Srpski novinari štrajkom glađu tražili veće plate i 'kosovski dodatak'

Oko 30 nezadovoljnih medijskih radnika iz Gračanice i Severne Mitrovice zamrznulo je štrajk glađu samo nekoliko sati nakon što su ga započeli.

Saopštili su kako se štrajk "zamrzava zbog složene situacije" na Kosovu sa kojom se Srbija "svakodnevno bori za opstanak srpskog naroda".

Kako su naveli, do 5. decembra će prednost pružiti razgovorima o unapređenju njihovog položaja.

Radi se o radnicima Javnog preduzeća (JP) Mreža Most sa sedištem u Beogradu, koje je osnovano 2010. godine odlukom Vlade Srbije. Okuplja tri televizije i tri radio stanice koje na Kosovu izveštavaju na srpskom jeziku: TV Most iz Zvečana, Radio i TV Puls iz Šilova, Radio Kosovska Mitrovica i Radio TV Gračanica.

Inače, osim ovih medija, na srpskom jeziku na Kosovu još izveštava Kosovski javni servis (RTK), te drugi lokalni televizijski kanali, radio stanice i portali, koji su uglavnom nastali uz podršku međunarodne zajednice u cilju informisanja srpske zajednice.

Zašto su nezadovoljni radnici Mreže Most?

Kako je najpre saopšteno, poslovne jedinice TV Most u Severnoj Mitrovici i RTV Gračanica kod Prištine su se na štrajk glađu odlučili zbog teške situacije, te uputili nekoliko zahteva menedžmentu a i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Pored ostalog, zatraženo je povećanje plate uz obrazloženje da sa oko 45.000 dinara (oko 400 eura) ne mogu da se izbore sa ogromnom inflacijom. Traže i takozvani kosovski dodatak, koji uglavnom primaju radnici zaposleni u obrazovnim i zdravstvenim institucijama u srpskim sredinama na Kosovu.

Ove institucije na Kosovu rade u sistemu Srbije.

"I sam predsednik naše države Aleksandar Vučić još 2018 god. tačno pre četiri god. javno na konferenciji za štampu zamolio kancelariju za KIM, kako je rekao, da se nađe načina da i radnici JP Mreža Most, naši novinari, imaju pravo na 'kosovski dodatak' isto kao i profesori, doktori i ostali radnici koji primaju 'kosovski dodatak'", navedeno je u saopštenju.

Dodali su da Sindikalna organizacija, koja stoji iza štrajka, trpi pritisak od pojedinih rukovodioca da radi protiv interesa JP Mreža Most.

Šta je kosovski dodatak?

Vlada Srbije od 2003. godine zaposlenima u javnom sektoru isplaćuje takozvani kosovski dodatak, iako je Ustavni sud Srbije 2010. godine utvrdio da tako nešto nije zakonito.

Najpre je kosovski dodatak iznosio 200 odsto na osnovnu platu da bi bio smanjen na 150, pa na 50 odsto, što znači da ti radnici koji imaju kosovski dodatak dobijaju još pola plate koju zarađuju.

Imajući u vidu da je ovakva vrsta finansijske pomoći pripadnicima srpske zajednice na Kosovu od Vlade Srbije nezakonita trebao je da bude usvojen poseban zakon koji bi regulisao tako nešto, ali to do sada nije učinjeno. Sve ovo vreme se taj dodatak izdvaja na osnovu zaključaka Vlade Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je septembra 2018. godine iz Severne Mitrovice poručio da su spremni uvećati kosovski dodatak za zaposlene u javnom sektoru na Kosovu kako bi se Srbi podstakli da ostanu.

"To niko ne može da nam zabrani, niko iz onog sveta koji bi voleo da Srbije ovde nema", rekao je tada on.

RSE nije uspeo da utvrdi za koliko tačno radnika Vlada Srbije izdvaja "kosovski dodatak".

'Kosovski dodatak' i za medijske radnike?

Dejan Jevtić, predsednik Sindikata JP Most, u izjavi za Radio Slobodna Evropa navodi da je svestan da je "kosovski dodatak" ocenjen neustavnim u Srbiji ali podvlači da oni traže samo jednaka prava za sve.

"Ništa više od toga a i ništa manje. Naši radnici, novinari širom Kosova i Metohije, se suočavaju sa istim uslovima (rada)", kaže Jevtić.

"Kosovski dodatak", kao podršku svim novinarima srpskih medija na Kosovu, podržao je i predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević uz obrazloženje da se zaposleni ne mogu odvajati po određenom sistemu "vi ste zaslužili 'kosovski dodatak', pa ćete ga dobiti, a vi niste".

"Kosovski dodatak bi trebalo da podrazumeva i više novca za projekte medijima na Kosovu i Metohiji, odnosno, da znači stabilnost za medijskog profesionalca, bez obzira u kom sistemu radi i kojoj firmi pripada", zaključio je Rakočević.

Ipak, on je nakon sastanka sa nezadovoljnim medijskim radnicima napomenuo da štrajk glađu nije dobar, te ocenio da niko ne treba da dovodi svoje zdravlje u opasnost.

Koji su dalji koraci?

Dejan Jevtić, koji radi kao realizator u RTV Gračanica, navodi da su nakon konsultacija sa drugim kolegama odlučili da zamrznu štrajk do 5. decembra, te da će sa njima usaglašavati dalje korake. Kaže da ih do sada niko nije kontaktirao ali da to ipak očekuje u narednih par dana.

"Ukoliko ne rešimo naše probleme, onda ćemo od ponedeljka stupiti u generalni štrajk glađu, kako bi ostvarili svoje ciljeve i kako bi skrenuli javnosti pažnju. Imamo neke naznake da ćemo danas ili sutra biti u nekim razgovorima, šta god da se desi mi ćemo da obavestimo javnost o našim daljim koracima", naveo je Jevtić.

On je inače i odbornik u Skupštini opštine Gračanica ispred Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja deluje uz podršku Beograda.

Jevtić i još nekoliko njegovih kolega je štrajk glađu održalo i 2010. godine kada su zahtevali da ostanu deo, tada svoje matične kuće, Radio Televizije Srbije (RTS).

Taj štrajk je delimično uspeo, jer je zbog "statusne promene u RTS-u" jedan broj radnika dobilo otkaz, dok su ostali nastavili da rade u okviru JP Most.