Srbi na Kosovu instrumentalizovani i marginalizovani

Pristup zvaničnog Beograda prema Srbima koji žive u opštinama na severu Kosova i onima koji žive u većinski srpskim opštinama južno od reke Ibar, na prvi pogled deluje isto i razlike se ne primećuju, kaže Svetislav Vasić, penzioner iz Gračanice, u blizini Prištine. 

Ali, prema njegovim rečima, više privilegija uživaju Srbi koji žive na severu Kosova i u opštini Severna Mitrovica. 

"Prvo, imaju slobodu, imaju posao, imaju sve. Postoje privilegije. Možete se zaposliti, možete naći posao tamo. Ćerka mog sina je završila fakultet, ali ovde nije mogla naći posao. Otišla je tamo [u Severnu Mitrovicu] i odmah našla posao", kaže Vasić. 

Jovan Milošević, građanin Severne Mitrovice, ocenjuje da zvanični Beograd prema Srbima koji žive na severnoj strani Ibra nije isti kao prema onima koji žive u opštinama na južnoj strani. 

"Mislim da se odnos Srbije prema Srbima južno i severno od Ibra razlikuje, u tom domenu što se pokušava da se severno od Ibra pomogne više i uspostavi neka vrsta mini autonomije na severu, što je, po meni, u budućnosti nemoguće na jugu", navodi on.

Vlada Srbije svake godine izdvaja sredstva za Kosovo. Iz budžeta za 2022. godinu izdvojila je 96,1 milion eura. Od ovog iznosa najveći deo dobija Kancelarija za Kosovo ove vlade: 68,3 miliona evra. 

Srbi su 'marginalizovani' južno od reke Ibar 

O odnosu zvaničnog Beograda prema Srbima na jugu i severu reke Ibar 22. jula je održana debata u Medija centru u Čaglavici.

Na panelu su učestvovali uglavnom predstavnici stranaka kosovskih Srba, koji trenutno nisu deo vlade na Kosovu. 

Iz Srpske liste, koja je dominantna stranka kosovskih Srba, niko se nije odazvao pozivu Medija centra u Čaglavici da učestvuje u debati. 

Aleksandar Jablanović iz Leposavića, većinski naseljenog Srbima na severu Kosova, koji predvodi Partiju kosovskih Srba, rekao je da su, sa političkog aspekta, svi Srbi koji žive na Kosovu marginalizovani. 

"Ali mislim da su Srbi koji žive na jugu Kosova mnogo marginalizovaniji od Srba koji žive na severu – pre svega u ekonomskom smislu. Svi su politički marginalizovani, uključujući i sever. Što se tiče Srba na jugu Kosova, Beograd ih vidi kao deo našeg naroda koji nije dovoljno organizovan, podeljen čak i u teritorijalnom pogledu. Ali, s druge strane, ni ja nisam istraživao bilo kakvu energiju naših ljudi, pre svega na južnoj strani Ibra, da ih aktivnije uključim, da odlučuju o svojoj sudbini, a ne o tuđoj. Mada, nije bolje ni na severu", rekao je Jablanović. 

'Novac ide milionerima'

Aleksandar Arsenijević, predsednik Građanske inicijative "Srpski opstanak" iz Severne Mitrovice, istakao je da obični građani Srbije na severu Kosova, međutim, ne dobijaju većinu sredstava koja Srbija izdvaja za Kosovo. Prema njegovim rečima, taj novac ide milionerima. 

"Iz budžeta Srbije za svaku godinu zvanično se izdvaja od 750 do 800 miliona evra za Kosovo. Taj novac nismo videli, jer [naprotiv], samo u proteklih deset godina svako od nas [građana], osim infrastrukturnih projekata i svega što se radi, trebao je imati od 100.000 eura do džepa", rekao je Arsenijević, dodajući da se to nije dogodilo. 

