Pet odgovora o navodima o izvozu oružja u Ukrajinu koji su poremetili odnose Srbije i Rusije

Zvaničnici u Srbiji se ređaju u izjavama u kojima negiraju da je država izvezla oružje u Ukrajinu.

Potencijalne posledice mogle bi urušiti geopolitički "balans" zvaničnog Beograda, koji odbija da uvede sankcije Rusiji, ali teži da postane deo Evropske unije (EU).

Snimci i fotografije koji navodno pokazuju srpske rakete izvezene u Ukrajinu alarmirali su zvaničnike Kremlja, koji su tražili zvaničan stav Srbije.

U nizu negirajućih izjava, poslednju je 4. marta dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da nijedan komad srpskog oružja, oruđa, ili municije nije prodat ni Rusiji ni Ukrajini.

Godinu dana ranije Vučić je, obrazlažući stav Srbije o invaziji na Ukrajinu, rekao i da Srbija neće izvoziti oružje Kijevu.

Ko je prvi objavio snimke?

Ruski portal Mash objavio je 27. februara snimak, tvrdeći da se na njemu vidi 3.500 srpskih Grad raketa u skladištu oružja u Bratislavi u Slovačkoj.

Portal je naveo da je Slovačka tranzit zemlja za rakete i da su one završile u Ukrajini.

Portal je objavio i dokumenta, čiju autentičnost Radio Slobodna Evropa (RSE) nije mogao da potvrdi, a koja navodno pokazuju da je kanadska firma "JNJ Export Import" naručila rakete od kompanije oružja "Krušik" iz Srbije.

Ruski medij je izneo tvrdnju da su sanduci odleteli iz Srbije u Tursku gde se tranzitom, kao posrednik, bavila turska firma "Arca Savunma Sanayi Ticaret", preko koje je tovar otišao u Slovačku, a potom u Ukrajinu.

Snimci i fotografije su se proširile potom po društvenim mrežama i dospeli u medije u Srbiji.

Kakve su bile reakcije u Srbiji?

Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević istog dana negirao je da Srbija izvozi oružje u Ukrajinu i Rusiju.

On je tokom zasedanja Skupštine Srbije rekao da Srbija neće prodavati oružje učesnicima ratnih sukoba.

Vučević je dodao da Srbija ima pravo da izvozi naoružanje "svima onima koji su legitimisani i legalni kao krajnji korisnici".

Vučević je, međutim, naveo i to da li privatne kompanije kupuju na trećim tržištima i prodaju kompanijama u nekim drugim državama - nije pitanje za Srbiju. "To je međunarodna trgovina", dodao je Vučević.

On je poručio i da niko ne može da kazni Srbiju da ne izvozi zato što postoji sumnja gde će šta i kako da završi.

Izvoz srpskog oružja u Ukrajinu negirao je i ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, koji je 3. marta novinarima u Beogradu rekao da od početka rata u Ukrajini iz Srbije nije izvezeno oružje nijednoj od strana u sukobu.

Poslednja izjava stigla je 5. marta od predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je poručio da su oni koji tvrde da je Srbija izvezla oružje Ukrajini ili Rusiji "lažovi, denuncijanti i treba da se stide jer nanose štetu Srbiji".

"Za Srbiju postoje, u skladu sa međunarodnim zakonima, takozvani dozvoljeni korisnici i samo takvim zemljama Srbija može da izvozi. Mi smo sve uradili u skladu sa zakonom, čisti smo kao suza", rekao je Vučić u Dohi, gde je učestvovao na konferenciji u organizaciji Ujedinjenih nacija.

Šta su rekle firme?

Fabrika oružja iz Srbije "Krušik" takođe je demantovala navode.

Ta kompanija iz Valjeva na zapadu Srbije je saopštila 28. februara da nije bilo prodaje raketa ukrajinskom tržištu, niti je uopšte bilo zaključenih ugovora u navedenim količinima i oznakama.

