Rusija između Srbije i Kosova kao 'spojler'

Zvaničnici Rusije su još jednom okrivili Zapad zbog tenzija između Srbije i Kosova. Moskva je u više navrata do sada optuživala Evropsku uniju (EU) za "nemoć" i "nesposobnost" u rešavanju sporova između Beograda i Prištine.

Sada je zbog krize sa registarskim tablicama ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao da Zapad namerno ostavlja "bezbednosni vakuum" na Kosovu.

Tobi Vogel, saradnik nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela ocenio je za RSE da Rusiji odgovara da Kosovo održava u životu kao nerešeno pitanje. On smatra da je u interesu Rusije sve što može da prouzrokuje nestabilnost.

"Ne mislim na rat, nego na političku ili možda bezbednosnu nestabilnost, i sve što izaziva politička previranja na Zapadnom Balkanu. Rusija je klasičan 'spojler' (onaj koji kvari)", naveo je Vogel.

Sa njim se slaže i Bojan Elek, zamenik direktora nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

"Rusija je više kvarilački faktor, da može da iskoristi neku destabilizaciju ukoliko joj se tako 'namesti'", naveo je Elek.

On dodaje da Rusija koristi relativno prijateljsko okruženje u Srbiji.

"Mislim i na Vladu i na institucije. Ne postoje neke aktivne mere protiv ruskog uticaja", kaže. 

Moskva i Beograd imaju tradicionalne prijateljske odnose. Srbija računa na podršku Rusije u blokiranju Kosova da postane član međunarodnih organizacija. Rusija poput Srbije ne priznaje nezavisnost Kosova. 

Takođe Srbija zavisi od Rusije u snabdevanju gasom.

Šta je rekao ruski ambasador?

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko naveo je u saopštenju 22. novembra da Zapad namerno ostavlja opasan bezbednosni vakuum na Kosovu da bi ga, kako je ocenio, popunile specijalne snage kosovskih Albanaca.

Ruski ambasador je tako reagovao na izjavu visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja (Josep Borrell) da na Kosovu postoji bezbednosni vakuum.

Bocan-Harčenko je poručio Borelju da bi taj vakuum trebalo da popune misija Euleksa i KFOR-a na Kosovu.

Euleks je misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, a KFOR su oružane međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO-a.

Izjavu o bezbednosnom vakuumu Borelj je dao 21. novembra nakon neuspelog pokušaja da se na sastanku u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem nađe rešenje za registarske tablice.

Zbog namere Vlade u Prištini da ukine tablice koje za gradove na Kosovu izdaju institucije Srbije i uvođenja RKS (Republika Kosovo) tablica, Srbi na severu Kosova napustili su kosovske institucije, uključujući i policiju.

Borelj je rekao da je nakon ostavki stotina policajaca srpske nacionalnosti, u severnom delu ostalo na dužnosti "manje od 50 kosovskih policajaca", što nije dovoljno.

"To je ostavilo veoma opasan bezbednosni vakum. Vakum i veoma ranjivu situaciju", upozorio je Borelj, dodavši da međunarodne snage jesu prisutne, ali da one ne mogu preuzeti ulogu lokalne policije.

EU je posrednik u dijalogu i naporima da se reše odnosi Srbije i Kosova.

RT Balkan na licu mesta na severu Kosova

U dešavanja na relaciji Srbija-Kosovo uključio se i ruski državni kanal Russia Today (RT) koji ima zabranu emitovanja u Evropskoj uniji od marta 2022. godine.

Označen je kao ključan za širenje ruske propagande i na meti je širokog paketa sankcija protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.

Ovaj medij, koji je pod kontrolom Kremlja i finansira se iz državnog budžeta, izveštava o krizi na severu Kosova sa lica mesta.

RT je počeo sa emitovanjem svog programa na srpskom jeziku na internetu 15. novembra sa porukom "Pokrenuli smo RT na Balkanu. Jer Kosovo je Srbija." To je na Tviteru napisala glavna urednica RT Margarita Simonjan (Simonyan).

Da je njihov dolazak u Srbiju problematičan ukazuje Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

"Problematično je da se u trenutku kada je Russia Today zabranjen skoro svuda u Evropi otvara njihova filijala u Beogradu", naveo je Elek.

Vlasti u Srbiji, uprkos pozivima iz Brisela, odbijaju da se usklade sa evropskim sankcijama Rusiji uvedenim zbog agresije na susednu Ukrajinu.

Na vest o pokretanju RT u Srbiji iz EU je poručeno da se od Srbije očekuje da preduzme akciju za aktivnu borbu protiv manipulacije informacijama, uključujući dezinformacije i druge oblike hibridnih pretnji.

"RT je deo ruskih propagandnih i dezinformacionih instrumenata koji prate njenu nezakonitu agresiju na Ukrajinu", naveo je za RSE portparol EU Peter Stano 17. novembra.

On je dodao da EU u kontekstu tekuće ruske agresije na Ukrajinu, očekuje da se Srbija uzdrži od intenziviranja odnosa sa Rusijom.

RT u izveštavanju o Kosovu negira nezavisnost Kosova, navodeći tzv. Kosovo ili "Kosovo" što je u skladu sa ruskom državnom politikom.

