Izbori na severu Kosova taoci dijaloga

Ukoliko Srpska lista – najveća stranka kosovskih Srba – ne učestvuje na vanrednim izborima za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova 23. aprila, mogao bi da bude upitan njihov legitimitet, zaključak je političkih predstavnika Srba, te poznavaoca političkih prilika.

Ipak, veruju da će Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, izaći na ove izbore imajući u vidu da je u načelu prihvaćen predlog Evropske unije (EU) za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.

S druge strane, kosovske vlasti poručuju da će obezbediti sve uslove za održavanje slobodnih i demokratskih izbora u četiri opštine na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo: Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu.

Vanredni izbori u opštinama na severu Kosova se održavaju nakon što su gradonačelnici, koji su dolazili iz redova Srpske liste, podneli ostavke novembra prošle godine u okviru kolektivnog izlaska Srba iz kosovskih institucija.

Takav potez su povukli zbog odluke Vlade Kosova da sprovede proces preregistracije sa srpskih tablica na kosovske, koji je potom obustavljen u dogovoru sa Srbijom u okviru dijaloga.

Izbori za 23. april su zakazani nakon što su prethodno raspisani za 18. decembar prošle godine, odloženi u poslednjem trenutku na zahtev međunarodne zajednice.

Tada je bilo 11 kandidata iz četiri politička subjekta, od kojih su samo dva bila iz redova srpske zajednice. U isto vreme su trebali da budu održani i izbori za Skupštinu opštine Leposavić i Zvečan, za koje se prijavilo 64 kandidata iz tri politička subjekta.

Srpska lista je tada odbila da učestvuje na izborima, te pozvala svoje birače da ih bojkutuju. Ova partija je od 2013. godine, kada je i formirana, na gotovo svim kosovskim izborima dobijala preko 90 odsto glasova birača iz redova srpske zajednice.

Međutim, posmatračka misija EU u svojim izveštajima nakon izbora redovno zaključuje da je Srpska lista "monopolizovala politički život među kosovskim Srbima", te da su zabeleženi slučajevi zastrašivanja, odnosno da je na birače vršen pritisak od strane kandidata i aktivista Srpske liste.

CIK: Prihvataće se i nove kandidature političkih subjekata

Iz Centralne izborne komisije Kosova (CIK) navode da su određeni rokovi za predizborne aktivnosti, te da je odobren operativni plan za organizovanje izbora 23. aprila.

Valjmir Eljezi (Valmir Elezi), portparol CIK-a, objašnjava da oni koji su podneli kandidaturu za izbore decembra prošle godine, ne moraju ponovo da se prijavljuju.

"Pored procesa verifikovanja kandidatura, CIK će razmatrati i nove prijave političkih partija, nezavisnih kandidata, građanskih inicijativa ili koalicija", kaže Eljezi.

Dodaje da je rok za podnošenje prijava političkih subjekata od 9. do 18. marta. Predizborna kampanja će trajati od 4. do 21. aprila.

Da li ima uslova za održavanje izbora?

Iz Vlade Kosova u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa(RSE) navode da će "nadležne institucije učiniti sve kako bi se obezbedili uslovi za održavanje slobodnih i demokratskih izbora u četiri opštine na severu".

S druge strane, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, smatra da bi učešće Srpske liste na predstojećim izborima bio signal srpskoj zajednici da zvanični Beograd odobrava taj proces. Tako nešto bi, dodaje Rašić, značilo i da zvanični Beograd ima pozitivan pristup dijalogu i evropskom predlogu za normalizaciju odnosa.

"Mislim da su Kosovo sa svoje strane i Centralna izborna komisija pre svega, učinili sve što je u njihovoj moći da stvarno bude demokratskih izbora. Ako oni ne prihvate, samo će dokazati, u ovom slučaju Srpska lista, da su samo tu da bi blokirali procese, da bi opstruisali i da u stvari ne bi koristili mehanizme za demokratizaciju, nego mehanizme za opstrukciju", kaže Rašić.

Dodaje i da bi EU, koja posreduje dijalogom između Prištine i Beograda, trebala da zatraži učešće Srpske liste na izborima 23. aprila.

RSE se obratio Srpskoj listi sa upitom da li će učestvovati na izborima, te da li imaju neke zahteve, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Šta kažu građani Severne Mitrovice?

