'Hibridni rat' lažnim dojavama o bombama u Severnoj Makedoniji
Ovo je hibridni rat, izjavio je premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski o lažnim dojavama o bombama u toj državi u poslednja tri meseca.
"Skoro je apsolutno nemoguće otkriti odakle dolazi dojava", ustvrdio je makedonski premijer 13. decembra, na pitanje novinara šta se radi na pronalaženju uzbunjivača.
Srednje i osnovne škole, tržni centri, stambeni objekti, ministarstva i druge institucije u Severnoj Makedoniji su skoro tri meseca meta lažnih dojava o podmetnutim bombama.
Policija je do sada saopštila da je tužilaštvu podneta samo krivična prijava protiv jednog maloletnika. On se sumnjiči da je preko provajdera koji nudi šifrovanje i zaštitu komunikacije kreirao e-mail adresu sa računara svoje majke i 4. decembra poslao preteće poruke o postavljanju eksploziva u četiri srednje škole.
Međutim, da on nije prava osoba koja stoji iza svih dojava pokazalo je to što dojave nastavile stizati.
Preteće poruke sa anonimne adrese e-pošte stizale su poslednja tri meseca do institucija skoro svakodnevno. Bombe nisu pronađene, ali uzbuna koju su podigle ove lažne dojave širi paniku među ljudima i iscrpljuje policiju.
Centri hibridnog i sofisticiranog rata
Slična situacija je i u regionu gde od marta ove godine u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj policajci iz antiterorističkih jedinica s vremena na vreme moraju da proveravaju lažne dojave o podmetnutim bombama.
Profesori bezbednosti koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) kontaktirao za komentar smatraju da iza hibridnog i sofisticiranog rata u regionu stoji dobro organizovan centar koji radi na destabilizaciji država širenjem straha.
Predsednik Evroatlantskog saveta Makedonije Ismet Ramadani smatra da je početni okidač za hibridne napade bila osuda ruske agresije na Ukrajinu od zemalja regiona.
"Mislim da je jasno da sve to ima jedan izvor, a to je Putinova Rusija, koja na jedan način širi strah po zemljama u kojima misli da može da utiče na hibridni rat, odnosno najave o bombama", kaže Ramadani.
Ukazuje na to da "u Sankt Peterburgu u Ruskoj Federaciji postoji specijalni bataljon koji se bavi hibridnim ratovanjem i sajber napadima. I taj takozvani bataljon Sankt Peterburga se angažuje sa svim potencijalima za ovu vrstu ratovanja i svuda gde god mogu da koriste ove metode napada, oni ih koriste".
Hibridni napadi su pretnje koje imaju za cilj da naruše ili naškode nečijem ugledu i statusu, bez obzira da li se radi o pojedincu, kolektivu, instituciji, državi. Oni su kombinacija vojnih i nevojnih sredstava, uključujući dezinformacije, sajber napade, ekonomski pritisak.
Profesora bezbednosti Stevan Budžakovski ocenuje kako "pojedini politički subjekti, bilo iz Makedonije ili susednih zemalja, koriste savremene metode hibridnih sredstava destabilizacije za postizanje političkih ciljeva". On dodaje da se ne može isključiti teza da u pozadini može biti centar koji ima interes da destabilizuje Balkan i koji ima interes da ga integriše u EU.
Prema rečima Ismeta Ramadanija, nova bezbednosna kriza na Kosovu može se povezati i sa drugim pokušajima destabilizacije u regionu kroz različite hibridne napade.
"Imamo dodatno angažovanje međunarodnog faktora u tom delu i nadam se da neće dozvoliti da se otvori novo žarište", kaže Ramadani.
Kako se zaštititi?
Istovremeno, makedonske institucije i njihovi sistemi, kao i veb stranice bili su i meta krađe podataka i hakerskih napada. U Albaniji su, naprimer, tamošnje vlasti nedavno otkrile da iza napada na albansku kibernetičku mrežu i stalnog objavljivanja mejlova i dokumenata visokih zvaničnika stoje iranski hakeri.
Od lažnih dojava o bombama na Balkanu do ruske ratne propagande
Ramadani smatra da bi Severna Makedonija i Albanija, da nisu članice NATO-a, prošle još gore. Razlog zbog čega hibridne pretnje traju tako dugo a počinioci nisu otkriveni Ramadani vidi u slaboj IT infrastrukturi zemalja regiona.
"Albanija i Makedonija su već povezane sa stručnom infrastrukturom (u NATO-u) koja bi trebalo da bude sofisticirana odbrana od ovih napada, ali kao države još nemamo razvijenu infrastrukturu za takvo suprotstavljanje i koristimo se savetima i znanjem", kaže Ramadani.
Kao članica NATO-a, Severna Makedonija ima obavezu da pripremi institucije i poveća otpor prema hibridnim pretnjama, pa je u tu svrhu 2021. godine doneta Nacionalna strategija za izgradnju otpora i suočavanje sa hibridnim pretnjama.
Stručnjaci za RSE, međutim, ocenjuju da zbog specifičnosti i složenosti ove vrste pretnji, bezbednosne strukture na širem nivou treba da reaguju koordinisano kako bi se takve pojave sprečile.