U saopštenju se navodi da se "čitav medijski 'slučaj' gradi na korišćenju nepotpunih i nepovezanih informacija" koje su, kako naglašavaju, stavljene "u negativan kontekst".

Kompanija je navela i da nije potpisala ugovor za isporuku sa turskom kompanijom 'Arca Savunma Sanayi Ticaret Limited' koja se navodi u ukrajinskom sertifikatu krajnjeg korisnika kao izvoznik.

"Prva strana dokumenta sa našim memorandumom je bez datuma, a reč je o dokumentu kojim se definišu bezbednosne karakteristike proizvoda, značajne za njegov transport i nema nikakvih dokaza da je povezan sa ostalim dokumentima objavljenim u medijima", naveli su u "Krušiku".

Kompanija nije precizirala da li je oružje prodavala kanadskoj kompaniji, koja se takođe pominje.

Ni kanadska, ni turska kompanija, nisu odgovorile na pitanja RSE o srpskom oružju.

U "Krušiku" su naveli da ta kompanija od kupca prvo traži da obezbedi "End user sertifikat", kojim je definisano da je krajnji korisnik saglasan da neće doći do preprodaje, reeksporta ili pretovara predmetne isporuke bilo kom drugom licu ili državi, bez pisane dozvole nadležnog organa u Republici Srbiji.

"Nijedna naša raketa, niti mina, od otpočinjanja sukoba u Ukrajini, nije ugovorena, a da je krajnji korisnik neka od strana učesnica u sukobu", pisalo je u saopštenju "Krušika".

Šta su rekli Rusi?

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je izjavila 2. marta da informacije o srpskom oružju u arsenalu vojske Ukrajine izazivaju "najdublju zabrinutost".

Ona je navela da je Moskva zatražila od Beograda zvaničan stav o informacijama da je Ukrajini isporučeno oružje iz Srbije.

Zaharova je poručila i da Kremlj "pomno prati ovu priču".

"Ovo je isuviše ozbiljno pitanje, uključujući i sa stanovišta rusko-srpskih odnosa, da bi se i sada reagovalo meritorno, potrebno je osloniti se na činjenice", rekla je, između ostalog, Zaharova.

Zašto su navodi izazvali diplomatsku krizu?

Srbija i Rusija tradicionalno održavaju bliske odnose. Zvaničan Beograd, uprkos apelima sa zapada, odbija da uvede sankcije Rusiji.

Zvaničnici to pravdaju ekonomskim odnosima, pre svega zavisnošću od ruskog gasa. Međutim, još jedan element je važan kao zvanična argumentacija iz Beograda - politički.

Zvaničnici u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine. Pored toga nastoje i da blokiraju članstvo Kosova u međunarodnim institucijama, kao što su Ujedinjene nacije.

Za blokiranje Srbiji su neophodni dodatni glasovi, a među državama koje je u tome podržavaju je i Rusija.

Srbija takođe pretenduje da postane članica EU. Za to je potrebno da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom, koja podrazumeva i sankcije Rusiji.

Zvaničan Beograd, međutim, nastavlja svoju politiku "balansa", odlažući usklađivanje sa evropskom politikom.

Ovo nisu prvi navodi da je oružje proizvedeno u Srbiji završilo u Ukrajini.

Slična situacija se dogodila i u martu 2022. godine, kada su se na društvenim mrežama i u pojedinim ruskim medijima pojavile fotografije koje navodno prikazuju da se oružje proizvedeno u Srbiji koristi u Ukrajini.

Vlasti u Beogradu negirale su i tada za RSE da je Srbija u proteklih osam godina izvozila oružje u tu zemlju.

U Ministarstvu trgovine Srbije, koje je nadležno za izdavanje izvoznih dozvola za naoružanje i vojnu opremu, tada su naveli i da u istom periodu iz Srbije nije izvezeno oružje ni u bilo koju drugu zemlju, gde bi krajnji korisnik bila Ukrajina.

Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević