Ko je bolje prošao u Ohridu - Vučić ili Kurti?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođen je dijalog o tome da li je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova prekretnica u rešavanju kosovskog spora. Sagovornici su bili Enver Hasani, profesor Pravnog fakulteta u Prištini i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova, i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike iz Beograda.

Bilo je reči o tome kakva je validnost tog sporazuma s obzirom da nije potpisan, da li verbalno prihvatanje sporazuma po međunarodnim konvencijama ima istu važnost kao i potpis, zašto Vučić tvrdi da neće poštovati deo sporazuma koji zabranjuje Srbiji da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama iako zna da se sporazum mora spovesti u celosti, šta će Brisel i Vašington učiniti ako Srbija i Kosovo budu izbegavali da sprovode odredbe sporazuma i da li će pored blokade evropskog puta biti i finansijskih sankcija.

Razgovaralo se i o tome da li je prikriveni cilj rukovodstva Srbije da preko Zajednice srpskih opština u budućnosti stekne formalni suverenitet nad Kosovom ili je to samo želja nacionalističkih krugova u Srbiji, kao i o tome ima li pune normalizacije odnosa bez uzajamnog priznanja.

Omer Karabeg: Najviše kontroverzi oko Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa izaziva činjenica da on nije potpisan. Predsednik Vučić nije hteo da potpiše ni Sporazum, ni Aneks o njegovoj implementaciji za razliku od premijera Kurtija koji je bio spreman stavi potpis na te dokumente. Kakav je status Sporazuma?

Srđan Majstorović: Status dokumenta nije upitan. Razlozi za Vučićevo nepotpisivanje Sporazuma i Aneksa su isključivo unutrašnjepolitičke prirode. S jedne strane, postoji otpor nacionalno i nacionalistički orijentisanih stranaka i raznih formalnih i neformalnih pokreta koji je ovih dana vidljiv na ulicama Beograda, a s druge srpska javnost nije adekvatno pripremljena za značajnije pomake u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Umesto da fokus bude na saradnji, što je suštinu Sporazuma, u javnom prostoru se dominantno govori o crvenim linijama koje ograničavaju bilo kakvu viziju budućih odnosa Srbije i Kosova. Međutim, bez obzira na nedostatak potpisa, nema nikakve sumnje da je Sporazum, koji je prihvaćen usmeno, pravno obavezujući u skladu sa pravilima koja su definisana Bečkom konvencijom o ugovornom pravu.

Vučićev potpis

Enver Hasani: U međunarodnom ugovornom pravu nije bitna forma nego sadržina ugovora. A sadržina Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine je jasna i čista. Što se tiče Vučićevog odbijanja da potpiše Sporazum razlog je ustavnopravne prirode. On zna da bi zbog prihvatanja nekih odredbi Sporazuma mogao da bude optužen za kršenje Ustava Srbije, pa je mislio da će odbijanjem da potpiše Sporazum imati čiste ruke.

Omer Karabeg: Mislite i vi, gospodine Majstoroviću, da Vučić nije potpisao zbog toga što se boji da ga ne optuže da krši Ustav Srbije?

Srđan Majstorović: Da. Apsolutno. To pitanje je u fokusu svih nacionalno orijentisanih političkih stranaka u Srbiji i formalnih i neformalnih građanskih pokreta za koje se ne može sa sigurnošću reći da li se radi o spontanom okupljanju ili su instruisani. Veliki deo političke opozicije veruje da će osvojiti političke poene tako što će optužiti Vučića za kršenje Ustava. To je imalo važnu ulogu u njegovoj odluci da ne potpiše Sporazum koji je u potpunosti prihvatio.

Omer Karabeg: Da li Sporazum ima karakter obavezujućeg međunarodnog dokumenta?

Enver Hasani: Po međunarodnom pravu kada predsednik, premijer ili ministar spoljnih poslova potpišu ili usmeno prihvate neku obavezu - to apsolutno obavezuje državu. Ukoliko žele da to izbegnu, onda oni tokom pregovora izjave rezervu - kažu, recimo, da postoje ustavne odredbe koje ih ograničavaju, pa je zbog toga neophodna ratifikacija u nacionalnom parlamentu. To se nije desilo u slučaju Sporazuma o normalizaciji. Ni Kurti, ni Vučić nisu to izjavili. Tako da ih taj sporazum obavezuje.