Pojedini meštani Severne Mitrovice smatraju da će na uspeh održavanja izbora uticati politička dešavanja i odnosi Kosova i Srbije u okviru dijaloga u Briselu.

Milorad kaže da bi Kosovo i Srbija najpre trebali da realizuju ono što su dogovorili u Briselu u okviru dijaloga.

"Voleo bih da se sve to vrati u normalu prvo, pa da se tek onda raspišu izbori, da se uspostavi neka 'vladavina prava'. Onda da se organizuju i neki normalni lokalni razgovori da se vidi o čemu se zaista tu radi", kaže on.

Petar ocenjuje da će održavanje izbora u opštinama na severu zavisiti od dijaloga Kosova i Srbije, ali i od rezultata koje bi mogao da donese evropski predlog za normalizaciju odnosa.

"Mislim da će se izbori održati. Mislim da to jeste prva možda stvar koja bi trebalo da bude i povratak u kosovske institucije, ali i formiranje Zajednice srpskih opština i to je nešto što čekamo svih ovih 10 godina i tek onda slede neki veći, dalji koraci", smatra Petar.

Koje su prepreke za održavanje izbora?

Miodrag Millićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice, smatra da ne postoje svi uslovi za održavanje izbora u opštinama na severu Kosova. U tom kontekstu dodaje da opštinske izborne komisije nisu u potpunosti funkcionalne, te da je diskutabilan pristup biračkim mestima.

Biračka mesta se otvaraju u obrazovnim institucijama, koje u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije.

Zbog toga Milićević ne vidi alternativni način otvaranja biračkih mesta, ukoliko se ne postigne politički koncenzus sa Srpskom listom.

"U ovom momentu, za sada, nema nikakvih naznaka da se govori o učešću u izbornim procesima, makar sve dok se ne bude i zvanično formalizovao dogovor iz Brisela, koji je rekao bih, ako ništa drugo, makar pozitivan signal da će dogovor u neko skorije vreme biti čak i formalno potpisan", kaže Millićević.

Branimir Stojanović, srpski opozicioni političar iz Gračanice kod Prištine, poručuje da je za održavanje izbora na severu neophodan politički dogovor a ne samo obezbeđivanje tehničkih uslova. Smatra da izbori ponovo neće moći da se održe 23. aprila ukoliko Srpska lista ne učestvuje na njima.

"Ja iskreno se nadam da će postojati ipak kontekst ovih razgovora koji su bili u Briselu, da će biti poslate poruke da će doći do političke stabilizacije, da će Srpska lista rešiti da ponovo učestvuje na izborima i da jedino na taj način izbori mogu da se održe regularno i bez problema i incidenata. Ako postoji politička saglasnost i dobra volja, onda će se stvoriti uslovi za jedan dan. Nije pitanje tehnike, pitanje je političke odluke", stav je Stojanovića.

Da li je nešto već dogovoreno?

Sličan stav ima i Eugen Cakoli (Cakolli) iz Demokratskog instituta Kosova. Prema njegovoj oceni odlaganje izbora u decembru prošle godine je pokazatelj da izbori na severu ne mogu da se održe bez političkog dogovora, jer na njima neće učestvovati pripadnici srpske zajednice.

Izražava uverenje i da postoji mogućnost da su se Priština i Beograd već dogovorili oko ovog pitanja, te ukazuje da je naredni sastanak na visokom političkom nivou između Kosova i Srbije zakazan za 18. mart.

"U tom kontekstu, verujem da će sam uspeh ili neuspeh pregovaračkog procesa u Briselu o predlogu Evropske unije (za normalizaciju odnosa), biti odlučujući za način, vreme, pa čak i za druge tehničke aspekte održavanja ovih izbora", ocenjuje Cakoli.

Incidenti uoči ranije zakazanih izbora

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 10. decembra prošle godine odložila vanredne lokalne izbore usled tenzija na severu Kosova, koje su nastale nakon istupanja Srba iz kosovskih institucija.

Isti dan su podignute i barikade nakon što je uhapšen Dejan Pantić iz Severne Mitrovice, kog su kosovske vlasti optužile da je učestvovao u napadu na službenike CIK-a koji su pokušavali da organizuju izbore.

Pantiću je potom 28. decembra određen kući pritvor a istog dana je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao na uklanjanje barikada, koje je počelo dan kasnije.