'To nije pravično': Razlike u platama u gradovima Srbije

Kolika vam je plata?

Odgovor na to pitanje veoma se razlikuje ukoliko pitate građane u Beogradu ili, na primer, u Novom Pazaru na jugozapadu Srbije.

U prestonici zemlje, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata bez poreza i doprinosa je u 2022. godini bila oko 810 evra.

Oko 280 kilometara dalje, u Novom Pazaru, ta plata iznosila je oko 470 evra i ujedno je bila najmanja u Srbiji.

Nedžib Šehović iz Novog Pazara za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je razlika u platama razlog za migracije mladih u veće gradove.

Zbog takvih platežnih razlika Šehović priznaje da se ne oseća ugodno i odgovornost vidi na državi.

"To tera mlade ljude iz ovih manjih gradova, jer u Beogradu imate veću šansu za zaposlenje, za lični i profesionalni razvoj, dok recimo u Novom Pazaru i ostalim gradovima u unutrašnjosti nemate toliko", ističe Šehović.

On ocenjuje da je glavni problem u velikim razlikama između prosečne plate u Beogradu i Novom Pazaru u tome što je Srbija "veoma centralizovana država".

"Ta prosečna plata zapravo prati potrošačku korpu i životni standard u različitim gradovima, a ipak je Beograd daleko razvijeniji. Ceo kapital i sve investicije idu u Beograd, a manjim sredinama šta preostane, a to nije dovoljno za njihov razvoj", kaže Šehović.

On dodaje da bi decentralizacija doprinela ravnomernom razvoju svih gradova.

"To bi uticalo i na ravnomernu raspodelu novčanih sredstava, pa samim tim i ravnomerniju raspodelu prosečnih zarada", smatra Šehović.

Podaci pokazuju i da je broj stanovnika Beograda u periodu od 1948. do 2011. godine, od kada su zvanične informacije poslednjeg popisa, porastao za 1.025.437 stanovnika.

Decentralizacija nije na agendama političkih stranaka, uz retke izuzetke.

Na pitanje da li je razmišljao o selidbi u Beograd zbog boljih plata, Nedžib Šehović iz Novog Pazara kaže da trenutno ima posao u svom gradu, ali da veruje da bi razmišljao o odlasku iz ovog grada da to nije slučaj.

"Verovatno bih i ja otišao sa hiljadama drugih mladih ljudi. Mislim da Beograd i ne može da prihvati toliki broj mladih, te zato mnogi i odlaze dalje, u zemlje Zapadne Evrope", zaključuje mladi Novopazarac.

Odlazak u inostranstvo spominje i Milorad Jevtović iz Kragujevca, grada u centralnoj Srbiji, gde je prosečna plata u 2022. godini bila oko 605 evra.

Kako kaže, mnogo mladih dolazi u ovaj grad kao mesto iz kog će kasnije otići u Beograd ili negde još dalje.

"Veliki broj njih odlazi u inostranstvo, normalno, ali ako ne mogu da odu u inostranstvo odlaze u Beograd i tamo imaju veće mogućnosti - to su ogromne razlike u zaradama", kaže Jevtović za RSE.

On Beograd naziva "državom u državi".

"Sva proizvodnja i sve fabrike su van Beograda, a kod njih se slivaju sva sredstva iz tih fabrika. Pare su kod njih, kod njih je nož i pogača, i oni to seku i dele kako oni odluče", smatra Jevtović.

To, kaže, nije pravično.

"Zato se Beograd gradi ovako, a drugi gradovi nemaju čak ni ulice kako treba, nemaju ni kanalizaciju, nemaju ni vodovod. Vidite po ulicama - to je rupa do rupe, a oni tamo prave solitere, nebodere, bulevare, slažu kocke po sto puta - njima se može", objašnjava Jevtović.

Njegove navode potvrđuje i izveštaj Euronews iz decembra 2021, koji navodi da svaka treća kuća u Srbiji i u 21. veku koristi septičke jame.

Kako ističe Milorad Jevtović, i društvene klase se razlikuju, te više klase u Beogradu nisu jednake kao u Kragujevcu.

"Kod njih je ta viša klasa mnogo viša od naših klasa koje su visoke", smatra on.

Ipak, Jevtović ističe da su i cene u Beogradu veće nego u drugim gradovima.

"Evo na primer, voziti se po Beogradu nije isto kao voziti se po Kragujevcu ili po nekom manjem gradu, to je sve skuplje, ali zato mogu i da plate", zaključuje on.

O razlikama u cenama govori i Vasilisa Serafimović iz Niša, grada na jugu Srbije, gde je prosečna plata u 2022. godini bila oko 610 evra.

"Troškovi stanovanja, odnosno konkretno plaćanja stanarine i troškovi transporta u Beogradu su veći. Međutim, kada je reč o hrani, kućnoj hemiji i ostalom što nam je potrebno u svakodnevnom funkcionisanju, cena svih tih artikala je ista i u Beogradu i u ostatku Srbije, a razlika u platama je velika", ističe Serafimović.

Troškovima koji su jednaki u svim gradovima ona dodaje i one za grejanje i struju, ali i one koje predstavljaju sitna zadovoljstva, poput kupovine odeće ili knjiga, odnosno "nekih stvari koje nas možda čine srećnim, a nisu nam nužno potrebne".

Ona za RSE priznaje da je "jako nezadovoljna" razlikom između prosečnih plata, ali kaže da je razlika postoji i kada je reč o mogućnostima za zaposlenje.

"Beograd svakako nudi mnogo više mogućnosti, mnogo više radnih mesta i ne čudi da veliki broj mladih, veliki broj mojih prijatelja odlazi u Beograd u potrazi za poslom", kaže Vasilisa Serafimović.

Ona se za to nije odlučila zbog sigurnosti porodice.

"Iskreno govoreći, želela bih da svoj porodični život gradim u Nišu, odnosno u gradu koji je manji od Beograda, prosto zato što mi se čini da je mirniji i da za život sa detetom ima više mogućnosti za neko vreme u prirodi, za šetnju", kaže ona.

Dodaje i da u Beogradu dosta vremena oduzima transport, te odlazak sa jedne do druge lokacije u gradu, ali da je najveći nedostatak manjak zelenih površina.

Ipak, kaže da bi se, da nije majka, verovatno odlučila za odlazak u prestonicu Srbije.

Razlog za to je, pored boljih plata, i bogatiji kulturni život.

"Društveni život je bogatiji u tom nekom smislu da ima mnogo više pozorišta, mnogo više izložbi, mnogo više raznih kulturnih događaja, književnih večeri, susreta. Prosto svih tih nekih stvari koje su možda u mom domenu interesovanja", ističe ona.

Najbliži Beogradu po prosečnim platama je Novi Sad, drugi najveći grad u Srbiji. Tamo je u 2022. godini prosečna plata bez poreza i doprinosa bila oko 760 evra, što je oko 50 evra manje nego u glavnom gradu.

Antal Keri iz Novog Sada kaže da on ima utisak da su razlike veće nego što pokazuje zvanična statistika.

"Kao opravdanje za tako nešto često se spominju razlike u cenama, međutim, na svakom koraku vidimo da Novi Sad više nije jeftin kao što je bio i kako to neki predstavljaju", ističe Keri u razgovoru za RSE.

Kako kaže, ponekad ga naljuti kada vidi razlike u primanjima u dva najveća grada u zemlji, i dodaje da bi se preselio kada bi se ukazala povoljna prilika.

"Ako bi to značilo nove šanse za mene i moju porodicu, preselio bih se u drugi grad", podvlači on.

Kao razlog za potencijalnu selidbu drugi Novosađanin Vojislav Ninković kaže da to jedino može biti iz ljubavi, a ne zbog novca.

On ističe da su plate u dva najveća grada Srbije značajno više nego u ostalim gradovima. Ipak, smatra da to nije dovoljno.

"Plate u oba grada, Novom Sadu i Beogradu, u svakom slučaju su nedovoljne za dostojanstven život i bilo kakvo dugoročno planiranje", kaže on.

Rast cena u Srbiji

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavljenim 24. februara, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u celoj Srbiji za decembar 2022. iznosila je oko 715 evra.

Ipak, medijalna zarada, odnosno ona koju prima najveći broj zaposlenih, je oko 510 evra.

Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u januaru 2023. godine, veće su za 15,8 posto, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, pokazuju podaci Zavoda.

Kada je reč o odnosu cena u januaru ove i decembru prošle godine, u proseku su povećane za 1,4 posto. Najveći rast zabeležen je u kontekstu stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva.

Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine Srbije, prosečna potrošačka korpa za septembar 2022. bila oko 765 evra.

Saradnja na tekstu: Danijel Apro, Branko Vučković, Dragana Cvetković i Amela Bajrović