Optužbe Moskve na račun Zapada

U jeku tenzija između Beograda i Prištine zbog preregistracije tablica, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da je Zapad odgovoran za krizu.

Ona je na brifingu za novinare 9. novembra izjavila da Zapad nije učinio ništa kako bi se postigao napredak u rešavanju kosovske krize. Zaharova je tada navela da se rešavanje kosovskog pitanja ne razvija u formi dijaloga "jer je Priština ohrabrena da izvodi sve brutalnije akcije".

Dva dana ranije je rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da situaciju na Kosovu vidi kao "uzbunu" i optužilo Zapad da "situaciju gura ka direktnom sukobu".

Optužbe na račun Zapada datiraju i pre poslednjih tenzija između Srbije i Kosova.

Tako je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov 13. januara u intervjuu na ruskom "Prvom kanalu" rekao da "nesposobnost" Brisela da pomogne u rešavanju situacije na Kosovu pokazuje "nemoć Evropske unije".

On je tako komentarisao što još uvek nije realizovan sporazum Beograda i Prištine iz 2013. godine o stvaranju Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, koji je postignut uz posredovanje Evropske unije.

Aktuelni premijer Kosova Aljbin Kurti odbija da realizuje ovaj Sporazum o ZSO jer smatra da se opštine ne mogu organizovati po etničkom principu.

Lavrov je takođe prilikom posete Beogradu 10. oktobra 2021. naveo da Moskva u kontaktima sa Evropskom unijom uvek podseća na odgovornost Brisela za dijalog i da je "vreme da se ispune dogovori postignuti pre više godina". Lavrov je tada odbacio navode da se Rusija meša u unutrašnja pitanja zemalja Zapadnog Balkana.

"Mi smo u takvim odnosima sa Srbijom i drugim zemljama regiona da je za nas najvažnija uzajamna korist i ravnoteža interesa", rekao je Lavrov.

Video: Lavrov je i 2018. godine tokom posete Beogradu govorio o Kosovu i odnosu EU prema Srbiji

Politički analitičar iz Brisela Tobi Vogel komentarišući ulogu Rusije na Zapadnom Balkanu ocenio je za RSE da ne misli da ova zemlja mnogo toga radi strateški, nego više oportunistički – ugledaju priliku i koriste je.

"Ona zapravo nema kapaciteta da neku državu značajno veže za svoju vlastitu viziju ili da joj izda neku vrstu naređenja, ali ima kapaciteta da pokvari stvari i da vakuum koji su EU i SAD ostavile na Zapadnom Balkanu okrene u svoju korist, na vrlo taktičan način", smatra Vogel.

Uloga Rusije u kosovskom pitanju

U danu kada su predstavnici Srba sa Kosova, 5. novembra, objavili da napuštaju kosovske institucije, nezadovoljni planom Prištine o preregistraciji automobila sa srpskim tablicama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ambasadorima Rusije i Kine.

Posle susreta sa Aleksandrom Bocan-Harčenkom, predsednik Srbije je na Instagramu napisao da je ruskog ambasadora informisao o "bezbednosnoj situaciji" na Kosovu, kao i "pritiscima sa kojima se Srbi i Srbija suočavaju".

"Ponovio sam našu zahvalnost na principijelnom stavu i podršci Ruske Federacije suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje", napisao je Vučić.

Tobi Vogel iz nevladinog Saveta za politiku demokratizacije ocenio je za RSE da Rusija ima interes da pitanje Kosova drži otvorenim, jer to godinama taktički koriste.

"Da pokažu 'evo šta se dešava kada dopustite otcepljenje', ili da tvrde "ukoliko Kosovo može da bude nezavisno, zašto to ne bi mogli Lugansk ili Krim i pripojili se Rusiji'. Rusija igra sa obe ove karte", naveo je Vogel.

Ruski predsednik Vladimir Putin je tri dana pre početka invazije na Ukrajinu 24. februara priznao protivpravnu nezavisnost dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjecka i Luganska, poznatijeg kao Donbas.

Pokušavajući da opravda tu odluku, Putin je napravio paralelu upravo sa proglašenjem nezavisnosti Kosova od Srbije.

Tokom susreta sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija (UN) Antoniom Guterešom (Antonio Guterres)u Moskvi 26. aprila, Putin je rekao da ako postoji presedan sa Kosovom i "republike Donbasa mogu da učine isto".

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Ali zvanični Beograd od 2011. godine pod pokroviteljstvom Evropske unije vodi dijalog sa Prištinom o normalizaciji odnosa. Taj dijalog bi trebalo da bude okončan obavezujućim sporazumom.

Analitičar iz Brisela Tobi Vogel zaključuje da ne treba previše naglašavati ulogu Rusije u odnosima Beograda i Prištine.

"Mislim da su dve strane (Srbija i Kosovo) i posrednici u pregovorima, savršeno sposobni da sami zakomplikuju situaciju. Nije im potrebna Rusija za to", ocenio je Vogel.

Ono što nisu uspeli briselski pregovarači sa liderima Srbije i Kosova uspele su Sjedinjene Američke Države. Na njihov zahtev premijer Kosova Aljbin Kurti pristao je da na 48 sati odloži odluku o izricanju novčanih kazni vozačima koji nisu zamenili srpske tablice.

SAD podržavaju dijalog Beograda i Prištine koji se vodi pod okriljem EU.