije, posebno za zemlje Zapadnog Balkana.

"Dakle, nemačka vlada je sasvim dobro razumela na šta gospodin Makron cilja i postoje nesuglasice između Francuske i Nemačke u vezi sa proširenjem EU, jer Nemačka nastavlja da podržava izglede za članstvo u EU, počevši od zemalja Zapadnog Balkana", kaže Veber.

Njemački izaslanik za Zapadni Balkan: Očekujemo da Srbija uvede sankcije Rusiji

On smatra i da EU treba da preispita proces proširenja, te da je drugi mehanizam nepotreban, posebno za zemlje Zapadnog Balkana, imajući u vidu da već postoje razne inicijative koje se nisu pokazale efikasnim, uključujući "Berlinski proces" i regionalnu inicijativu "Otvoreni Balkan".

"Berlinski proces" je inicijativa nekoliko država članica EU na čelu sa Nemačkom, koja ima za cilj da poveća saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana, promoviše regionalnu saradnju i evropsku perspektivu regiona.

"Otvoreni Balkan" je inicijativa koju su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija, sa ciljem stvaranja zajedničkog političkog i ekonomskog prostora. Ovu inicijativu ne podržava Kosovo, kao ni Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Kako se Makronov predlog komentariše u regionu?

Vlade Kosova, Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine nisu komentarisale predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona, dok su Srbija i Severna Makedonija iznele stavove.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 10. maja poručio da se duže od mesec dana nije čuo sa francuskim predsednikom i da se neće mešati u procese donošenja odluka u Evropskoj uniji.

"Voleo bih da čujem šta je njegov konačni plan kako bih mogao da se izjasnim", rekao je Vučić.

Sa druge strane, Makronov predlog je pozdravila Severna Makedonija. Portparol makedonske vlade Duško Arsovski je 11. maja naveo da je taj predlog "odlična prilika za ujedinjenje zemalja koje nisu uspele da se priključe bloku ili nisu želele, uzimajući u vidu novu geopolitičku situaciju".

U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Besnik Osmani je ocenio da se Makronov predlog više odnosi na Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, ali ne i na Zapadni Balkan.

Gde je region u procesu članstva?

Severna Makedonija je podnela zahtev za članstvo u EU 2004. Dobila je status kandidata, ali još nije otvorila pregovore o članstvu.

Albanija je podnela zahtev za članstvo 2009. godine, zemlja je kandidat, ali još uvek nije otvorila pregovore o članstvu.

Crna Gora je zemlja kandidat a zahtev je za pristupanje EU je podnela 2008. godine.

Srbija je takođe zemlja kandidat a zahtev za pristupanje EU je podnela 2009. godine.

Kosovo i Bosna i Hercegovina imaju samo status države potencijalnog kandidata.

Status kandidata dodeljuje Evropski savet na osnovu mišljenja Evropske komisije, koji se izrađuje nakon podnošenja zahteva za članstvo u EU.

Potencijalni kandidati su one zemlje koje bi potencijalno mogle da podnesu zahtev za članstvo u EU.

Priredila: Sandra Cvetković