Poslanik opozicije u Srbiji traži ispitivanje navoda o tajnoj kineskoj policiji

Član Odbora za kontrolu službi bezbednosti Skupštine Srbije i opozicioni poslanik Pavle Grbović najavio je da će tražiti pojašnjenja o navodima da u Srbiji postoje tajne kineske policijske stanice.

Grbović, koji je poslanik opozicionog Pokreta slobodnih građana, za Radio Slobodna Evropa (RSE) je rekao da postoje indicije i potreba da se pokrene istraga oko toga da li u Srbiji postoje kineske policijske ispostave.

Organizacija za ljudska prava Safeguard Defenders sa sedištem u Španiji stavila je i Srbiju na listu država u kojima postoje "policijski servisni centri."

Grbović je najavio i da će ovo pitanje pokrenuti na sednici Skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti.

"Već godinama postoje zajedničke srpsko-kineske policijske patrole. Bez obzira na to što postoji stav koji je MUP Srbije zvanično izdao da oni nemaju policijska ovlašćenja, postavlja se pitanje šta onda oni rade na ulicama Beograda", rekao je Grbović.

Grbović je ukazao da bi pre svega odgovor na pitanja trebalo da da novi ministar policije Bratislav Gašić.

"On je najpozvaniji da na to odgovori ne samo zbog toga što je sad ministar policije, već zato što je u prethodnom periodu bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i trebalo bi da raspolaže adekvatnim informacijama", zaključuje Grbović.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) nije odgovorilo na upit RSE o navodima da u Beogradu postoji tajna kineska policijska servisna stanica.

To je u izveštaju pod naslovom "Kineska transnacionalna policija podivljala" objavljenom 15. septembra navela organizacija za ljudska prava Safeguard Defenders sa sedištem u Španiji.

Srbija je u tom istraživanju navedena kao jedna od dvadeset i jedne države u kojima su biroi za javnu bezbednost iz dve kineske provincije osnovali 54 "policijska servisna centra."

Organizacija za ljudska prava Safeguard Defenders na osnovu nalaza iz izveštaja navela je da je zadatak tih stanica da nađe osumnjičene za kriminal u stranim državama i da ih zatim ubedi da se vrate u Kinu i suoče sa optužbama.

"Te operacije izbegavaju zvaničnu bilateralnu policijsku i pravosudnu saradnju, krše međunarodnu vladavinu prava i mogu narušiti teritorijalni integritet trećih zemalja uspostavljanjem paralelnog policijskog mehanizma korišćenjem nezakonitih metoda", navela je organizacija "Safeguard Defenders" u izveštaju.

RSE je pokušao da dobije odgovore na navode izveštaja Safeguard Defenders od srpskih i kineskih zvaničnika i na događaju koji je u Beogradu okupio srpske i kineske zvaničnike.

Reč je drugoj konferenciji pod nazivom "Novi svetski trendovi u odrazu 20. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine", na koju je novinare pozvala Vlada Srbije.

Međutim, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nije davao izjave za medije. Iz kineske ambasade je RSE rečeno da ambasadorka Čen Bo nema vremena za pitanja novinara.

Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) rekao je za RSE da ne veruje da će u Srbiji biti pune nezavisne istrage.

"Verujem da će se stvari gurnuti ispod tepiha", ocenjuje Vuksanović.

On dodaje da je jedini način da vlasti u Srbiji reaguju zapadni pritisak.

"Da li će srpska vlada da uradi nešto, najverovatnije je da možda tiho ukine (policijsku) praksu sa Kinezima dok im istovremeno to možda kompenzuje nečim drugim", naveo je Vuksanović.

Sporazum o zajedničkim policijskim patrolama

Srbija i Kina na osnovu sporazuma iz maja 2019. imaju uspostavljene zajedničke policijske patrole u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu.

Prema rečima tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića, cilj zajedničkih patrola je da "olakšaju komunikaciju sa velikim brojem turista koji dolaze u našu zemlju."

