Gradonačelnik na severoistoku Kine se izvinio zbog politike nultog COVID-a

Gradonačelnik grada na severoistoku Kine na granici sa Severnom Korejom, koji je bio pod izolacijom više od 50 dana, izvinio se zbog neuspeha u radu svoje administracije usred široko rasprostranjenog - ali često prikrivenog - nezadovoljstva zbog vladinog grubog pristupa u suočavanju sa pandemijom.

Gradonačelnik Dandonga Hao Jianjun nije dao nikakve detalje, ali je rekao da su rad vlade i osnovne usluge bili „nezadovoljavajući“, zbog čega se izvinio, navodi se u saopštenju koje je gradska vlada objavila u ponedeljak uveče.

Veoma je neobično da visoki zvaničnik Komunističke partije javno priznaje greške, posebno u vezi sa tvrdolinijaškom „nulti COVID“ politikom koju su više puta podržavali najviši zvaničnici pod predsednikom i partijskim liderom Si Đinpingom, ocenjuje agencija Asošijejted pres (AP).

Uprkos prijavljivanju samo nekoliko slučajeva, Dandong je doživeo jedan od najstrožih karantina u Kini, sa čak zabranjenom isporukom hrane i drugih potrepština, prema nezvaničnim izvorima.

U prijavljenim komentarima na sastanku sa stanovnicima, Hao je priznao žrtve koje je podnelo 2,4 miliona građana grada.

Dandong bi sada prešao u fazu kontrole pandemije koja bi bila „proaktivnija i efikasnija“, rekao je Hao.

U nemogućnosti da iskorijene izvor novih slučajeva, zvaničnici Dandonga su preduzimali sve ekstremnije mjere, od kojih su neke bile upitne naučne vrijednosti, piše AP.

To je uključivalo preporuku stanovnicima da zatvore prozore kako bi sprečili unošenje virusa iz Severne Koreje, iako je njegova sposobnost da se širi vazduhom izuzetno ograničena.

Vlasti su takođe razbile krijumčarenje preko reke Jalu sa Severnom Korejom, nudeći novac za informacije o umešanim osobama.

Kina je dugo smatrala da se virus širi kroz ambalažu i druge površine, uprkos malo dokaza koji pokazuju da je to značajan faktor.

Zvaničnici su u jednom trenutku takođe prevezli stanovnike čitavog stambenog bloka u karantin u gradu Šenjang, oko 250 kilometara severno od Dandonga.

Nakon njihovog puštanja, otkriveno je da je osoba koja je bila pozitivna na koronu i izazvala ovakav potez, zapravo bio stanar susedne zgrade, što je dovelo do sukoba između stanovnika i vlasti.

Dugotrajna zaključavanja postala su norma u kineskom odgovoru na COVID-19, dok je stalna nevolja Šangaja postala najpoznatija. Većina od 25 miliona stanovnika najvećeg kineskog grada i ključnog finansijskog centra bila je zatvorena u svojim domovima ili u neposrednoj blizini dva meseca ili više, a stotine hiljada i dalje su pod ograničenjima.

Ozbiljnost zatvaranja u Šangaju i očigledan nedostatak pripreme vlasti doveli su do sukoba na kontrolnim punktovima između stanovnika i zvaničnika, kao i niz noćnih sesija lupanja loncima i vrištanja sa balkona u znak protesta.

Nakon popuštanja mera, stanovništvo je masovno napustilo grad, a strani poslovni lideri kažu da je poverenje u njegovu budućnost kao međunarodnog poslovnog centra i dalje pod znakom pitanja.

Reakcija u glavnom gradu Pekingu je bila nijansiranija, verovatno iz političkih razloga, iako su mnogi učenici bili primorani da pohađaju nastavu onlajn, a veliki kvart za kupovinu i noćni život je zatvoren nakon otkrivanja 166 slučajeva povezanih sa noćnim klubom, piše AP.

Testiranje je potrebno svakodnevno ili svakog drugog dana u većini okruga, a neučestvovanje može dovesti do toga da se aplikacija za zdravstveno stanje na mobilnom telefonu označi zastavicom, zabranjujući joj pristup javnim prostorima.

Prema podacima instituta Johns Hopkins, u Kini je od početka pandemije zaraženo više od dva miliona ljudi, a preminulo je preko 14.000.