Predsednik Slovenije o evrointegracijama Srbije i Zapadnog Balkana

Predsednik Slovenije Borut Pahor ocenio je za beogradski list Politika da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "ne može u potpunosti da računa na evropsku budućnost Srbije, zato se trudi da očuva strateške odnose na svim stranama".

"To je u ovim geopolitičkim podelama sve teže i teže", rekao je Pahor u intervjuu 4. jula.

Pahor je naveo i da se nada će Srbija uspeti da premosti sadašnju zahtevnu geopolitičku situaciju u duhu evropskih vrednosti.

"Vrlo je važno da pri svim problemima Srbija jača demokratiju i kroti nacionalizam", rekao je Pahor.

Srbija, uprkos pozivima Evropske unije, odbija da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, uvedenim zbog invazije na Ukrajinu. Srbija se u Ujedinjenim nacijama (UN) nekoliko puta pridružila osudi ruske agresije na Ukrajinu koja je počela u februaru.

Vučić je 25. juna izjavio da je na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana, 16 od 27 članica Unije direktno ili indirektno govorilo o neophodnosti pridruživanja Srbije sankcijama.

Pahor je rekao i da poštuje odluku Srbije da ne želi da pripada NATO-u, kao i da vojna neutralnost Srbije nije prepreka za članstvo u Evropskoj uniji, ali da se sada odlučuje "o geopolitičkoj sudbini Zapadnog Balkana za sledećih 10-15 godina".

"Činjenica da EU ne želi ili ne zna snažnije da dođe u ovaj deo Evrope (Zapadni Balkan, prim. aut.) – imaćemo posledice. Na ovom prostoru će se utvrditi Rusija, Kina, Turska i zalivske države", rekao je on.

Skupština Srbije je 2007. godine rezolucijom proglasila vojnu neutralnost "u odnosu na postojeće vojne saveze", a o članstvu u NATO savezu Srbija trenutno ne pregovara.

Sa druge strane, Srbija održava tradicionalno bliske odnose sa Rusijom, na čiju podršku računa kada je reč o bivšoj pokrajini Kosovo, koja je proglasila nezavisnost 2008. godine.

Na pitanje o dijalogu Srbije i Kosova, Pahor je rekao da bi želeo da dijalog ponovo ojača.

"Obe strane, nažalost, sada, pre svega, ističu razloge zbog kojih ne mogu da ga nastave. Razumem ih, ali to nikud ne vodi", rekao je Pahor dodajući da u političkom smislu razume "očekivanje da će uspešan dijalog na kraju dovesti do međusobnog priznanja".

Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, do sada je postignuto oko 30 sporazuma, ali većina nije realizovana na terenu.

Pahor je istakao i da je zagovornik projekta “Otvoreni Balkan” od samog početka.

"Ne razumem zašto mu se ne pridruže i druge države, a naročito Kosovo. To je sjajna platforma za poboljšanje odnosa", kaže Pahor.

Regionalnu inicijativu "Otvoreni Balkan" o slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala osnovale su 2019. Srbija, Albanija i Severna Makedonija uz poziv drugim zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže.