Izbori na severu Kosova između zakona i politike

Dok je Centralna izborna komisija Kosova (CIK) započela pripreme oko organizacije vanrednih izbora za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova, iz Srpske liste poručuju da ta stranka, kao i građani koji ih podržavaju, neće uzeti učešće u izbornom procesu.

Izbore je za 18. decembar raspisala predsednica Kosova Vjosa Osmani nakon što su gradonačelnici u severnim opštinama iz redova Srpske liste podneli ostavke u znak protivljenja odluci Vlade Kosova da pokrene proces preregistracije automobila sa tablicama koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija a koje su za Kosovo nelegalne.

Dušan Radaković iz nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture pak smatra da Centralna izborna komisija Kosova može da organizuje vanredne izbore za gradonačelnike u opštinama na severu Kosova ali da oni neće imati nikakav legitimitet bez učešća srpske zajednice.

Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok su četiri teritorijalno povezane opštine na severu Kosova gde većinu čine pripadnici srpske zajednice.

S druge strane, stručnjak za bezbednost, Pljator (Plator) Avdiu, ocenjuje da Policija Kosova ima iskustva da održi red i mir tokom izbornog procesa ali napominje da se mora izbegavati svaka vrsta eskalacije situacije.

CIK odobrio operativni plan

Centralna izborna komisija je 15. novembra odobrila plan za organizovanje izbora na severu Kosova, na osnovu kog su određeni rokovi za prijavu političkih subjekata i kandidata za učešće na izborima, njihovu potvrdu, imenovanje opštinskih izbornih komisija i tako dalje.

Određeno je i da će izborna kampanja trajati od 8. do 16. decembra 2022. godine. CIK je odobrio i budžet za organizovaje ovih izbora u znosu od 556.482 evra.

Lokalni izbori na severu su zakazani za 18. decembar nakon konsultacija koje je sa političkim subjektima održala predsednica Kosova Vjosa Osmani.

Tom sastanku nije prisustvovala Srpska lista, partija koja je do sada bila na čelu severnih opština, dok su se pojedini srpski opozicioni političari izjasnili da bi izbore na severu Kosova trebalo odložiti kako ne bi došlo do eskalacije situacije.

Međunarodne misije bez odgovora

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je navela da će od međunarodnih partnera zatražiti da prate izborni proces na severu Kosova a da će kosovske bezbednosne institucije preduzeti sve mere kako bi se građani, bez obzira na etničku pripadnost, osećali bezbedno i ostvarili svoje pravo glasa.

Radio Slobodna Evropa (RSE) se obratio Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Evropskoj uniji (EU) sa upitom da li će nadgledati ili pomoći u organizaciji izbora na severu ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

S druge strane, Dušan Radaković ukazuje da neće imati šta da se nadgleda ukoliko pripadnici srpske zajednice ne učestvuju na predstojećim izborima.

"Vi znate da ja, kao Demokratija na delu, celi (izborni) proces organizujem, posmatrače na svakom biračkom mestu, ali ako nemamo škole, ako nemamo ljude iz opštinske izborne komisije, nemoguće je organizovati", ocenjuje Radaković.

I Alen Meta iz nevladine organizacije "Demokratija za razvoj" smatra da će bojkot Srpske liste dovesti u pitanje legitimitet izbora, te dodaje da zbog toga mogu da nastanu problemi.

"Može doći do pritisaka na građane da ne učestvuju na izborima, a kao rezultat toga može da dođe do situacije da legitimitet novoizabranog gradonačelnika bude smanjen. Zatim to može da utiče na povećanje tenzija među građanima na severu", navodi Meta.

Smatra i da je neophodno veće učešće međunarodnih posmatrača tokom ovog izbornog procesa.

Demokratija na delu je grupa nevladinih organizacija koje prate izborne procese na Kosovu a Radakovićev Centar za zastupanje demokratske kulture je deo nje.

Do sada su biračka mesta u opštinama na severu bila otvarana u obrazovnim institucijama ali one funkcionišu u srpskom sistemu, te postoji mogućnost da direktori ne dozvole da se koriste njihove prostorije.

RSE se obratio i Policiji Kosova sa upitom da li imaju plan kako će delovati tokom izbornog procesa ali odgovor nije stigao.

Policiju Kosova na severu su takođe napustili pripadnici srpske zajednice, kao i pravosudni sistem.

Prethodni lokalni izbori na severu Kosova

Prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima na severu su organizovani 2013. godine, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Tada je formirana i Srpska lista uz podršku Beograda i na gotovo svim loklanim ili parlamentarnim izborima dobijala je preko 90 odsto glasaova.

Ipak, posmatračka misija EU na Kosovu je nakon poslednjih lokalnih izbora oktobra 2021. zaključila da je Srpska lista "monopolizovala politički život među kosovskim Srbima". Navedeno je da su zabeleženi slučajevi zastrašivanja, te da je na birače vršen pritisak od strane kandidata i aktivista Srpske liste.

Pre 2013. godine pod upravom Vlade Kosova na severu je funkcionisala samo Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu.

Radaković ukazuje da su se pre 2013. kosovski izbori održavali u nekim privatnim objektima na severu, te napominje da ti izbori nisu imali nikakav legitimitet.

Smatra da, ukoliko se nastavi sa insistiranjem održavanja izbora na severu, može doći do eskalacije.

"Taj gradonačelnik bukvalno jedan dan ne bi bio gradonačelnik. Samo možemo proizvesti problem, proteste, možda i napade na opštinu…", navodi on.

"Kosovo mora koordinisati sa međunarodnim partnerima"

Pljator (Plator) Avdiu iz Kosovskog centra za bezbednosne studije ukazuje da je za nesmetanu realizaciju izbornog procesa u opštinama na severu, neophodna koordinacija kosovskih institucija sa međunarodnim partnerima, Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama.

Imajući u vidu trenutnu političku situaciju, Avdiu smatra da bi Policija Kosova trebala da bude na oprezu i da ne naseda na provokacije od strane "političkih ili kriminalnih srpskih struktura."

"I ne treba da imamo reakcije drugih bezbednosnih struktura koje su prisutne na Kosovu, kao što su Kfor i Eulex. Nije prvi put da se na severu održavaju izbori, kosovska policija već ima iskustva. Ali u bezbednosnom smislu treba izbegavati bilo kakvu vrstu trenda destabilizacije i pratiti situaciju kako bi se izbegla bilo kakve tenzije", naglašava Avdiu.

Smatra da je u ovom trenutku cilj Srbije da stvori napetu situaciju kako se ne bi dozvolilo održavanje izbora.

Dodaje i da puno toga u narednom periodu zavisi od dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) je poručio da je Brisel ponudio rešenje stranama za izlazak iz krize.

Ocenio je da se radi o "najozbiljnijoj krizi od 2013. godine."

Šta kaže Zakon?

Na osnovu Zakona, nakon ostavke gradonačelnika u opštinama na severu moraju da se organizuju vanredni izbori.

Zakon o lokalnim izborima na Kosovu navodi da "nakon raspuštanja Skupštine opštine, odnosno razrešenja predsednika Skupštine opštine, ako u roku od pet dana nije podneta žalba Ustavnom sudu, vanredne lokalne izbore raspisuje predsednik Kosova."

Prema Zakonu, izbori se raspisuju najkasnije deset dana nakon raspuštanja skupština opština, dok se moraju održati ne ranije od 30, a najkasnije 45 dana od raspuštanja.

Reakcija Beograda

Na određivanje datuma izbora reagovao je i direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković uz ocenu da izbori u opštinama na severu "nemaju nikakvog smisla", te da su kao takvi "osuđeni na propast".

"Nikakvim ucenama i pretnjama neće Priština uspeti da zaplaši Srbe koji su napustili prištinske institucije, jasno poručivši da je jedini put za povratak formiranje Zajednice srpskih opština i ukidanje protivpravnih i jednostranih odluka o tablicama", navodi Petković u saopštenju.

Zvanični Beograd je podržao izlazak Srba iz kosovskih institucija na severu Kosova, kao i iz Skupštine i Vlade.