Određene investicije, posebno poljoprivredne alate, daju se pojedinim ljudima oko čeka odlučuju lokalni rukovodioci, uz uslov da građani potpišu da su prihvatili takve alate, ali čija je cena iznad njihove vrednosti. 

'Pritisak' na Srbe u Kosovskim bezbednosnim snagama

Da zvanični Beograd i lokalni srpski političari na Kosovu, koji imaju podršku srpskih vlasti, tretiraju Srbe koji žive na južnoj strani Ibra drugačije od onih koji žive na severu zemlje, smatra Nenad Rašić, predsednik Demokratske napredne stranke. To je, kaže, otkriveno i kroz pritisak na srpske pripadnike Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).

"Bilo je oko 50 pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga, koji su radili nekoliko godina. Većina ih je bila iz Kosovskog Pomoravlja i tamo su radili za zalogaj hleba. Svi su bili pod neverovatnim pritiskom." 

"Međutim, zadnjih 45 [Srba] koji su tamo bili zaposleni, upravo sa severa – negde 2018. i 2019. godine – deo su njihovog sistema. Za njih nije bilo problema, jer su tamo došli po preporuci onih na vlasti", rekao je Rašić. 

Svi panelisti su se složili da je većina lokalnih srpskih političara na vlasti, koji pripadaju Srpskoj listi, trenutno koncentrisana na severnom delu Kosova, gde, prema njihovim rečima, mogu nesmetano da deluju.

Srbi na severu, 'instrument' Beograda

Ali zašto se ove situacije dešavaju više na severu nego na jugu Kosova? 

Jablanović je ocenio da se to dešava zato što je na severu Kosova uspostavljen specifičan način života, koji je nezavisniji od događaja koji se dešavaju na južnoj obali reke Ibar. 

"Na severu još imamo neke instrumente koji nam omogućavaju da živimo u skladu sa nekim našim željama i slobodama, kako ih vidimo i doživljavamo. To što ne koristimo sve one elemente koje imamo na raspolaganju, to se često dešava jer nas Vlada Srbije ubeđuje, jer nas koristi politički, u neke druge svrhe koje nemaju veze sa Srbima na Kosovu i sa Kosovom", rekao je Jablanović. 

On je dodao da Srbija, neretko kada se suoči sa nekim teškim temama u razgovorima koje vodi sa Evropskom unijom za integraciju, podiže tenzije na severu Kosova, tako da evropska strana čini ustupke. 

Rašić je ocenio da zvanični Beograd najlakše manipuliše Srbima na severu Kosova, jer je tamo, kako je rekao, teritorija kompaktna. U tom kontekstu, prema njegovim rečima, Beograd koristi Srbe sa severa Kosova da pokaže "neku vrstu moći da blokira određene procese". 

"One [beogradske vlasti] žele da pokažu da imaju načina da osporavaju suverenitet Kosova na celoj teritoriji. Oni znaju da to može izazvati snažnu reakciju druge strane. Dakle, oni to više koriste u vezi sa sporazumima, nego što žele da koriste za bilo kakvu korist tamošnjih građana", rekao je Rašić. 

Arsenijević je rekao da ovakav pristup zvaničnog Beograda vidi kao način da se kontrolišu građani Srbije na severu Kosova. 

"Godinama se govorilo da će doći do podele [Kosova]. U svesti građana već postoji pomisao da će do podele doći, a mi na severu Kosova više ne moramo da brinemo, jer mi smo zapravo Srbija", rekao je Arsenijević i dodao da je to samo obmana državljani Srbije i način da se obezbedi poslušnost onog dela građana Srbije na severu Kosova koji su desničarski orijentisani. 

Panelisti su uputili i kritike aktuelnoj Vladi Kosova koja, prema njihovim rečima, izbegava da rešava probleme građana Srbije uopšte na Kosovu, ostavljajući prostor kosovskim Srbima da zauzmu uglavnom suprotan stav prema samoj vlasti i institucijama Kosova.