Treći protest podrške tužiteljkama u Srbiji

Treći protest podrške dvema tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, Bojani Savović i Jasmini Paunović, održan je 10. marta u glavnom gradu Srbije.

Sa protesta, na kojem je bilo nekoliko stotina ljudi, zatraženo je da se tužiteljke vrate na stara mesta, u odeljenje za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva.

Drugi zahtev je da se čelni ljudi tužilaštva smene - šef Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović i njegova zamenica Brankica Marić, kao i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac.

Demonstranti su od Vlade Srbije prošetali do zgrade Republičkog javnog tužilaštva, gde je skup završen.

Organizatori su naveli da su dve tužiteljke smenjene nakon što su istraživale malverzacije u najvećem državnom preduzeću Elektroprivredi Srbije (EPS) za koje se sumnja da iznose oko 7,5 miliona dolara. Tužilaštvo je odbacilo tvrdnje o smeni.

Na protestu, održanom pod parolom "Ne damo naše Laure", podršku tužiteljkama koje su postupale u slučaju EPS pružio je deo advokata i organizacija koje okupljaju pravosudnu struku i opozicionih partija.

Organizatori su uporedili tužiteljke sa Laurom Koveši, simbolom antikorupcionaške borbe koju su vlasti u Rumuniji smenile, a Brisel postavio za glavnu tužiteljku Evropske unije.

Šta su poručili organizatori?

Advokatica Sara El Sarag je, u ime organizatora, zatražila da se ispune zahtevi protesta.

"Dosta je bezvlašća, ugnjetavanja i podela", poručila je ona.

Advokat Jovan Rajić je izjavio da učesnici protesta, među kojima su advokati i zaposleni u pravosuđu, "predstavljaju poslednju liniju odbrane pravnog sistema i ustavnog poretka koji se svakog dana krši".

Pravnica Sofija Mandić je u svom obraćanju poručila da se "prvi put dešava da građani izlaze sa zahtevom da se vlast, pa i tužilačka, povinuje zakonu".

"Tražimo sankcije za one koje ih (tužiteljke) progone samo zato što rade svoj posao", dodala je Mandić. 

Potom je pročitala pismo tužiteljki. Istakla je da one ne prisustvuju protestu jer bi to "bio još jedan povod da se skup proglasi ličnim i političkim".

"Hvala vam na prepoznavanju pravičnosti borbe za poštovanje zakona i Ustava Srbije", stoji u pismu tužiteljki Jasmine Paunović i Bojane Savović.

"Mi verujemo u nepristrasnost institucija i zakone, ne damo našu samostalnost, ne damo naš integritet", zaključeno je u pismu.

Advokat Čedomir Kokanović je, u ime organizatora, izjavio da će protesti biti organizovani "sve dok imaju podršku građana".

"Mi moramo istrajati. Formalne procedure za ispunjenje naših zahteva su pokrenute", dodao je.

Koje su reakcije na proteste?

Odgovarajući na navode demonstranata, viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović je saopštio 2. marta da je "izneto nebrojeno neistina i insinuacija sa ciljem da se diskredituje rad tužilaštva i skrene pažnje javnosti sa odlučne borbe protiv korupcije i sa poštovanja zakona".

Predsednik Srbije Aleksdandar Vučić je proteste nazvao "političkom hajkom" protiv tužioca Stefanovića.

Šta je povod protesta?

Do premeštanja zamenica tužioca Bojane Savović i Jasmine Paunović došlo je ubrzo nakon hapšenja šestorice osumnjičenih za zloupotrebe u EPS-u.

Zamenica tužioca Bojana Savović je za agenciju Beta izjavila 23. februara da je njoj i Jasmini Paunović "bez obrazloženja" oduzet slučaj EPS i da su smenjene iz odeljenja za suzbijanje korupcije.

Elektroprivreda Srbije je najveće preduzeće u državi koje ima oko 25.000 zaposlenih.

Tužilaštvo je odbacilo te tvrdnje. Istakli su da je reč o "premeštaju" zamenica tužiteljki prema redovnom godišnjem planu u druga odeljenja.

Opozicija i deo pravosudne struke godinama unazad optužuju vlast koju predvodi Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića za politički uticaj na tužilaštva i sudove i da pokušavaju da zataškaju slučajeve visoke korupcije.

Vlast, sa druge strane, demantuje optužbe da korupcionaške afere ne dobijaju sudski epilog zbog političkog uticaja na pravosuđe.

Da unapredi borbu protiv korupcije, Srbiju poziva i Evropska unija. U poslednjem izveštaju o napretku, Evropska komisija navodi da bi država trebalo da poveća prevenciju i krivično gonjenje korupcije, posebno oduzimanje imovine u vezi sa ovim slučajevima.