Ko treba da ukloni barikade na severu Kosova?

Lokalni Srbi na severu Kosova drugu nedelju zaredom blokiraju puteve koji vode ka prelazima Jarinje i Brnjak i za sada nije jasno kada i kako će one biti uklonjene.

Stručnjak za bezbednost Mentor Vrajoli (Vrajolli) i direktor nevladine organizacije "Aktiv" Miodrag Milićević u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuju da je potrebno političko rešenje, bez obzira što je to pitanje donekle povezano sa vladavinom prava jer se narušava sloboda kretanja i javni red i mir.

S druge strane, pripadnici srpske zajednice sa severa poručuju da barikade treba da uklone oni koji su ih postavili ali tek nakon ispunjavanja njihovih zahteva ili dogovora.

U opštinama na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – živi većinsko srpsko stanovništvo.

Pojedini su 10. decembra postavili barikade kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog hapšenja njihovog sunarodnika Dejana Pantića, inače bivšeg kosovskog policajca.

Da li bi bilo posledica ako se barikade uklone na silu?

Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli navodi da bi barikade na severu po pravilu trebala da ukloni policija Kosova jer se to pitanje tiče vladavine prava ali napominje da je situacija specifična jer je umešana i Srbija.

Zbog toga se, kaže dalje on, narušava teritorijalni integritet Kosova, te smatra da je neophodna intervencija KFOR-a, vojne Misije NATO-a na Kosovu.

Vlada Srbije šalje zahtev KFOR-u za povratak do hiljadu policajaca i vojnika na Kosovo

Ne postoji sporazum koji Specijalnoj jedinici Kosova zabranjuje odlazak na sever

Vrajoli ukazuje da je očigledno da kosovske vlasti nastoje da daju vremena političkom rešenju.

"Ipak, neće dugo biti barikada na putevima. Mislim da kosovska policija preduzima ispravne mere koje omogućavaju da se te barikade mirno uklone. Međutim, ako se to ne desi, ne samo policija, već i svi nadležni organi bezbednosti na severu Kosova moraju zajedno da se koordinišu i uklone barikade. Smatram da je ipak ispravno da se najpre pruži prilika svojevoljnom pristupu rešavanju tog problema", kaže Vrajoli za RSE.

Vlasti na Kosovu su za podizanje barikada okrivile "kriminalne grupe, koje podržava Srbija".

Podizanje barikada na severu je podržala i Srpska lista – najveća stranka Srba na Kosovu – kao i visoki zvaničnici Srbije.

Miodrag Milićević takođe smatra da bi u normalnim okolnostima barikade trebala da ukloni policija ali da trenutne okolnosti ne dozvoljavaju tako nešto.

Ukazuje na pogoršane odnose između kosovskih vlasti i predstavnika srpske zajednice na severu Kosova, te podvlači da bi se trebalo pronaći političko rešenje jer bi u suprotnom moglo doći do eskalacije situacije.

"Postojeća situacija trenutno na severu Kosova je nabijena snažnim emocijama i tenzijama. Bojim se da bi bilo kakvo nasilno uklanjanje barikada prouzrokovalo daleko veće posledice nego što bi to bio slučaj kada bi se našlo mirno rešenje", kaže Milićević.

Verbalni 'sukobi'

Kosovske vlasti su saopštile da "imaju kapacitet da uklone barikade" na severu, te da se "procenjuje situacija za adekvatan odgovor".

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je za britanski dnevnik Gardijan izjavio da je pristao da pruži još vremena KFOR-u da ubedi ljude na barikadama da se povuku.

Ipak, napomenuo je da one ne mogu još dugo da ostanu. Izrazio je zabrinutost da "uklanjanje barikada ne može da isključi mogućnost žrtava".

"I zato želimo da budemo maksimalno oprezni, da ne dođe do destabilizacije… Ali ne možemo zauvek dozvoliti kršenje zakonitosti i ustavnosti", rekao je Kurti.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković je rekao da kosovski premijer Kurti treba da oslobodi uhapšenog bivšeg policajca i da "povuče specijalnu policiju" sa severa Kosova – iako su kosovske vlasti demantovale das u specijalci poslati na sever.

