Aplikacija Kosova za članstvo u EU – zašto sada i šta sledi?

(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)

Kosovo teži da se pridruži zapadnim institucijama još od proglašenja nezavisnosti 2008.

Ali, pošteno je reći da je ruska invazija na Ukrajinu dala novi podsticaj proširenju EU poslednjih meseci.

S obzirom da su Ukrajina i Moldavija dobile letos status kandidata za članstvo u EU, te da će biti dodeljen i Bosni i Hercegovini pre Božića, Kosovo bi ostala jedina država na Zapadnom Balkanu koja formalno još nije podnela zahtev za pridruživanje.

Zašto je ovo važno?

Kada se Kosovo prijavi, to će biti prvi put da zemlja koju formalno nisu priznale sve države članice EU traži da postane član kluba.

Drugim rečima, to je pravno jedinstveni sui generis slučaj sa kojim Brisel mora da se uhvati u koštac.

Pri tom, neće samo pet zemalja koje nisu priznale Kosovo - Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija - imati potencijalnih problema.

Evropska unija kao međunarodna organizacija takođe ne smatra Kosovo suverenom državom zbog pomenutog kvinteta.

Ona jednostavno tretira ovu zemlju kao "Kosovo", uz fusnotu označenu zvezdicom koja sadrži tekst dogovoren u tekućem dijalogu između Beograda i Prištine uz posredovanje EU – koja glasi.

"Ova oznaka ne prejudicira status statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova". Sve je to važno jer prema sporazumu EU, koji Brisel servilno i neoriginalno tumači, "svaka evropska država" može da konkuriše za ulazak u blok. Stoga ovde nema mesta za tumačenje.

Kakav je sada postupak?

Nakon što premijer Kosova Aljbin Kurti preda aplikaciju u Pragu, Češka Republika će, koja predsedava Evropskom unijom šest meseci, obavestiti o tom potezu ostalih 26 zemalja članica.

Ovo će se verovatno dogoditi sledeće nedelje na nivou ambasadora. Ali, Švedska koja će preuzeti predsedavanje 1. januara, zapravo će se baviti ovim pitanjem.

Taj postupak će početi sa konsultacijama sa drugim prestonicama EU, posebno sa onima koje ne priznaju Kosovo.

Postoje indicije da će Savet doneti neku vrstu odluke o tome kako da postupi već tokom švedskog predsedavanja – iz dva razloga. Prvo, pošto Španija, možda najžešći protivnik nepriznavanja Kosova, preuzima dirigentsku palicu posle Stokholma.

Ona gotovo sigurno neće želeti da se bavi ovim pitanjem.

Takođe, postoji rizik da će 2024. ova tema već biti zaboravljena ili potisnuta zbog "promene na vrhu" kojom će Brisel biti obuzet zbog izbora za Evropski parlament i novih predsednika Saveta i Komisije.

Kako Savet može da postupi?

U suštini postoje dve opcije. Jedan je da zatraži mišljenje o aplikaciji od njene uticajne pravne službe.

Ovo, međutim, može predugo da potraje, pa je najverovatniji scenario da će poslati dosije Evropskoj komisiji da pripremi zvanično pravno mišljenje o zahtevu za članstvo Kosova.

To je prvi i obično nekontroverzni korak u procesu proširenja. Ali, ovaj slučaj je, naravno, drugačiji. Za prosleđivanje aplikacije Evropskoj komisiji, potrebna je saglasnost svih 27 država članica, mada postoji način da se to postigne.

To omogućava razlikovanje "jednoglasnosti" i "konsenzusa". Na prvi pogled ova dva pojma izgledaju kao sinonimi, ali nisu u neformalnom jeziku EU. "Jednoglasnost" podrazumeva da svi aktivno podrže – činom glasanja ili na drugi način.

"Konsenzus" implicira da se niko ne protivi. To nudi priliku zemljama poput Španije da "okrenu glavu na drugu stranu", odnosno ignorišu, i tako se slože, a da ne izgleda da podržavaju stav da je Kosovo suverena država.

Šta dalje?

Ako Evropska komisija dobije zadatak da da mišljenje, to će je obavezati. Mišljenje će pripremati godinama jer je to jedinstven i komplikovan poduhvat.

To istovremeno otvara i mogućnost da se politička realnost u Evropi promeni kada je u pitanju priznanje Kosova. Mnogo toga je povezano sa njegovim dijalogom sa Srbijom.

Razgovori traju već deceniju sa ciljem "normalizacije" odnosa Prištine i Beograda.

Poslednjih godina nije ostvaren veliki napredak, ali je sada na stolu predlog da se, iako ne nudi priznanje kosovske državnosti od strane Srbije, barem poziva na međusobno prihvatanje nacionalnih simbola kao što su pasoši i uzajamnu podršku na putu ka Evropskoj uniji.

Ovaj predlog se ne smatra finalnim već pripremnim ka konačnom rešenju- a istovremeno nudi najbolji put za obe zemlje da jednog dana postanu članice EU.

Kakvo će biti mišljenje Evropske komisije?

To se, naravno, može samo nagađati, ali u prilog Kosova idu tri stvari:

EU ga već pominje kao "potencijalnog kandidata". Ona je više puta potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u EU.

Što je najvažnije, Kosovo je potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU još 2015.

Ovaj dokument koji reguliše političke odnose između Brisela i Prištine može da posluži kao nacrt za buduće sporazume između njih.

Ali, postoje određena ograničenja. Da zaključimo, SSP je u "nadležnost zajednice", odnosno EU, što znači da Komisiji nije bilo potrebno eksplicitno odobrenje država članica da bi se o njemu dogovorila.

Pošto ima trgovinsku komponentu, u tadašnjem pravnom mišljenju je navedeno da EU može da sklapa trgovinske sporazume sa entitetima kao što su Hong Kong ili Makao, a samim tim i Kosovom.

Pridruživanje EU i usvajanje njenih zakona i propisa u različitim oblastima politike je potpuno drugačiji proces.

Ali, postoji mogućnost da Brisel zaključi, a nevoljne države članice priznaju, da koncept SSP-a "Različitost u priznavanju, jedinstvo u angažmanu" nudi put koji treba koristiti za početak procesa pristupanja.