Memorandum o razumevanju čiji su potpisnici MUP Srbije i Ministarstvo za javnu bezbednost Kine koji je bio osnov za zajedničke policijske patrole Srbije i Kine nije dostupan javnosti. Kako je tada saopšteno, kineska policija ne primenjuje ovlašćenja u Srbiji.

MUP Srbije nije odgovorio na pitanje RSE da li taj sporazum podrazumeva i praćenje, identifikaciju i eventualno gonjenje kineskih državljana na teritoriji Republike Srbije.

Odgovor je izostao i na pitanje da li su i dalje prisutne i aktivne zajedničke patrole srpske i kineske policije.

Vuk Vuksanović, istraživač iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) objasnio je za RSE da i Srbija i Kina imaju praksu zajedničkih patrola u zemljama gde imaju svoje turiste.

On je međutim, naveo da je sumnju izazvalo to što su te patrole bile predviđene i za Smederevo, grad u istočnoj Srbiji, za koji navodi da nije bilo indicija da beleži rast kineskih turista.

U Smederevu se nalazi železara koju je 2016. godine kupila kineska kompanija Hestil grupa.

"To je već tada izazvalo sumnju da je poenta bila da se obezbedi kinesko prisustvo na lokacijama koje su koncentracija kineskih investicija i kapitala" ukazao je Vuksanović za RSE.

On je dodao da je praksa zajedničkih policijskih patrola zamrla zbog pandemije COVID-19 i da na ulicama dosta dugo nisu viđeni kineski policajci.

"Ali vidimo ipak da je taj sporazum najverovatnije poslužio kao platforma da se uspostavi još jedna takva nezvanična kineska policijska ispostava u Srbiji čija je svrha da omogući kineskoj državi da vrši nadzor nad svojim kompanijama i njenim građanima", ocenio je Vuksanović.

Slučaj kineskog državljanina u Beogradu

U izveštaju organizacije Safeguard Defenders navodi se da je kineski državljanin po imenu Ksia (Xia), koji je živeo u Beogradu, a koji je u Kini optužen za krađu "ubeđen da se vrati" u Kinu 31. oktobra 2018.

Detalji o tom slučaju se u Srbiji ne znaju, jer institucije nisu objavile nikakve detalje.

Njegovu lokaciju, kako se navodi u izveštaju, je identifikovala "servisna stanica" beogradske prekogranične policije kojom upravlja policija kineske oblasti Kingtian (Qingtian) na istoku Kine.

U izveštaju se dodaje da je kineska servisna policija nakon što je u Beogradu identifikovala i locirala Ksija, stupila u kontakt sa njim da bi ga nakon toga u saradnji sa policijom kineske oblasti Kingtian "ubeđivala" putem audio i video komunikacije koristeći WeChat aplikaciju.

Pozivajući se na dokumenta kineske Vlade, organizacija za ljudska prava tvrdi da Ksija nije bio voljan da se vrati u Kinu kako bi se suočio sa optužbama sa krađu. Međutim, nakon otprilike nedelju dana komunikacije policije sa Ksijom, on se predomislio i "doborovoljno" vratio u Kinu.

MUP Srbije nije odgovorio na pitanje RSE da li su upoznati sa ovim slučajem.

Holandija pokrenula istragu

O tajnim kineskim policijskim stanicama pišu svetski mediji, nakon što su holandske vlasti pokrenule istragu posle tvrdnji da su te stanice korišćene za vršenje pritiska na kineske državljane u toj zemlji.

Holandski mediji, televizija RTL i platforma za istraživačko novinarstvo Follow the Money, izneli su priču kineskog disidenta Vang Đingjua koji je rekao da ga progoni kineska policija u Holandiji, naveo je 26. oktobra BBC.

Vang je holandskim novinarima rekao da je ranije ove godine primio telefonski poziv od nekoga ko je tvrdio da je iz jedne od takozvanih kineskih "servisnih stanica."

Tokom razgovora je, prema njegovim rečima, pozvan da se vrati u Kinu da "reši svoje probleme" uz upozorenje da "razmišlja o svojim roditeljima."

Vang kaže da je posle toga trpeo sistematsku kampanju uznemiravanja i zastrašivanja, za koju veruje da su organizovali agenti kineske vlade.