To što oni sada to relativizuju - to je priča za unutrašnju upotrebu da bi sačuvali glasove birača. Ali sa međunarodne tačke gledišta to nema nikakvog značaja. Kad se pogledaju obaveze Srbije u Sporazumu, ona ima samo jednu obavezu - da ne blokira i opstruira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Ali ne i u Ujedinjenima nacijama, mada Vučić priča da neće da dozvoli da Kosovo bude primljeno u Ujedinjene nacije iako zabrana blokiranja prijema Kosova u Ujedinjene nacije uopšte nije predmet Sporazuma. Zabrana se odnosi na druge međunarodne organizacije. Uostalom, i kada bi Srbija de jure priznala Kosovo, to ne bi bilo dovoljno za prijem Kosova u Ujedinjene nacije jer to zavisi od članica Saveta bezbednosti.

Blokada

Omer Karabeg: Predsednik Vučić je odmah nakon sastanka u Ohridu, na kome je prihvatio Aneks o implementaciji Sporazuma, izjavio da neće poštovati tačku Sporazuma koja se odnosi na to da Srbija neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Znači, ne samo u Ujedinjenim nacijama nego uopšte u međunarodnim organizacijama. A s druge strane, Brisel i Vašington poručuju da se moraju poštovati sve tačke sporazuma. Da li Vučić može da bira koje će tačke Sporazuma sprovoditi, a koje neće?

Srđan Majstorović: Potrebno je praviti razliku između onoga što su političke poruke upućene domaćoj javnosti i onoga što su međunarodne pravne obaveze. Siguran sam da je ta Vučićeva poruka namenjena isključivo javnosti u Srbiji. U Aneksu Sporazuma, koji definiše način njegove primene, veoma je jasno navedeno da su strane u potpunosti posvećene poštovanju primene svih tačaka Sporazuma što znači da se neće tolerisati nikakvo odugovlačenje i kašnjenje u primeni tih odredbi. Sporazum nije jelovnik sa kojeg se može birati šta će biti primenjeno a šta ne, nego se zahteva primena svih njegovih odredbi.

To će pratiti zajednički komitet u kome će Evropska komisija imati glavnu ulogu. U Aneksu se jasno kaže da će strana koja ne budu poštovale ono što je dogovoreno u ovom sporazumu, ali i u prethodnim sporazumima - što je veoma važno za srpsku stranu s obzirom na formiranje Zajednice srpskih opština - snositi negativne posledice u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, u odsustvu jasne mape puta i jasnih vremenskih rokova za primenu pojedinih odredbi Sporazuma - koje su inicijalno trebalo da budu deo Aneksa - postoji rizik da svaka strana tumači obaveze na svoj način što može dovesti ne samo do odugovlačenja primene Sporazuma, već i do, daleko bilo, bezbednosne eskalacije u odnosima Srbije i Kosova.

Sankcije

Omer Karabeg: Ako dođe do odugovlačenja ili izbegavanja obaveza, kako Brisel i Vašington mogu naterati Vučića i Kurtija da poštuju Sporazum? Evropski i američki predstavnici kažu da će u tom slučaju biti blokiran njihov evropski put. Da li je to dovoljno jaka pretnja s obzirom da je Evropska unija daleko i od Srbije i od Kosova?

Enver Hasani: Zajednički komitet će da prati i nadgleda primenu Sporazuma. Ako bi, recimo taj komitet, došao do dokaza da su Vlada Srbije, Ministarstvo inostranih poslova ili sam predsednik Vučić poslali pismo nekim državama s molbom da opstruišu prijem Kosova u neke međunarodne organizacije ili bi na neki drugi način lobirali u tom smislu, to bi bio veliki problem za Srbiju. Siguran sam da bi joj Evropska unija uvela sankcije ili zamrzla neke finansijske fondove.

Srđan Majstorović: Uvođenje sankcija postoji kao mogućnost. Međutim, pitanje je da li postoji jedinstvena volja unutar Evropske unije da se strane nateraju na poštovanje Sporazuma. Osim toga, mislim da sankcije nisu dovoljne. Bez jasnog plana integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, Unija nema dovoljno snažne podsticaje da motiviše strane da se striktno pridržavaju primene dogovorenog sporazuma. Poseban problem je činjenica da pet članica Evropske unije i dalje ne priznaje Kosovo. Evo, ovih dana kosovskim karatistima nije dopušteno učešće na Evropskom prvenstvu u Španiji jer Španija ne priznaje Kosovo i njegove državne simbole.

Formalni suverenitet

Omer Karabeg: Da li su predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koji su učestvovali u pregovorima, previše optimistični kada govore da je Sporazum važna prekretnica na putu ka normalizaciji odnosa? Da li tako govore zato što su uložili mnogo truda da dođe do tog sporazuma, pa je sad u pitanju njihov kredibilitet?

Enver Hasani:Ne, mislim da su oni realni. Sprovođenje Sporazuma nije više u rukama lokalnih aktera, kao što je to ranije bilo slučaj, to sada diktira Evropska unija. To je prvi sporazum između Prištine i Beograda gde je garant implementacije Evropska unija. Ostali sporazumi su bili pod njenim pokroviteljstvom ili je imala ulogu posrednika, ali nikada nije bilo pretnji sankcijama. Tako da sam ja prilično optimista u pogledu sprovođenja ovog sporazuma. Ali ne mislim da je to korak ka ozbiljnoj normalizaciji odnosa kako se to pokušava predstaviti u Evropskoj uniji. Jer do toga može doći samo sporazumom koji bi uključivao međusobno priznanje. A toga nema jer ne vidim spremnost američkog i evropskog establišmenta da napravi pritisak na Srbiju da prizna Kosovo.

Mislim da će teritorijalna autonomija lokalnih Srba biti problem za Kosovo jer je ona sredstvo srbijanske politike da ostvari veći cilj. Zajednica srpskih opština nije zadnja reč, ne završava se time.

Omer Karabeg: A šta je taj cilj?

Enver Hasani: Vraćanja formalnog srbijanskog suvereniteta na Kosovu kroz bilo kakvu državnu vezu - od unije država do konfederacije. Apsolutno sam siguran da Vučiću i ostalim nije cilj poboljšanje pozicije lokalnih Srba na Kosovu nego da teritorija Kosova bude pod formalnim suverenitetom Srbije. Pokušavaju maltene kao Kinezi - jedna država, dva sistema.

Zajednica srpskih opština je samo jedan od koraka ka tom cilju. Počelo je sa decentralizacijom, pa je došlo do Zajednice srpskih opština, pa će posle nekoliko godina reći da to ne funkcioniše i tražiće neku drugu varijantu. Problem je u tome što je u preambuli Sporazuma status Kosova ostao otvoren i što su u tekst i Sporazuma i Aneksa uneti izrazi kao što je samoupravljanje srpske zajednice koje ne poznaje ustavni poredak Kosova. To su reči srbijanskog ustava.

Omer Karabeg: Gospodine Majstoroviću, mislite li vi da Srbija želi da Zajednicu srpskih opština iskoristi za povratak formalnog suvereniteta nad jednim delom kosovske teritorije?

Enver Hasani: Ne nad jednim delom, nego na celoj teritoriji.

Srđan Majstorović: To je domen političkih spekulacija. Mislim donosioci političkih odluka u Beogradu ipak racionalno gledaju na trenutnu situaciju u vezi s Kosovom. I sam predsednik Vučić je u više navrata postavljao hipotetička pitanja javnosti da li neko misli da će se Kosovo dobrovoljno vratiti pod okrilje Srbije i da li veruje da u ovakvoj geopolitičkoj podeli karata postoji mogućnost da Srbija na drugi način integriše Kosovo u svoj ustavni sistem.

Ali ne bih odbacio ni ovo o čemu gospodin Hasani govori. Siguran sam da u Srbiji postoje snage koje razmišljaju i u tom pravcu, ali su u ovom trenutku daleko od toga da vrše bilo kakvu političku funkciju. Rekao bih da te snage u ovim pregovorima dobro dođu predsedniku Vučiću da međunarodnim posrednicima pokaže šta je eventualna alternativa njegovom pristupu vođenja pregovora sa Kosovom.

Priznanje

Omer Karabeg: Gospodine, Majstoroviću, može li doći do istinske normalizacije odnosa bez obostranog priznanja. Gospodin Hasani tvrdi da ne može.

Srđan Majstorović: Priznanje Kosova je jako traumatična tema za bilo koga u Srbiji i mislim da se u dogledno vreme neće pojaviti iole značajniji politički akter koji će eksplicitno reći da je za dobrobit srpskog i albanskog naroda potrebno da dođe do nekakve forme međusobnog priznanja. Mislim da je to bio razlog što se u Sporazumu od Srbije ne traži eksplicitno priznanje Kosova već bi Sporazum trebalo da posluži da se kroz proces normalizacije odnosa i evropeizacije i Srbije i Kosova dođe do trenutka kada će obe zemlje biti spremne za članstvo u Evropskoj uniji, pa da se onda pristupnim aktom eventualno reguliše i pitanje priznanja Kosova. Ali sve je to domen političke spekulacije. Iz ugla realpolitike Sporazum je uvažio činjenicu da u Srbiji ne postoji raspoloženje da se u dogledno vreme krene u pravcu eksplicitnog priznanja Kosova. Uostalom, to jasno govore sva istraživanja javnog mnjenja.

