Sankcije Rusiji iskušenje za još neformiranu Vladu Srbije

Rokovi koje su u svojim izjavama postavljali mandatarka Ana Brnabić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić za formiranje nove Vlade Srbije su probijeni.

Predstavnici vlasti i opozicije u Srbiji ne slažu se oko toga u kojoj meri odluka o sankcijama Rusiji odlaže formiranje nove Vlade Srbije.

Međutim, ono u čemu su saglasni jeste da je rat u Ukrajini uticao na činjenicu da ni tri meseca od proglašenja konačnih rezultata parlamentarnih izbora Srbija nema krovnu instituciju.

"Ja razloge vidim pre svega u činjenici da je bilo potrebno pripremiti državu za sva iskušenja koja su uzrokovana rusko-ukrajinskim sukobom", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe vladajućih naprednjaka u parlamentu.

Sa druge strane, Radomir Lazović, poslanik opozicionog pokreta Ne davimo Beograd, ocenjuje da je za SNS uvođenje sankcija Rusiji jedan od razloga zbog čega bi ta vlada trebalo što kasnije da bude formirana.

Rokovi koji su davani

U jednoj od poslednjih izjava, mandatarka Ana Brnabić je za RTS 22. septembra navela da su okolnosti usporile formiranje Vlade i da se nada da će ona biti formirana u prvoj polovini oktobra.

"Ali nikad ne znate šta će vam doći od obaveza", rekla je ona.

Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio krajem avgusta da formiranje nove Vlade očekuje za dvadesetak dana.

Tri meseca ranije u izjavi nakon polaganja zakletve kao očekivanje za novu Vladu naveo je kraj jula.

Milenko Jovanov iz SNS naglašava da će Vlada biti formirana u skladu sa zakonskim rokovima.

Rok za formiranje vlade je 120 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora. Taj rok ističe za dvadesetak dana.

Pozivi da se uvedu sankcije

Srbija je u međuvremenu suočena sa pozivima zapadnih zvaničnika da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na susednu Ukrajinu.

U Zakonu o Vladi Srbije na samom početku navodi se da Vlada utvrđuje i vodi politiku Srbije u okviru Ustava i zakona.

Srbija za sada, uprkos svim pozivima, nije uvela sankcije Rusiji, iako je i glasanjem za rezolucije u UN potvrdila da osuđuje invaziju.

Evropska Unija, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje kao odgovor na rusku agresiju uvele su sankcije Moskvi.

Da se od Srbije očekuje da se uskladi sa restriktivnim merama EU navodi se i u izveštaju Evropske komisije o napretku zemalja kandidata za članstvo u EU.

RSE je imao uvid u taj izveštaj koji će biti objavljen 12. oktobra.

Iz kabineta premijerke Ane Brnabić nije stigao odgovor na upit RSE u kojoj meri sankcije Rusiji odlažu formiranje nove vlade.

Ana Brnabić je 27. avgusta imenovana za mandatarku za sastavljanje nove vlade. Taj mandat je dobila od vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) čija je funkcionerka.

SNS u Skupštini, uz svoje tradicionalne partnere, Socijalističku partiju Srbije, ima većinu za formiranje vlade.

SNS: Vlada nije formirana zbog rešavanja egzistencijalnih stvari

Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS-a u parlamentu, rekao je za RSE da ne misli da su sankcije razlog što vlada još nije formirana već da je to zbog rešavanja egzistencijalnih stvari.

"A tiču se pre svega energije i hrane što je poremećeno na tržištu Evrope", naveo je Jovanov.

Upitan o sankcijama Rusiji, Jovanov kaže da je siguran da će se Srbija uvek rukovoditi svojim interesima.

"Da li nešto jeste ili nije u interesu Srbije videćemo".

On navodi da pozicija Srbije nije jednostavna i da se mora uzeti u obzir kakve će biti posledice odluke kakva god ona bude bila.

"Ono što ja danas mogu da vidim to je da za poziciju Srbije izgleda više razumevanja ima ambasador Sjedinjenih Država kroz izjave koje daje nego neki domaći političari i jedan deo medija, nevladinog sektora i javnosti u Srbiji", ocenio je Jovanov.

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil rekao je 10. oktobra da je Srbija u specifičnim okolnostima kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji, uglavnom zbog velike zavisnosti od ruskih energenata.

"Dakle, shvatamo da je ova situacija složenija od toga da jednostavno kažemo - potrebno je da se pridružite sankcijama. Zato nam je važno da razumemo pravac iz koga Srbija dolazi i kuda ide. Nadamo se da će Srbija biti uz nas po ovim pitanjima i da započinje proces energetske nezavisnosti," rekao je Hil na TV Hepi.

Hil je ranije rekao da SAD i EU očekuju da se Srbija priključi sankcijama Rusiji, ali da Beograd sam odlučuje o tome i da nema pritisaka.

"Rusija sada teško može biti uzor, nije zemlja koju biste želeli za prijatelja ili saveznika. I mislim da postaje sve jasnije šta zemlje treba da urade. Konačno, ljudi u Srbiji treba da odluče u kom pravcu žele da idu", naveo je Hil u maju za Glas Amerike.

Iako se Srbija uskladila sa deklaracijama EU i rezolucijama UN kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Moskvi.

Šta o sankcijama kaže prozapadna opozicija?

U prozapadnoj parlamentarnoj opoziciji upozoravaju da Srbija već ozbiljno kasni sa uvođenjem sankcija Rusiji.

Radomir Lazović, poslanik opozicionog pokreta Ne davimo Beograd, ocenio je da je odluka o potencijalnim sankcijama Rusiji, između ostalog, razlog za SNS za odlaganje formiranja Vlade.

