Kako SAD jačaju vojne saveze da bi se suprotstavili Kini

Sjedinjene Američke Države (SAD) proširuju vojno prisustvo u Aziji kako bi se suprostavile zvaničnom Pekingu i uverile indo-pacifičke saveznike da će stati uz njih protiv pretnji iz Kine i Severne Koreje.

Američke akcije se protežu od Japana do Solomonskih Ostrva i uključuju, prema pisanju agencije Asošijejted pres (AP), naprednije vojne vežbe i dodatne rotacije trupa u blizini najvažnijih regiona poput Tajvanskog moreuza i Južnog kineskog mora.

U određenim slučajevima trupe bi mogle da pruže i logističku podršku ukoliko dođe do bilo kakvog sukoba sa Kinom, konkretno u odbrani samoupravnog ostrva Tajvan, za koje Peking tvrdi da njihovo.

Najave vojnog pojačanja u regionu izazvale su ljutite reakcije i Kine i Severne Koreje.

Uprkos najavama, poseta državnog sekretara SAD Antonija (Anthony) Blinkena Pekingu, koja je trebalo da se dogodi sledeće nedelje, odložena je nakon što je kineski balon za istraživanje upao u vazdušni prostor SAD u četvrtak uveče, 2. februara i probudio sumnje o špijunaži.

Kina je objavila da je balon civilna letelica koja se koristi za istraživanja, uglavnom u meteorološke svrhe.

Blinkenova poseta Kini bila bi prva poseta visokog zvaničnika iz kabineta predsednika SAD otkad je Džo Bajden (Joe Biden) na toj funkciji.

Filipini

Ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin), na svom sedmom putovanju u Aziju tokom dve godine boravka na funkciji, najavio je u četvrtak, 2. februara, sporazum sa Filipinima koji daje SAD pristup u još četiri vojna kampa u toj zemlji jugoistočne Azije.

On je to nazvao „velikim poslom“, iako ne uspostavlja trajno vojno prisustvo SAD, koje je zabranjeno filipinskim Ustavom. Međutim, taj potez daje američkim trupama, koje se rotiraju na Filipinima, pogled iz ptičje perspektive na dve kritične tačke: Tajvanski moreuz i sporne regione Južnog kineskog mora.

Na Filipinima je svakog dana prisutno oko 500 američkih vojnika, ali se hiljade rotiraju tokom godine za vojne vežbe, humanitarnu pomoć, obuku i druge misije, navode zvaničnici za agenciju AP.

Filipini dozvoljavaju američkim snagama da ostanu u kasarnama unutar određenih kampova, a SAD imaju do sada pristup u pet vojnih baza.

Na konferenciji za medije u Manili sa filipinskim kolegom, Karlitom Galvezom mlađim (Carlito Galvez Jr), Ostin je rekao da su napori za jačanje saveza „posebno važni jer Narodna Republika Kina nastavlja da pojačava nelegitimne pretenzije u Zapadnom Filipinskom moru“.

Kao odgovor, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning optužila je SAD da sledi "svoj sebični plan" novim aranžmanom, nazivajući ga "činom koji podiže tenzije i ugrožava mir i stabilnost u regionu".

Južna Koreja

Ostin je u utorak u glavnom gradu Južne Koreje, Seulu, objavio da će SAD pojačati snage na Korejskom poluostrvu, uključujući borbene avione i nosače aviona, kako bi osnažile zajedničku obuku.

Sa južnokorejskim ministrom odbrane Li Džong-Supom, Ostin se složio da dve zemlje prošire kombinovane vojne vežbe, uključujući više demonstracija paljbe uživo. Takođe su razgovarali o pripremama za simuliranu vežbu u februaru koja ima za cilj da se pooštri odgovor ako Severna Koreja upotrebi nuklearno oružje.

Severna Koreja je 2022. godine testirala desetine raketa, uključujući one sa potencijalnom nuklearnom sposobnošću, dizajnirane da, kako tvrde, pogode ciljeve u Južnoj Koreji i SAD.

Sjedinjene Američke Države su obnovile velike vojne vežbe prošle godine, a u jednoj od njih u novembru 2022. su učestvovali i američki bombarderi, sve u cilju, kako navodi AP, napora da se Pjongjang odvrati od upotrebe sile.

Saveznici su smanjili vežbe poslednjih godina kako bi stvorili prostor za diplomatiju sa Severnom Korejom tokom administracije prethodnog predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i zbog pandemije COVID-19.

Severna Koreja je odgovorila da je spremna da se suprotstavi vojnim potezima SAD sa „najmoćnijom nuklearnom silom“. Rečeno je da pojačanje vojnih vežbi podiže tenzije do "ekstremne crvene linije".

Japan

Prošlog meseca, SAD i Japan su se složili da pojačaju prisustvo američkih trupa na ostrvu Okinava delimično zbog mogućnosti boljeg odgovora u slučaju kineskog upada na Tajvan ili drugih neprijateljskih akcija u Južnom ili Istočnom kineskom moru.

Formalno su pomenuli i svemir u dugogodišnjem američko-japanskom bezbednosnom sporazumu, jasno stavljajući do znanja da bi „napadi na, iz i unutar svemira“ mogli da pokrenu odredbe sporazuma o međusobnoj odbrani.

Japan je najavio početak izgradnje pista na malom južnom ostrvu Magešima gde bi zajedničke vežbe, desantne operacije i presretanje raketa mogli da počnu za otprilike četiri godine.

Ostrvo bi bilo središte za raspoređivanje trupa i zalihe municije u slučaju neophodne hitne reakcije, ako se na primer, desi upad na Tajvan.

Razmeštanje američkih trupa na Okinavi će transformisati 12. puk marinaca u manju, brže pokretnu jedinicu koja će biti bolje opremljena za borbu protiv protivnika i odbranu SAD i njenih saveznika u regionu.

Solomonska Ostrva

Na diplomatskom frontu, SAD otvaraju ambasadu na Solomonskim Ostrvima ove nedelje, u direktnom nastojanju da se suprotstave rastućem uticaju Kine u tom delu sveta.

SAD su bile prisutne u toj ostrvskoj zemlji do 1993. godine, kada su zatvorile ambasadu u nastojanju da smanje diplomatske misije na globalnom nivou. Vremenom je, međutim, zvanični Vašington postao zabrinut zbog mogućeg slabljenja veza sa tom zemljom.

Solomonska Ostrva su 2019. promenila savezništvo i umesto dotadašnje saradnje sa Tajvanom, odlučila su se za saradnju sa Kinom. Godine 2022. potpisali su bezbednosni pakt sa Pekingom.

Stejt department je, povodom ponovnog otvaranja ambasade, objavio da je prioritet suprotstaviti se rastućem uticaju Kine u regionu.

Ambasada u glavnom gradu Honijari počinje sa malim brojem zaposlenih - otpravnikom poslova, nekoliko zaposlenih u Stejt departmentu i nekolicinom lokalnih službenika.