Slučaj NIS Petrola u Rumuniji - cena bliskosti Srbije sa Rusijom
Slučaj istrage NIS (Naftna industrija Srbije) Petrola u Rumuniji pokazao je da Srbija plaća cenu bliskosti sa Rusijom, izjavio je Branimir Jovanović, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (Institute for International Economic Studies WIIW) za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Rumunska Uprava za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) saopštila je 3. oktobra da je podnela optužnicu protiv četiri osobe zaposlene u multinacionalnoj kompaniji zbog sumnje da su firmi iz istog konzorcijuma u Srbiji slale podatke o mineralnim rezervama Rumunije.
Istog dana mediji su objavili ulazak policije i tužilaca u sedište NIS Petrola u Temišvaru, ćerke kompanije NIS, koja je većinski u ruskom vlasništvu.
"Odnosi između Evropske unije i Rusije sve su napetiji, dok Rusi za svoje ciljeve i interese koriste situaciju da imaju firmu koja je registrovana u Srbiji. I Srbija je tu na neki način kolateralna šteta", rekao je Jovanović za RSE.
Po mišljenju Branimira Jovanovića, posle ovakvih primera Srbija će biti prinuđena da razmotri svoje odnose sa Moskvom jer bi posledice po njene interese mogle da budu sve veće.
Kao članica Evropske unije, Rumunija je uvela sankcije Rusiji.
Četiri osobe osumnjičene za odavanje tajne
Rumunsko tužilaštvo navelo je da se četiri osumnjičene osobe terete za odavanje službene tajne i neovlašćeni prenos računarskih podataka, te da su prekršile rumunski Zakon o nafti.
Po tumačenju medija u Srbiji, na teret im se stavlja da su podatke o količini otkrivene nafte slali centrali svoje kompanije, umesto da ih najpre proslede rumunskoj Nacionalnoj agenciji za mineralne resurse.
Press služba Naftne industrije Srbije navela je za RSE da se NIS strogo pridržava zakonskih propisa.
"Kompanija je sarađivala i u potpunosti će sarađivati sa nadležnim organima kako bi se razjasnili svi aspekti u vezi sa aktivnostima kompanije i njenih zaposlenih u Rumuniji", naveo je NIS 3. oktobra.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je da je o vestima iz Rumunije razgovarala sa direktorom NIS-a.
"Ne mogu da tumačim da li su informacije išle i ka kojoj zemlji, jer to piše u novinama. Njihova obaveza je da se ponašaju u skladu sa zakonom. Dakle, ako su u Rumuniji moraju da rade po rumunskim zakonima", dodala je Mihajlović na konferenciji za medije 4. oktobra u Beogradu.
Pretresi u Temišvaru i Bukureštu
Na pitanja RSE u vezi sa ovim slučajem nije odgovorila Ambasada Rumunije u Beogradu.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE) nije odgovorilo na pitanja da li je od Rumunije obavešteno kakav postupak je u pitanju, da li je tačno da je NIS Petrol podatke o rumunskim zalihama nafte prosledio Rusiji i NIS-u u Beogradu pre nego rumunskim nadležnim organima i da li će MRE u NIS-u u Beogradu proveriti da li je tačno da su podaci iz Rumunije slati protivzakonito.
Rumunsko tužilaštvo navelo je i da je u sklopu istrage na saslušanje privedeno osam osoba, da je pretreseno devet objekata u Temišvaru i Bukureštu, te da su oduzeti dokumenti i mediji za skladištenje podataka.
Branimir Jovanović, iz WIIW, smatra da su u pitanju ozbiljne optužbe.
"Informacije iz medija govore da istražuju nešto mnogo veće od odavanja podataka o zalihama nafte, na primer nešto što ukazuje na špijunsko-bezbednosne aktivnosti", kaže Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije WIIW.
Iako je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija nije uvela sankcije Moskvi zbog invazije Rusije na Ukrajinu koja je počela 24. februara.
Od tada je Srbija u Ujedinjenim nacijama (UN) podržala rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, zahtev za prekid rata u Ukrajini i isključivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava (UNHRC).
Jedan od glavnih argumenata Beograda je da Rusija, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, čuva Srbiju od eventualnog prijema Kosova u svetsku organizaciju i konačnog priznanja kosovske nezavisnosti.
Istu argumentaciju, "da će Rusija sačuvati Kosovo u sastavu Srbije", koristila je srpska Vlada pod vođstvom Vojislava Koštunice kada je NIS za 400 miliona evra prodala ruskom Gaspromnjeftu 2008. Iste godine Kosovo je zvanično proglasilo nezavisnost.
Naftna industrija Srbije u većinskom je vlasništvu ruskih Gaspromnjefta (50 odsto) i Gasproma (6,15 odsto), 29,87 odsto poseduje Republika Srbija, dok su ostale akcije u vlasništvu građana i drugih manjinskih akcionara.
NIS je jedina energetska kompanija u Srbiji koja ima dozvolu za eksploataciju nafte.
Srbija i naftna kriza – ima li razloga za zabrinutost?
Gasprom u Srbiji i uticaj koji je prerastao energetiku
Poslovi NIS Petrola u Rumuniji
NIS Petrol, ćerka kompanije NIS u Rumuniji, bavi se istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa. Ta firma registrovana je i za trgovinu električnom energijom što NIS-u omogućava da učestvuje u trgovini energijom na tržištu Evropske unije.
"U Rumuniji NIS Petrol sprovodi geološko-istražne delatnosti u šest blokova u regionu na zapadu zemlje", navodi se na sajtu NIS-a.
Navodi se i da je 2019. NIS u Rumuniji započeo probnu proizvodnju nafte i gasa na polju Teremija, kao i proizvodnju električne energije iz gasa na polju Žombolj.
Te godine je rumunska Nacionalna regulatorna uprava za energetiku (ANRE) NIS Petrolu izdala licence za eksploataciju kapaciteta za proizvodnju struje, izgradnju cevovoda za proizvodnju prirodnog gasa u okrugu Timiš, kao i ovlašćenje za realizaciju novih kapaciteta termoelektrane Sonda i Sonda Jimbolia.
Po podacima iz rumunskog Trgovinskog registra, NIS Petrol ima 74 zaposlena, 2021. imao je promet od oko 115 miliona evra i gubitak od 21,4 miliona evra.
NIS radi i u BiH, Bugarskoj i Angoli
Osim Srbije i Rumunije, NIS posluje u još nekoliko država. U Bosni i Hercegovini (BiH) radi istraživanja nafte i gasa, a u toj zemlji ima 38 benzinskih stanica. U njegovoj mreži u Bugarskoj su 34 pumpe, kao i skladišni kapacitet u Kostinbrodu.
NIS u Angoli posluje od 1980, gde je pet godina kasnije započeo eksploataciju nafte. Od tada je NIS proizveo više od 4,2 miliona tona "crnog zlata" na koncesionim nalazištima Angole.