Enver Hasani: Mene posebno zabrinjava pokušaj srbijanske pozicije i opozicije da vrate formalni suverenitet nad Kosovom. Formalni suverenitet je kada na nekoj teritoriji nemate stvarne funkcije države, već samo formalne.

Omer Karabeg: Pa to sad piše u Ustavu Srbije gde se kaže da je Kosovo deo Srbije.

Enver Hasani: To što piše u Ustavu Srbije nema međunarodne pravne posledice. Cilj stvaranja teritorijalne autonomije lokalnih Srba nije njihova dobrobit nego stvaranje preduslova za vraćanje simboličnog broja pripadnika srbijanske policije i vojske na Kosovo. Srbija to i ne krije. Tako je bilo za vreme Đinđića i Vučić to ponavlja.

Omer Karabeg: Kako bi izgledao formalni suverenitet Srbije nad Kosovom?

Enver Hasani: Otomanska imperija je imala formalni suverenitetom nad Sandžakom, Kritom, Samosom. Francuska je to imala nad svojim bivšim kolonijama.

Srđan Majstorović: Ne mislim da bilo ko u Beogradu veruje da je ovo o čemu gospodin Hasani priča realno izvodljivo. To nije realan scenario jer ljudi koji vode Srbiju veoma dobro znaju kakav bi rizik takva avantura predstavljala za budućnost Srbije. Time ne aboliram nacionalističke pokrete koji će uvek imati određene slogane i parole. Uostalom, i u Francuskoj dan-danas postoje parole vezane za Alžir. Ali, ukoliko krenemo u pravcu povezivanja regiona i brže integracije u Evropsku uniju, uveren sam da će ta glasna manjina postajati sve manja i da će na kraju postati deo političkog folklora na koji se nećemo preterano obazirati.

Inače, ne mislim da u ovom trenutku Srbija predstavlja bilo kakvu bezbednosnu pretnju za Kosovo, niti postoji mogućnost nekakve reintegracije Kosova iz prostog razloga što Srbija za to nema kapaciteta. I ne postoji raspoloženje javnosti da se ide u tom pravcu.

Španija i Kipar

Enver Hasani: Nisam govorio u smislu bezbednosne pretnje. Ja govorim o formalnom suverenitetu, a to nema veze sa sigurnošću. Opet se vraćam preambuli Sporazuma gde je ostavljeno otvoreno pitanje statusa. Kurti će se sa tim susretati svakog dana implementacije ovog sporazuma. Zbog toga integracija Kosova u Evropsku uniju neće ići putem kojim idu Makedonija, Srbija i ostale suverene, nezavisne države Balkana, nego će uvek biti specifična.

Siguran sam, na primer, da Španija i Kipar neće priznati Kosovo dok to ne bude učinila Srbija. A Srbija to neće učiniti. Zbog toga naš put ka Evropskoj uniji i NATO paktu neće biti isti kao put ostalih zemalja Zapadnog Balkana. I to se vidi. Pre dva meseca Sud pravde Evropske unije odlučio je na zahtev Španije da isključi Kosovo iz učešća u Organizaciji evropskih regulatora za elektronske komunikacije. Obrazloženje je takvo kao da ga je pisala Srbija.

Omer Karabeg: Na kraju, ko je bolje prošao u Sporazumu - Kosovo ili Srbija?

Srđan Majstorović: Ne mislim da u ovako složenom procesu treba tražiti pobednike i poražene. Moramo govoriti zajedničkim dobicima. Probleme poput energetske povezanosti, bezbednosti, životne sredine, klime, slobode kretanja nije moguće rešavati samostalno i autarhično, izolovano od najbližih suseda. Ko god danas promoviše nacionalnu samodovoljnost ili je potpuno neobavešten, ili zlonamerno manipuliše zapaljivim nacionalističkim, identitetskim pokličima koji nikada nisu doneli ništa dobro građanima u ovom delu Evrope.

Želim takođe da kažem da će, ako propadne ovaj sporazum, najviše izgubiti Srbi koji žive na Kosovu jer će biti propuštena još jedna prilika da se konkretnim merama uredi njihov status i njihova prava i obaveze.

Enver Hasani: Mislim da su Vučić i Srbija prošli daleko bolje od Kosova. To se vidi iz obima obaveza koje preuzima Kosovo, a koje će, ako se implementiraju, uzdrmati ustavni sistem Kosova. Teritorijalnom autonomijom za srpsku zajednicu stvara se ne samo treći nivo vlasti, već i paralelna struktura vlasti što nije predviđeno Ustavom Kosova. Ukida se jurisdikcija kosovskih vlasti u odnosu na srpsku zajednicu i Srpsku pravoslavnu crkvu. Centralne vlasti neće imati nikakve ingerencije nad tom zajednicom i njenim institucijama.