Lajčak sa opozicijom Kosova i 'Srpskom listom'o predlogu EU

Izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak je izjavio da je predstavnike opozicionih partija na Kosovu upoznao sa očekivanjima međunarodne zajednice o implementaciji evropskog predloga za normalizaciju odnosa dveju strana.

Lajčak se u Prištini u petak sastao sa predstavnicima Demokratske partije Kosova (DPK), Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Alijanse za budućnost Kosova (ABK).

"Informisao sam ih o procesu, o očekivanjima međunarodne zajednice. Objasnili su stavove svojih stranaka. Tako da je sve to deo priprema za sastanak 18. marta i veoma je važno da čuju od mene (informacije), a ne samo u medijima ili u parlamentu. Dakle, za mene su ovi sastanci ispunili svoju svrhu", rekao je Lajčak drugog dana posete Kosovu.

On se u četvrtak sastao sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem i predsednicom Vjosom Osmani sa ciljem pripreme sastanka 18. marta na Ohridu u Severnoj Makedoniji.

Taj sastanak će uslediti nakon što su se 27. februara Kurti i Vučić usaglasili o predlogu EU za normalizaciju odnosa.

Lajčak je naveo da je za njega bio važan i sastanak sa opozicijom na Kosovu, koja je ranije iznela rezerve oko evropskog predloga.

Lider opozicione DPK-a Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) je na konferenciji za novinare rekao da je rezerve preneo i izaslaniku Lajčaku.

Dodao je da njegova partija evropski predlog vidi kao "privremeni sporazum" koji nije usredsređen na međusobno priznanje, već na Zajednicu opština sa srpskom većinom.

"Bez međusobnog priznavanja, nastavićemo dijalog, kako je predviđeno članom 6. sporazuma; biće beskonačnog nastavka ovog procesa koji će trajati ko zna koliko, ali koji stvara novi status kvo, čime se ne završava zamrznuti sukob sa Srbijom", rekao je Krasnići.

Sličan stav je ranije izneo i Demokratski savez Kosova.

S druge strane, potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova Ardia (Gjini) Đini je rekao da je Lajčaku prenet njihov stav, odnosno da pružaju podršku evropskom predlogu.

"Ponovili smo stav Alijanse da u ovom dokumentu postoje ozbiljna dostignuća. Razumemo da to nije de jure priznanje Kosova, ali razumemo da sporazum sadrži elemente koji stvaraju potpuno nove odnose na Balkanu, posebno između Kosova i Srbije, stvaraju okolnosti koje Kosovo stavlja u potpuno drugačiju situaciju", rekao je on.

Kurti spreman potpisati sporazum sa Srbijom u Ohridu

Vučić: Ne pada mi na pamet da potpisujem kapitulaciju Srbije

O Lajčakovom susretu sa Srpskom listom

Lajčak se sastao i sa predstavnicima Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu, koja je potom saopštila da su insistirali na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Formiranje Zajednice, bezbednost,zaštita kolektivnih i pojedinačnih prava srpskog naroda su preduslov za normalizaciju odnosa", navodi se u saopštenju.

U međuvremenu, premijer Kosova Kurti je nakon sastanka sa Lajčakom izrazio spremnost za potpisivanje Sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom 18. marta na Ohridu.

Kako je saopšteno iz EU, nakon posete Kosovu, Lajčak će 13. i 14. marta posetiti i Beograd.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ranije izrazio spremnost da radi na implementaciji evropskog plana, 9. marta je za beogradsku televiziju Hepi rekao da se Srbija neće saglasiti niti ćutati po pitanju ulaska Kosova u Ujedinjene nacije, niti će priznati Kosovo.

"Ne pada mi na pamet da potpisujem kapitulaciju Srbije", poručio je.

Šta predviđa predlog EU?

Evropski predlog ima za cilj da dovede do potpune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Dokument od 11 članova - koji je EU objavio 27. februara - ne spominje posebno uzajamno priznanje, za koje je Vlada Kosova rekla da bi trebalo biti u središtu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa.

U njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.

Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.

Ovaj dokument, koji je izvorno bio poznat kao francusko-nemački plan, takođe ima podršku Sjedinjenih Američkih Država.