Portparolka holandskog Ministarstva spoljnih poslova Maksim Hovenkamp (Maxime) rekla je da je ministarstvo pokrenulo istragu o tim centrima i da će po prikupljanju dodatnih informacija pokrenuti adekvatnu meru.

"Ono što je tačno jeste da nas kineska vlada diplomatskim kanalima nikada nije obavestila o tim centrima, tako da ih to u startu čini nelegalnim", rekla je Hovenkamp.

Zvanični Peking je odbacio navode da vodi "nelegalne" policijske stanice u inostranstvu, navodeći da one samo pomažu kineskim građanima u pitanjima poput obnavljanja vozačkih dozvola.

Kineske vlasti ponosne na projekat

U Kini je 2. septembra usvojen zakon protiv telekomunikacionih i internet prevara kojim se tvrdi eksteritorijalna nadležnost nad svim kineskim državljanima širom sveta osumnjičenim za takve prevare.

Međutim, aktivnosti kineske vlade da suzbiju prevare preko interneta datiraju godinama unazad.

Predstavljajući rezultate te kampanje, kako navodi organizacija Safeguard Defenders, zamenik ministra za javnu bezbednost Kine Du Hangvei (Hangwei) saopštio je u aprilu da su kineske vlasti uspele da ubede više od dve stotine hiljada ljudi da se vrate u Kinu kako bi se suočili sa optužbama koje im se stavljaju na teret.

"Broj slučajeva prekogranične prevare u oblasti telekomunikacija usmerenih na kineske stanovnike značajno je smanjen u Kini, sa 230.000 osumnjičenih za prevaru u oblasti telekomunikacija od aprila 2021. do jula 2022. koji su edukovani i ubeđeni da se vrate u Kinu iz inostranstva kako bi priznali zločine", naveo je 14. aprila Hangvei na konferenciji za novinare.

Svi poslovi Srbije i Kine u javnoj bezbednosti

Srbija i Kina imaju više potpisanih sporazuma i projekata sa MUP-om Srbije.

Poslednji je sporazum potpisan 28. septembra, kojim će Kina Srbiji donirati Srbiji sistem 112 koji objedinjuje hitne službe – policiju, hitnu pomoć i vatrogasce.

Kako je tada saopštio MUP Srbije, sistem je vredan 25,6 miliona evra i reč je o "najvećoj pojedinačnoj donaciji MUP-u od strane Kine."

U julu je na sastanku tadašnjeg ministra policije Aleksandra Vulina sa ambasadorkom Kine u Beogradu potvrđeno jačanje saradnje u javnoj bezbednosti.

Memorandum o razumevanju koji je otvorio put ka zajedničkim policijskim patrolama Srbije i Kine potpisan je u maju 2019. da bi zajedničke patrole počele sa radom u septembru iste godine.

MUP je u februaru 2017. potpisao sa kineskom kompanijom Huawei Sporazum o strateškom partnerstvu za uvođenje sistema kamera u okviru projekta "Bezbedan grad".

Kamere su instalirane na više stotina mesta u glavnom gradu Srbije, a projekat predviđa više od 1.000 kamera na 800 lokacija u Beogradu.

Prema specifikaciji kineske kompanije, poseduju tehnologiju prepoznavanja lica i ukrštanje sa fotografija koje su u posedu MUP-a.

Ta tehnologija se na Zapadu smatra spornom sa stanovišta ljudskih prava i privatnosti građana.

Sjedinjene Američke Države su 2019. Huawei stavile na crnu listu, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom.

Sumnja se da Huawei Kini pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja.

Zvanični Peking je negirao te navode.

Iz MUP-a su u septembru 2021, na upit RSE, rekli da taj sistem još uvek nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.

Sve podatke koji se tiču projekta sa kompanijom Huawei, MUP je označio kao "tajne".

Projekat "pametnih gradova" je projekat kineske vlade koji se zasniva na širokoj upotrebi savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija za detekciju, analizu i integraciju svih ključnih informacija vezanih za funkcionisanje jednog grada.

Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković