Srbija i naftna kriza – ima li razloga za zabrinutost?

Srbija se priprema za zimu i radi na obezbeđivanju dovoljne količine sirove nafte, naftnih derivata i drugih energenata i ne očekujemo da će biti nestašica ili restrikcija, kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.

Stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića malo je alarmantniji, pa je dan ranije saopštio da zemlja trpi velike gubitke zbog sankcija koje su uvedene na rusku naftu, te da je zbog krize u svetu u Srbiji "defakto uvedeno vanredno stanje".

Ove izjave stižu nekoliko dana nakon što je Evropska unija (EU) kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu uvela šesti paket sankcija Rusiji, kojim se zabranjuje uvoz ruske nafte. Time će, kada sankcije za šest meseci stupe na snagu, biti prekinut dotok ruske nafte u Srbiju preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

'Srbija se priprema za zimu'

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu za RSE da se "cela Evropa i svet pripremaju za zimu, pa tako i Srbija".

"Svakodnevno smo posvećeni tome da obezbedimo dovoljne količine sirove nafte, naftnih derivata, uglja, električne energije. Po svemu čime raspolažemo i sa svime što smo izdvojili kao država, ne očekujemo da će biti nestašica ili restrikcija", navode u ovom ministarstvu.

Kako kažu, nadležni će u narednom periodu, pored rešavanja pitanja snabdevanja, raditi i na povećanju zaliha sirove nafte, koje bi uz stabilne rezerve naftnih derivata dale dodatnu sigurnost u slučaju poremećaja na tržištu.

"Jedna od očekivanih posledica novog paketa sankcija EU je i pritisak na tražnju jer će i druge zemlje tražiti alternative uvozu nafte iz Rusije", navode u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.

Vučić: Srbija defakto u vanrednom stanju

Dan ranije predsednik Srbije je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS) rekao da je Srbija samo zbog sankcija koje su uvedene na rusku naftu na gubitku 600 miliona dolara.

Prema njegovim rečima, za Srbiju važe sankcije, jer je EU uvela embargo na transport ruske nafte morskim putem. Srbija je do sada rusku naftu u najvećoj meri transportovala morem u Hrvatskoj posredstvom JANAF-a.

"Najveći problemi su trenutno sa naftom, jer nam grejs period ističe 1. decembra i počinje dejstvo sankcija, taman kad počinje zima. Mi smo, ne formalno, ali defakto uveli vanredno stanje i svaki dan se time bavimo", rekao je Vučić.

On je kazao i da je nafta iz Iraka skuplja za 31 dolar po barelu u odnosu na rusku.

Hoće li dalje rasti cena nafte?

Aleksandar Kovačević, stručnjak za pitanja energetike, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne očekuje problem u snabdevanju naftom i naftnim derivatima u Srbiji.

"Nestašice ne treba očekivati. Kakve cene mogu biti, to je već drugo pitanje", ocenjuje Kovačević, te dodaje da u nekim drugim oblastima energetike može biti problema u sigurnosti snabdevanja.

Vlada Srbije je 31. maja produžila ranije donetu uredbu o ograničenju cena naftnih derivata do 30. juna.

Cene goriva na pumpama se od marta ažuriraju svakog petka, a prema poslednjoj odluci objavljenoj 3. juna, evrodizel je poskupeo za tri dinara i sada košta 206 dinara (1,7 evra) po litru, dok motorni benzin evropremijum BMB 95 koštati 193 dinara (1,6 evra) što je povećanje od 0,05 evrocenti po litru.

Aleksandar Kovačević kaže da je to dosta visoka cena, ali da je ona u granicama od pre deset i više godina.

"Moralo bi doći do još nekog krupnog poremećaja na svetskom tržištu da bi došlo do nekog ozbiljnijeg povećanja cena. Ova cena nije izvan onog do sada viđenog", smatra Kovačević.

Evropske sankcije za rusku naftu

Na stoti dan invazije Rusije na Ukrajinu, Evropska unija je 3. juna odobrila šesti paket sankcija protiv Kremlja, koji, između ostalog, uključuje embargo na uvoz ruske nafte.

Zabrana uvoza se odnosni na naftu koja se doprema brodovima, a od toga su privremeno izuzete zemlje koje nemaju izlaz na more – Mađarska, Bugarska, Češka i Poljska.

Brisel je najavio da će ruska sirova nafta biti ukinuta u periodu od šest meseci, a ostali rafinirani naftni proizvodi na osam meseci.

Šta je JANAF?

Gradnja Jadranskog naftovoda počela je 1975. i trajala je četiri godine. Prvi tanker sa sirovom naftom pristigao je 1979. na Terminalu Omišalj na ostrvu Krku u severnoj Hrvatskoj, tada delu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Dva meseca kasnije naftovod je pušten u rad.

JANAF-om se distribuira nafta za potrebe rafinerija u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici.

Koje su alternative za Srbiju?

Sankcije EU znače da ruska nafta ovim putem neće moći da pristiže u Rafineriju u Pančevu koja se nalazi petnaestak kilometara severno od Beograda.

Međutim, u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije podećaju da se JANAF se može koristiti za snabdevanje naftom koja ne dolazi iz Ruske Federacije.

"NIS bi mogao da uvozi sve ostale vrste sirove nafte sem ruske, kao što je u prethodnom periodu već uvozio naftu iz Iraka i nekih drugih zemalja", napominju u Ministarstvu rudarstva i energetike, na čijem čelu je Zorana Mihajlović.

Prema podacima Privredne komore Srbije, koje je objavio portal "BBC na srpskom", Srbija je 2021. godine najviše nafte uvezla upravo iz Iraka (47 posto), dok je iz Rusije uvezeno svega 16 posto nafte, a ukupno 14 posto iz Kazahstana i Norveške.

Prema rečima stručnjaka za energetiku Aleksandra Kovačevića, Srbija, osim iz Iraka, naftu može kupiti i od drugih zemalja OPEK-a (Organizacije zemalja izvoznica nafte).

Organizacije zemalja izvoznica nafte osnovana je 1960. godine, a njene članice su, pored Iraka, Alžir, Indonezija, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venezuela.

"OPEK je najavio spremnost da eventualno podigne proizvodnju, da bi sve zemlje te organizacije učestvovale u tome. Ako do toga dođe, to bi moglo uticati na smanjenje cene na svetskom tržištu. S druge strane, iskustvo u prethodnih nekoliko meseci ukazuje da neke zemlje OPEK-a nisu ostvarile proizvodnju čak ni u dogovorenim kvotama. Dakle, ovu situaciju treba posmatrati i iz tog ugla", ocenjuje Kovačević.

Pitanje je i, dodaje sagovornik RSE, i da li se neka količina nafte može dobaviti preko ruskog naftovoda "Družba", koji je izuzet iz sankcija radi snabdevanja Mađarske.

"Ne treba zaboraviti da je mađarska kompanija MOL takođe učesnik na tržištu u Srbiji i da derivati stižu iz rafinerija u Mađarskoj", podseća Kovačević.

Alternativa, prema njegovom mišljenju, može biti i Bugarska, gde se nalazi velika rafinerija.

"Tamo se nalazi velika rafinerija kojom upravlja Lukoil, kompanija koja je takođe prisutna na tržištu Srbije. To je takođe jedan od mogućih pravaca snabdevanja", kaže Kovačević.

Podaci PKS pokazuju da je Srbija prošle godine obezbedila 23 odsto nafte iz domaćih izvora.

"U prethodnih nekoliko godina postojao je trend smanjenja proizvodnje domaće nafte, ali on nije drastičan, tako da će domaća nafta i u ovoj i narednoj godini biti značajan izvor", smatra Aleksandar Kovačević.

Ministarstvo energetike je početkom juna potvrdilo za RTS da Srbija, u skadu sa prosečnom dnevnom potrošnjom, raspolaže dvomesečnim rezervama nafte i derivata.

Jeftiniji javni prevoz – jedna od mogućih mera

Aleksandar Kovačević smatra da bi Srbija trebalo da sledi primer pojedinih evropskih zemalja koje su građanima ponudile značajno jeftiniji javni prevoz kako bi ih destimulisali da troše gorivo.

"U različitim gradovima se preduzimaju mere štednje, kao što je vrlo jeftin javni prevoz, promocija alternativnih načina kretanja – električnih vozila, bicikala, trotineta i tako dalje. Konačno, i kod nas je nedavno puštena u rad brza železnička linija Beograd – Novi Sad, koja bi mogla jedan deo prevoza preuzeti od putnog transporta i u tom smislu smanjiti potrošnju goriva", zaključuje Kovačević.

Nemačka je za naredna tri meseca uvela mesečne karte po ceni od svega devet evra za sve vrste lokalnog i regionalnog prevoza.

Nemačke železnice saopštile su da su prodale 2,7 miliona karata po toj ceni, a pretpostavlja se da je ukupno prodato oko sedam miliona karata u zemlji u kojoj živi više od 81,7 miliona stanovnika.