Kako su ruski prorežimski mediji unapred pravdali invaziju na Ukrajinu?

U nedeljama i mesecima koji su prethodili invaziji Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. ruski režimski i prorežimski mediji su upotrebljavali lažni i obmanjujući narativ kako bi opravdali vojnu akciju protiv Ukrajine, rezultat je istraživanja Atlantskog saveta.

Analizu narativa koji su koristili ti mediji je uradila Laboratorija za digitalno forenzičko istraživanje pri Atlantskom savetu, američkoj think-thank organizaciji koja se bavi međunarodnim odnosima.

Narativi koji su korišćeni poslužili su kao opravdanje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da započne agresivni rat, pokazala je analiza objavljena 22. februara:

"Izveštavanje ruskih režimskih i prorežimskih medija pomoglo je Kremlju da zamaskira operativno planiranje invazije i da negira odgovornost za otpočinjanje rata."

Laboratorija za digitalno forenzičko istraživanje pri Atlantskom savetu je identifikovala i analizirala prorežimske narative u dva vremenska perioda, od 2014. do 2021. godine i u periodu od 70 dana uoči početka ruske invazije.

Za period od 70 dana uoči početka invazije Laboratorija je prikupila i analizirala više od 10.000 primera lažnih i obmanjujućih narativa koje je koristilo 14 medija naklonjenih Kremlju.

Takođe je analiziran govor Vladimira Putina od 24. februara kojim je objavio početak invazije na Ukrajinu.

U govoru je na više od 200 mesta identifikovan neprijateljski narativ koji su u prethodnih 70 dana koristili mediji bliski Kremlju.

Prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za ljudska prava od početka ruske invazije u Ukrajini je ubijeno više od 8.000 civila. Milioni Ukrajinaca su raseljeni, gradovi su uništeni, dok su Rusiji nametnute sankcije.

Nakon što je prošle godine pretrpela neuspehe i izgubila kontrolu nad okupiranim delovima Ukrajine, Rusija je godinu dana nakon početka invazije u jeku nove ofanzive na istoku Ukrajine.

'Rusija traži mir' najčešći narativ uoči invazije

Sedamdeset dana uoči početka invazije narativi su išli u smeru da je Ukrajina ta koja je agresor, dok je Rusija okrenuta miru.

Ruski državni i prorežimski mediji su kontinuirano označavali Zapad kao aktera koji stvara tenzije u regionu.

Kako je naveo Atlantski savet u analizi, prorežimski mediji su kao najčešći izvor za ove narative koristili izjave ruskih zvaničnika, zatim izjave Vladimira Putina.

Atlantski savet je identifikovao sedam ključnih događaja neposredno pred početak invazije.

Najčešći narativi koje su koristili prorežimski mediji u velikoj meri su se nadovezivali na te događaje.

Narativ da Rusija "ima moralnu obavezu da zaštiti bezbednost u regionu" je naročito bio izražen 19. i 21. februara 2022. kada je Kremlj zaoštrio retoriku uoči nelegalnog priznavanja oblasti Donjeck i Luganjsk na istoku Ukrajine kao nezavisnih država.

Narativ da je Ukrajina "agresivna", pokazala je analiza, poslužio je kao dodatni retorički alat kako bi se opravdao rat i negirala odgovornost Rusije.

Taj narativ se pojavio u velikom broju članaka u danima koji su usledili nakon tvrdnji separatista u istočnoj Ukrajini i zvanične Moskve da je Ukrajina napala vrtić i targetirala rezervoare sa hlorom u Donbasu (termin kojim su zajedno obuhvaćeni Donjeck i Luganjsk, prim. aut.)

Ruski mediji su tvrdili da je ukrajinska vojska 17. februara bombardovala obdanište u selu Novaja Kondrašovka, u regiji Luganjsk pod kontrolom ruskih separatista u istočnoj Ukrajini.

Međutim, novinari Bellingcata utvrdili su da i lokacija obdaništa i dokazi s lica mesta ukazuju na to da je granatiranje došlo s juga, gde su se tada nalazile separatističke snage koje je podržavala Rusija.

Video "napada" sabotera koji su navodno planirali da raznesu rezervoare sa hlorom u blizini grada Horlivka na istoku Ukrajine podelile su separatističke vlasti u Donjecku nekoliko dana pre početka ruske invazije.

Međutim, fektčekeri organizacije NewsGuard utvrdili su da je video montiran i da nema dokaza da su diverzanti pokušali takav napad u Horlivki.

Targetiranje Ukrajine datira od 2014.

Rat u Ukrajini počeo je 2014. kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

Atlantski centar je u analizi naveo da su tokom perioda od osam godina ruski prorežimski mediji proizveli i distribuirali lažne izveštaje targetirajući Ukrajinu.

Hiljade tih izveštaja su razotkrili ukrajinski i evropski fekt čekeri.

Za analizu perioda od 2014. do 2021. pregledano je više od 350 debunking članaka, koji su razotkrili dezinformacije objavljivane u ruskim državnim i prorežimskim medijima.

Zapadni Balkan kao poligon za dezinformacije iz ruskih izvora

Dezinformacije o ratu u Ukrajini širene su i na prostoru Zapadnog Balkana. To su utvrdili fekt čekeri, koji se bave analizom objavljenih sadržaja i utvrđivanjem činjenica.

Jedna od platformi na kojoj se svakodnevno distribuiraju dezinformacije, neproverene informacije i proruski propagandni sadržaji sa ratišta u Ukrajini su Telegram kanali.

Da mediji u Srbiji koji su označeni da sarađuju Vladom naginju proruskom narativu u svom izveštavanju videlo se na primeru masakra u Buči u Ukrajini u aprilu 2022. prema analizi sadržaja koju je uradio RSE.

U Srbiji nesmetano rade ruski mediji pod sankcijama Evropske unije (EU). Sredinom novembra sa radom je počeo servis Russia Today (RT) na srpskom.

Reagovao je i zvanični Brisel.

Portparol Evropske komisije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Peter Stano je u izjavi za RSE 17. novembra naveo da EU očekuje da Srbija "preduzme akciju za aktivnu borbu protiv manipulacije informacijama, uključujući dezinformacije i druge oblike hibridnih pretnji".

Podrška Kremlju u Srbiji

Srbija je među retkim evropskim državama u kojima Kremlj i ruski predsednik Vladimir Putin imaju podršku.

Poslednje istraživanje nevladine organizacije Novi treći put pokazalo je da građani Srbije koji su učestvovali u anketi, umesto Rusije, smatraju Zapad odgovornim za rat u Ukrajini.

Istraživanje je sprovedeno u decembru 2022. na uzorku od 1.494 ispitanika.

Na pitanje koga smatraju najvažnijim političkim partnerom, gotovo polovina ispitanika je navela da je to Rusija, a manje od trećine da je to Evropska unija.

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2012. godine.

Podaci zvaničnih institucija pokazuju da je EU unazad deset godina najznačajniji trgovinski partner Srbije i vodeći investitor.

U Srbiji se od početka ruske invazije paralelno održavaju skupovi podrške i Ukrajini i Rusiji.

Skupove podrške Rusiji organizuju desničarski pokreti i organizacije.

Iako je podržala rezolucije u Ujedinjenim nacijama i deklaracije EU kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji, na šta su u više navrata upozoravali Brisel i Vašington.

Dobre odnose sa Rusijom srpski zvaničnici pravdaju ekonomskim interesima i podrškom po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Beograd ne priznaje.