Srbija sprema finansijsko pojačanje nakon izlaska Srba iz kosovskih institucija

Srbi koji su 5. novembra izašli iz kosovskih institucija, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, "biće zbrinuti".

On je 6. novembra u izjavi na TV Pink naveo da će to koštati državu 50 do 60 miliona evra, ali nije precizirao o kakvom "zbrinjavanju" je reč.

Stavka iz njegove izjave nije se našla u rebalansu budžeta o kom raspravljaju poslanici u Skupštini Srbije.

Međutim, ono što se našlo u rebalansu jesu veća izdavanja za Vladinu Kancelariju za Kosovo.

Kako se vidi u nacrtu rebalansa na sajtu Skupštine Srbije, za ovu instituciju je predviđeno dodatnih oko 15,5 miliona evra.

Tako u 2022. ukupan budžet Kancelarije za Kosovo tako iznosi 84,4 miliona evra.

Najveći deo povećanja odnosi se na podršku funkcionisanju ustanova i organizacija na teritoriji Kosova, a manji deo na podršku unapređenju kvaliteta srpskog i nealbanskog stanovništva.

Kako se navodi u nacrtu rebalansa, ta sredstva će se raspoređivati i koristiti na osnovu posebnog akta koji će doneti Vlada Srbije.

Beograd odbija da prizna bivšu južnu pokrajinu kao državu. Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. godine. Od tada ima svoje institucije.

Srbija, međutim, finansira paralelne institucije na severu Kosova.

Sredstva za Kosovo ne izdvajaju se samo preko Kancelarije za Kosovo već i preko ministarstava.

Poslanici iz vlasti bez izjava, opozicija traži detalje

Radio Slobodna Evropa (RSE) pokušao je da dobije odgovore o potencijalnom finansiranju onih koji su izašli iz kosovskih institucija od poslanika, kako vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), ali i opozicije.

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo, i Milenko Jovanov, član skupštinskog odbora za budžetska pitanja, iz redova SNS nisu bili voljni da odgovore na pitanja.

Poslanici iz redova opozicije sa kojima je RSE razgovarao u načelu podržavaju ideju da građani koji su napustili kosovske institucije dobiju podršku države, ali ukazuju da to za sobom povlači određena pitanja.

Poslanik opozicionog pokreta Ne davimo Beograd Radomir Lazović kaže da o finansijskoj podršci građanima koji su izašli iz kosovskih institucija za sada nije bilo reči.

On smatra da bi takva mera morala da bude predstavljena poslanicima.

"Na šta se sad tu misli? Da li na neku privremenu meru, koliko će ona trajati, kako će im biti pomognuto, to je sve u domenu imaginacije predsednika, a mislim da je to loše. Predsednik nema nadležnost da se time bavi", rekao je Lazović.

Ovaj pokret je stava da je Kosovo "državi unutar države" koja nije rešena, da je javnost u mraku po tom pitanju i da je zbog toga neophodno da opozicija učestvuje u svim razgovorima o Kosovu.

Poslanica opozicionog desno orijentisanog Pokreta Dveri Tamara Milenković Kerković za RSE navodi da se taj pokret zalaže za subvencije i podrške Srbima koji žive na Kosovu.

Dveri u svojim stavovima oštro negiraju nezavisnost Kosova i zalažu se za prekid evrointegracija Srbije.

Međutim, Tamara Milenković Kerković postavlja pitanje - "Šta su ti ljudi u institucijama radili do sada, da li su primali duple plate. Potrebno je videti kome će se ta pomoć davati, kolika će ona biti, na koji način će se utvrditi ko na nju ima pravo".

U aprilu 2014. Anketni odbor o načinu trošenja sredstava iz budžeta Srbije na teritoriji Kosova u periodu od 2000. do 2012. godine, ustanovio je da postoji veliki broj zaposlenih koji prima duple plate – iz budžeta Kosova i budžeta Srbije.

Poslanica opozicione Narodne stranke Sanda Rašković Ivić za RSE je navela da država treba "da stane iza tih ljudi".

"Pedeset miliona evra – to nije ni trećina nacionalnog fudbalskog stadiona. Nije to mnogo, sredstva mogu da se prenamene. Troše se velike količine para na nešto što je nepotrebno, a mislim da je potrebno u ovom trenutku pomoći ljudima", rekla je Rašković Ivić.

Narodna stranka smatra Kosovo za "neotuđivi deo Srbije" i oštro se protivi priznanju nezavisnosti.

Rebalans je Vlada Srbije usvojila 3. novembra.

Očekuje se da će biti usvojen i na Skupštini, gde SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima ima većinu.

Ministar finansija je predstavljajući rebalans poslanicima u Skupštini naveo da su razlozi za to veći prihodi državne kase, isplata većih penzija i pomoći mladima i porodicama, kao i nabavka energenata.

Ministar nije davao izjave novinarima u Skupštini.