"Zato što oni pokušavaju sada da ublaže negativne efekte koje bi takva odluka imala, pre svega, po Srpsku naprednu stranku, odnosno Aleksandra Vučića", smatra Lazović.

On navodi da vlast sada pokušava da prikaže da Srbija vodi neutralnu politiku u kojoj uvažava sve svetske aktere.

"Ali je suština potpuno suprotna. Oni lutaju između velike bliskosti sa Rusijom, pogotovo u sferi energenata, i sa druge strane strateškog cilja Srbije da bude deo EU", ocenio je Lazović.

Srbija vodi pregovore sa EU o pridruživanju. Međutim, u toku ove godine nije otvorila nijedan klaster u pregovorima. Razlog je to što nije uvela sankcije Rusiji.

Istovremeno skoro u potpunosti zavisi od Rusije kada je u pitanju snabdevanje gasom.

Vučić poručio da pozicija Srbije o sankcijama nije promenjena

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 10. oktobra u obraćanju javnosti poručio da će Srbija zadržati poziciju da ne uvodi sankcije Rusiji.

"Zadržaćemo je do trenutka dok šteta koja se bude nanosila Srbiji ne bude daleko veća, takva da moramo da prihvatimo drugačiju realnost", naveo je Vučić.

On je takođe dodao da će buduća vlada možda da donese neku drugačiju odluku.

Ali je i ponovio da će se vlast ponašati i rukovoditi u skladu sa interesima Srbije.

Vučić je tokom prethodnih meseci govorio da Srbija ima svoje vitalne nacionalne i državne interese i da poštuje tradicionalna prijateljstva.

Osim gasne zavisnosti, Srbija računa na podršku Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija oko nepriznavanja nezavisnosti Kosova.

Kosovo je bivša srpska pokrajina koja je proglasila nezavisnost 2008. što zvanični Beograd ne priznaje.

Šta su očekivanja od Srbije?

Srbija je kandidat za članstvo u EU i u odnosu na to od nje se očekuje da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.

U godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi se da je stopa usklađenosti Srbije sa evropskom spoljnom politikom "značajno smanjena".

Usklađenost je od 64 odsto koliko je bila u 2020, pala na 45 odsto. Navedeno je u ovom izveštaju koji će biti objavljen 12. oktobra.

U nacrtu izveštaja, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, podvlači se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije.

"Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije", navodi se u dokumentu.

Takođe se u obaveštajnoj analizi Centra za analitiku i izveštavanje navodi da je velika verovatnoća da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlagati formiranje nove vlade što je duže moguće, koristeći to kao izgovor za odlaganje uvođenja sankcija Rusiji.

Centar za analitiku i izveštavanje (INTCEN - Intelligence Analysis and Reporting) je uradio analizu o političkim prilikama u Srbiji za potrebe Evropske službe za spoljne poslove (European External Action Service - EEAS).

RSE je u junu imao uvid u taj interni dokument u kome se navodi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da preduzme korake na domaćoj i međunarodnoj sceni kako bi odložio svoj raskid sa Rusijom i nastavio da pridobije ustupke Zapada.

"Kako bi ublažio snažan pritisak Zapada u vezi sa sankcijama, predsednik Vučić planira da preduzme različite poteze, na međunarodnom i unutrašnjem planu kako bi sprečio negativne implikacije po Srbiju, ali najviše da sačuva sopstvenu političku moć", naglašeno je.

Analitičar: Deluje da SNS želi jednu širu koaliciju

I prethodnih godina se čekalo nešto duže da vladajuća Srpska napredna stranka formira vladu iako je mogla da je formira samostalno ili gotovo samostalno.

Međutim, Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ukazuje da deluje da će ovoga puta čekanje doći do gotovo krajnjeg roka.

"Kupovina vremena u vezi sa odlukom o sankcijama Rusiji može biti jedan od razloga, ali verovatno nije jedini", smatra on.

"Deluje da SNS želi jednu širu koaliciju ovog puta, imajući u vidu turbulentan period", ocenjuje Krstić.

Upitan da li očekuje u novoj Vladi proruski orijentisane ministre, Krstić kaže da pretpostavlja da će kao do sada biti i njih, kao i onih otvoreno prozapadnih.

"Mada će biti zanimljivo da se vidi kome će pripasti ključni resori sile. Na tim pozicijama ne očekujem otvoreno proruske kadrove", naveo je Krstić.

U odlazećoj Vladi Srbije na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova je Aleksandar Vulin. On je lider Pokreta socijalista, koalicionog partnera Vučićeve Srpske napredne stranke.

Upravo je Vulin boravio u Moskvu u avgustu u jeku ruske invazije na Ukrajinu. Tamo je razgovarao sa nekoliko ruskih zvaničnika.

Nakon razgovora sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim, Vulin je rekao da Srbija, koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, "ne zaboravlja vekovno bratstvo i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i nije postala deo antiruske histerije."

Vulin sa Lavrovom: Srbija jedina u Evropi nije deo 'antiruske histerije'

Proruski orijentisanim se smatra i Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj. On je i lider Srpske narodne partije.

U protekloj deceniji, koliko su na vlasti Vučićevi naprednjaci i njihovi politički saveznici, redovne su spekulacije o tome u kojoj meri je Moskva insistirala da Socijalistička partija Srbije bude deo vlasti u Srbiji.

Po svemu sudeći socijalisti će biti deo i nove Vlade Srbije.

U maju 2016. nakon susreta u Moskvi sa tadašnjim mandatorom za sastav nove Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, ruski predsednik Vladimir Putin je izrazio nadu da će u njoj "dostojno mesto zauzeti ljudi koji pridaju značajnu pažnju razvoju međudržavnih odnosa" Rusije i Srbije.