Naveo je kako Kurti ne bi trebao da "razmišlja o nasilnom uklanjanju barikada, jer su one postavljene kao odgovor na nasilje".

"Svaki novi nasilni potez sa Kurtijeve strane pretio bi da izazove eskalaciju koja se ne bi mogla kontrolisati", rekao je Petković 19. decembra.

Takođe, predsednik Srpske liste Goran Rakić je 20. decembra poručio da je "recept za uklanjanje barikada oslobađanje svih uhapšenih Srba, povlačenje svih policijskih jedinica sa severa Kosova i uklanjanje svih tajnih lista i spiskova za odstrel Srba".

Rakić nije izneo nijedan dokaz kojima bi potkrepio svoje tvrdnje, dok je Vlada Kosova odbacila neke ranije navode zvaničnika iz Beograda da ima za cilj da "progoni Srbe sa Kosova".

Proveravamo: Šta su Kurti i Rakić rekli o 'žrtvama' na severu?

'Zaobilaženje' barikada na severu Kosova

Strah, nesigurnost i nestašice na severu Kosova

KFOR je ponovio svoj stav od 16. decembra u kome navodi da "očekuje da sve strane blisko sarađuju sa tom misijom i da se uzdrže od provokativnih demonstracija sile".

"Pozivamo sve strane da se konstruktivno angažuju na obezbeđivanju bezbednosti i slobode kretanja na Kosovu. Rešenje se mora naći kroz dijalog", poručuju iz KFOR-a.

Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Escobar) je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa 13. decembra rekao da barikade treba da uklone oni koji su ih postavili.

Mogu li se političkim rešenjem ukloniti barikade?

Mentor Vrajoli smatra da kosovska strana treba da bude oprezna u reagovanju u vezi sa barikadama na severu.

Podvlači da se o njihovom uklanjanju mora koordinisati sa međunarodnim partnerima, odnosno da se izvrši pritisak na vlasti u Srbiji.

"Te strukture uspostavlja politika Srbije i ako se poveća pritisak na Srbiju da se uklone barikade, onda se one mogu ukloniti bez potrebe za intervencijom policije", kaže Vrajoli.

Miodrag Milićević takođe ocenjuje da kosovske vlasti ne treba da vrše pritisak na lokalne Srbe da uklone barikade već da se rešenje mora pronaći kroz dogovor sa Srbijom.

"Beograd se ovde pita apsolutno za sve. Jedini moguć i poželjan je politički dogovor i kompromis, ne samo za sever Kosova, već uopšte o svim otvorenim pitanjima. Sve ostalo liči na jedan jako loš scenario, koji se neće dobro završiti", kaže Milićević.

Kako je došlo do tenzija?

Tenzije na severu Kosova su dodatno narasle 10. decembra, kada je policija Kosova uhapsila bivšeg policajca Dejana Pantića pod optužbom da je učestvovao u napadu na članove opštinske izborne komisije, koji su pokušavali da organizuju vanredne izbore za gradonačelnike. Taj napad je okarakterisan kao "terorizm".

Lokalni Srbi su na to odgovorili podizanjem barikada.

Misterija oko lokacije uhapšenog Dejana Pantića na Kosovu

U međuvremenu su izbori, koji su bili zakazani za 18. decembar, odloženi za april 2023.

Prethodno su početkom novembra gradonačelnici u opštinama na severu podneli ostavke kako bi se suprotstavili odlukama Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskih tablica na kosovske.

Tada su pripadnici srpske zajednice napustili policiju Kosova, ali i pravosuđe na severu.

Beogradske veze bivših srpskih policajaca na Kosovu

Međunarodna zajednica, uključujući EU i SAD, traži da se pronađe rešenje koje će dovesti do stabilizacije situacije.

Priredila: Sandra Cvetković