RSE se ovim povodom obratio pisanim putem ministarstvu, sa pitanjima po kojem osnovu će Srbija isplaćivati naknadu predstavnicima Srba na Kosovu, na koji način će se taj novac obezbediti i da li će građani koji budu primali naknadu imati neke obaveze u smislu radnog angažovanja.

Do zaključenja teksta Ministarstvo finansija nije odgovorilo na upit RSE. Odgovor je izostao i iz Vladine Kancelarije za Kosovo.

Predstavnici Srba su 5. novembra podneli ostavke u lokalnim samoupravama na severu, u pravosuđu, policiji, te Vladi i Skupštini. Izlazak Srba iz kosovskih institucija je došao nakon što je smenjen direktor policije za region sever Nenad Đurić jer je odbio da realizuje odluku Vlade o preregistraciji vozila.

Vlada Kosova je od 1. novembra počela da sprovodi plan o preregistraciji vozila koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija. Plan je da se one prebace na RKS tablice (Republika Kosovo).

Nova mera van rebalansa i bez ocene Fiskalnog saveta

Fiskalni savet, nezavisni državni organ, čiji je zadatak između ostalog i da prati i analizira budžet, u odgovoru za RSE je ukazao da mera nije ušla u rebalans budžeta.

U odgovoru se dodaje i da Fiskalni savet "u skladu sa dobrom međunarodnom praksom" izbegava da zvanično ocenjuje i komentariše nove politike Vlade koje kao svoje jedino uporište imaju izjave u medijima".

"U javnosti najavljena finansijska podrška građanima koji su izašli iz kosovskih institucija je po svemu sudeći nova mera Vlade koja je osmišljena nakon izrade rebalansa budžeta, i kao takvu nismo je ovom prilikom ni ocenjivali", naveli su u toj instituciji.

Duple plate funkcionera 'Srpske liste'

Prema podacima kosovske Agencije protiv korupcije, visoki funkcioneri "Srpske liste", koji su 5. novembra odlučili da istupe iz institucija na severu Kosova, te iz Vlade i Skupštine Kosova, neće ostati bez svojih mesečnih zarada, jer paralelno sa kosovskom, imaju minimum po još jednu platu iz budžeta Srbije.

Srpska lista je vodeća partija kosovskih Srba, koja je formirana 2013. godine uz podršku Beograda i od tada učestvuje u svim kosovskim institucijama na centralnom i lokalnom nivou.

Funkcioneri te stranke primanja iz Srbije prijavili su Agenciji protiv korupcije Kosova. 

Tako je, primera radi, Goran Rakić, predsednik "Srpske liste" prijavio ukupna mesečna primanja u iznosu od 1.927. evra.

Od toga, 1.150 evra je primao iz kosovskog budžeta kao ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova.

Ostatak prima iz budžeta Srbije jer je takođe zaposlen u paralelnim institucijama koje finansiraju građani Srbije – kao direktor Javnog komunalnog preduzeća "Standard" u Severnoj Mitrovici i kao predavač u Visokoj ekonomskoj školi strukovih studija.

Najveća mesečna primanja u iznosu od 3.300 od funkcionera "Srpske liste" ostvaruje Verica Ćeranić. Kao poslanica u Skupštini Kosova primala je platu od 1.900 evra mesečno. Paralelno sa tim, zaposlena je i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Srbije za šta mesečno iz budžeta Srbije prima platu od 1.400 evra.

To, međutim, nije slučaj sa građanima koji nisu funkcioneri.

Kako je za RSE rekla jedna radnica u pravosuđu, pod uslovom da ostane anonimna, zvanični Beograd im je obezbedio privremenu platu u iznosu od 20.000 dinara, što je oko 160 evra.

"Od toga prosto ne možeš da živiš, niti možeš da preživiš. Imam kredit više od 6.000 eura i ne znam kako ću sada da ga vratim. Stvarno je strašno", priča ona dalje.

Prosečna plata ovih radnika u okviru kosovskog sistema je oko 500 eura.

Zloupotrebe i nenamensko trošenje novca namenjenih Kosovu

Na koji se način troše sredstva iz budžeta za Srbije za Kosovo bila je tema Anketnog odbora Skupštine formiranog u maju 2013. godine. Istraga se odnosila na period od 2000. do 2012. godine.

Nakon sprovedene istrage, taj odbor je 2014. u aprilu usvojio izveštaj u kome je navedeno da su zloupotreba novca i nenamensko trošenje utvrđeni u skoro svim oblastima – zdravstvu, obrazovanju, izgradnji infrastrukturnih objekata.

Procedura je nalagala da se taj izveštaj nađe pred poslanicima u Skupštini, ali se nikada nije našao na dnevnom redu.

Izveštaj Anketnog odbora nema nikakav efekat dok ga ne usvoje poslanici u Skupštini. Tek tada postaje obavezujući za nadležne institucije.

Od 41 predloga za formiranje anketnih odbora koliko je danas u skupštinskoj proceduri, nijedan se ne odnosi na istragu o tome kako se i na koji način troši novac izdvojen za Kosovo.