Vučić posle sastanka sa Boreljom i Lajčakom 'ne vidi mogućnost kompromisa sa Kosovom'
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka sa dvojicom visokih predstavnika Evrpske unije (EU) u Parizu, da ne vidi mogućnost kompromisnog rešenja za aktuelnu krizu u odnosima Kosova i Srbije.
Na kraju sedmice u kojoj su kosovski Srbi započeli bojkot kosovskih institucija, Vučić je razgovarao sa komesarom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom (Josep Borrell) i sprecijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Tokom sa novinarima posle sastanka, optužio je kosovskog premijer Aljbina (Albin) Kurti da jednostranim potezima pokušava da "protera Srbe", te podvukao da ne veruje da će na sastanku šefova diplomatija EU 14. novembra doći do rešenja.
Takođe je naveo da Kurti, kako je rekao, može da radi šta hoće jer ima podršku Nemačke i Velike Britanije i da visoki predstavnik za spoljnu politiku Borelj tu ne može ništa da učini.
"To je njihovo čedo o kojem vode računa. Jasno je da su Nemci ti koji im pružaju podršku za sve protivpravne akte, i Velika Britanija van Evropske unije", kazao je Vučić.
Upitan za odluku predsednice Kosova Vjose Osmani o zakazivanju konsultacija za određivanje datuma vanrednih izbora za gradonačelnike u četiri opštine na severu, Vučić je odgovorio da to za Srbe neće da važi.
"To znači da oni ne žele Srbe u svom sistemu već da ih proteraju sa Kosova. Srbi neće napuštati Kosovo i Metohiju", poručio je Vučić.
Takođe, Vučić se o sastanku sa Boreljem i Lajčakom oglasio i na društvenoj mreži Instagram, gde je podvukao da u jednom postoji saglasnost:
"Saglasili smo se da je neophodno spustiti sve tenzije, smiriti napetosti i racionalno rešavati probleme, na čemu Srbija uvek insistira."
Poruka Borelja
Neposredno pre sastanka sa Vučićem, Borelj je razgovarao i sa kosovskim premijerom Kurtijem, na marginama međunarodnog mirovnog foruma koji se održava u glavnom gradu Francuske.
Nakon sastanaka, u saopštenju je pozvao kosovske Srbe da se vrate u institucije Kosova, te podvukao "da trenutno geopolitičko okruženje čini pitanje prevazilaženja prošlosti još značajnijim".
U tom smislu pozvao je na "uključivanje u značajne pregovore o onome što je stvarno važno za Kosovo, Srbiju, njihov narod i celu regiju – a to je normalizacija odnosa".
Kako se stiglo dovde?
Sastanci u Parizu održani su na kraju sedmice u kojoj su Srbi sa Kosova stupili u bojkot tamošnjih institucija, uključujući i Vladu i Parlament.
Oni su se odazvali pozivima "Srpske liste", vodeće partije srpske manjine na Kosovu, da stupe u bojkot zvaničnih institucija kako bi pokazali neslaganje sa odlukom Vlade Kosova da u tri faze sprovede odluku o preregistraciji vozila, koja četrnaest godina od proglašenja nezavisnosti i dalje nose oznake Srbije.
Odluka, koju Priština primenjuje iz drugog pokušaja, a čije destomesečno odlaganje nije prihvaćeno u Prištini uprkos pozivima iz međunarodne zajednice, nailazi na poseban otpor na severu Kosova, gde su četiri opštine većinski naseljene Srbima.
Zvanični Beograd se protivi ovoj odluci Prištine, pozivajući istovremeno kosovske vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština, što je dogovoreno Briselskim sporazumom između Srbije i Kosova.