Ambasador Rusije tvrdi da nije traženo otvaranje ruske vojne baze u Srbiji

Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, izjavio je da Rusija nije zahtevala otvaranje ruske vojne baze u Srbiji.

On je tako demantovao spekulacije pojedinih ruskih i srpskih medija da je nedavno to bio jedan od zahteva Moskve Beogradu.

"Nikada nisam rekao da postoji takav predlog Rusije. Srbija nam nikada tako nešto nije tražila. Što se tiče Rusije, ne postoji takva ponuda, ne tražimo ništa", rekao je Bocan-Harčenko 7. septembra u Beogradu po otvaranju rusko-srpskog privrednog foruma.

Jedan od moskovskih portala u avgustu je objavio da bi u Srbiji mogla da se pojavi ruska vojna baza koja će, kako je navedeno, obavljati izviđačke zadatke i nadgledati okolinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 17. avgusta na konferenciji za novinare u Briselu, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO saveza Jensom Stoltenbergom, da Srbiji nije potrebna inostrana vojna baza.

"Mi smo vojno neutralni. Srbija želi sama da čuva mir i tako će se ponašati u budućnosti", rekao je Vučić.

U Srbiji od 2012. postoji Rusko-srpski humanitarni centar čija namena je delovanje u kriznim situacijama na Balkanu kao što su elementrane nepogode. Tokom 2017. zvaničnik Sjedinjenih Američkih Država Brajan Hojt Ji izrazio je sumnju da bi taj Centar mogao da "postane špijunski".

Zvaničnica Kremlja Marija Zaharova taj komentar nazvala je apsurdnim i dodala "da je to hladnoratovska tradicija Amerike".

Srbija je, pored Turske, jedina zemlja kandidat za pristup Evropskoj Uniji (EU) koja nije uvela sankcije Rusiji, uprkos pozivima sa Zapada. Zvanični Beograd i Moskva održavaju bliske bilateralne odnose. Srbija računa na podršku Rusije kada je reč o blokiranju članstva u međunarodnim institucijama svoje bivše pokrajine, Kosova, koja je proglasila nezavisnost 2008. Zavisnost Srbije od Rusije pojačana je i skoro stopostotnom zavisnošću od ruskog gasa.

Ruski gas za Srbiju po ugovoru

Aleksandar Bocan-Harčenko 7. septembra u Beogradu je, zajedno sa predsednicom Odbora za dijasporu Skupštine Srbije i poslanicom desno orijentisane stranke Zavetnici Milicom Đurđević Stamenkovski, otvorio Šesti međunarodni privredni sajam "Expo Rusija-Srbija 2022". Otvaranju događaja nisu prisustvovali predstavnici vlasti u Srbiji.

Upitan pod kojim bi uslovima Srbija tokom zime mogla da dobije nedostajuće količine prirodnog gasa iz Rusije, ruski ambasador je rekao:

"Ugovor je potpisan po najpovoljnijim uslovima, s obzirom na prijateljski karakter naših odnosa. Što se tiče ostalih detalja, oni su u nadležnosti nadležnih ionstitucija dve države", naveo je Bocan-Harčenko.

Krajem maja šef države Aleksandar Vučić izjavio je da je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom dogovorio povoljnu cenu gasa za Srbiju. Desetogodišnji gasni sporazum Beograda i Moskve istekao je 31. maja, a Vučić je tada precizirao da će novi ugovor biti potpisan na tri godine, te da će se cena i ubuduće određivati po takozvanoj "naftnoj formuli" koja zavisi i od aktuelne vrednosti nafte na tržištu.

"Čak i kada je nafta najskuplja, cena gasa koju ćemo plaćati biće od 310 do 408 dolara za hiljadu kubnih metara", rekao je Vučić.

On je dodao da će ta cena važiti za dogovorenu količinu od 2,2 milijarde kubnih metara, da će Srbiji biti potrebno dodatnih 800 miliona, i da će cena za tu dodatnu količinu biti tema razgovora sa ruskim proizvođačem Gasprom.