Srbija među zemljama sa najviše pretnji novinarima u izveštaju Saveta Evrope

U godini invazije Rusije na Ukrajinu, kada je najmanje 12 novinara ubijeno dok su obavljali svoje profesionalne zadatke, nastavljena je degradacija slobode medija širom Evrope, objavljeno je u izveštaju Saveta Evrope "Rat u Evropi i borba za pravo da se izveštava".

Na kraju 2022. godine broj uhapšenih novinara i novinarki je bio 127, što je rast za 60 odsto u odnosu na prošlu godinu. Najviše ih je u Turskoj (52), Belorusiji (32), Rusiji (22) i okupiranim teritorijama Ukrajine (14).

Najviše slučajeva uznemiravanja i zastrašivanja novinara u 2022. godini zabeleženo je u Rusiji, ali i u Srbiji, Italiji, Poljskoj, Hrvatskoj i Grčkoj.

Iako je broj slučajeva manji (94) u odnosu na prethodnu godinu (110), izveštaj 15 međunarodnih organizacija navodi da su uznemiravanje, zastrašivanje i kampanje klevetanja postali nova normalnost do te mere da ih pojedini novinari i novinarke više ni ne prijavljuju.

Platforma je 2022. godine objavila 289 upozorenja u 37 zemalja, u odnosu na 2021. Godinu kada ih je bilo 282. Međutim, kako navode, dobijeni su odgovori za 48 upozorenja, odnosno 16 odsto, a 13 se smatralo "rešenim" do kraja godine.

"Partnerske organizacije su izjavile da su zaprepaštene ovim brojevima, što je izazvalo sumnju u posvećenost država članica da ozbiljno ispune svoje obaveze prema statutu Saveta Evrope i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima", naveli su u izveštaju.

Mediji u ratu

Najmanje dvanaest novinara i medijskih radnika je ubijeno dok su obavljali svoje profesionalne dužnosti, a 21 je povređen od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Ukrajinske vlasti su akreditovale više od 11.000 novinara da izveštavaju o invaziji Rusije.

"Izveštavanje o ratu predstavljalo je ogroman izazov zbog neselektivnog granatiranja, ciljanih udara na radiodifuznu i komunikacionu infrastrukturu, čestih i dugih prekida struje i pokušaja da se hapse novinari u područjima pod ruskom okupacijom", navedeno je u izveštaju.

Podsećaju i da su međunarodne novinarske i organizacije za slobodu štampe pružile podršku ukrajinskim i stranim novinarima donirajući humanitarnu pomoć, bezbednosni materijal, pa čak i generatore kako bi pomogli redakcijama suočenim sa nestankom struje.

"Istraživali su ubistva novinara i podnosili prijave za kršenje međunarodnog prava humanitarnog prava Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Pomagali su u postupcima za azil, posebno za ruske novinare", objavljeno je u izveštaju.

Uprkos tome što Rusija više nije članica Saveta Evrope, partnerske organizacije su navele da će uložiti napore da prate stanje slobode medija i napada na novinari u Rusiji u kojoj je paralelno sa invazijom tekao proces brutalnog gušenja nezavisnih medija.

U izveštaju podsećaju da su ruske vlasti uvele potpunu cenzuru na izveštavanje o ratu, te da je odstupanje od zvaničnog diskursa kriminalizovano, zbog čega novinarima preti kazna do 15 godina zatvora.

U Rusiji je pokrenuto više sudskih postupaka protiv novinara zbog "širenja" lažnih vesti. Novinari koji rade za Njujork tajms, Radio Slobodna Evropa i ruski novinari u egzilu su među onima koji su optuženi za širenje lažnih informacija.

"Gruba i dehumanizirajuća propaganda, podsticanje mržnje i dezinformacija preplavili su ruski informativni prostor pod kontrolom države. Poslednji preostali nezavisni mediji su zabranjeni, ugašeni su ili su napustili zemlju. Stotine ruskih novinara odlučile su da odu i izveštavaju iz inostranstva o svojoj zemlji u ratu", navedeno je u izveštaju.

Navode i slučaj dobitnika Nobelove nagrade za mir Dmitrija Muratova, koji je bio primoran da suspenduje Novu gazetu nakon skoro 30 godina postojanja.

U prvih šest meseci od sukoba "u Rusiji je blokirano skoro 7.000 veb-sajtova, među kojima su i oni vodećih nezavisnih medija i organizacija za zaštitu ljudskih prava".

Problem SLAPP tužbi u Srbiji

Srbija je, zajedno sa Albanijom, Bugarskom, Hrvatskom, Francuskom, Italijom i Poljskom, navedena i kao zemlja u kojoj novinare i medije sve češće tuže za klevetu.

"Sve veći broj pravnih pretnji upućenih novinarima podstiču političari, uključujući i one koji su trenutno u vladi. (…) U Srbiji, Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kojoj se trenutno sudi za navodnu trgovinu uticajem, podnela je tužbu za klevetu protiv Mreže za izveštavanje o kriminalu i korupciji (KRIK) i njenog urednika Stevana Dojčinovića", navedeno je u izveštaju.

Najmanje 20 postupaka u Evropi, prema izveštaju, pokrenuto je sa ciljem zastrašivanja i ućutkivanja novinara i medija – uvlačenjem u sudove i gubljenjem vremena i novca, u kojima su tražene stotine hiljada evra zbog štete po ugled.

U BiH problem finansiranja javnog servisa

Vlasti su pribegavale trikovima da kontrolišu javne medije, posebno u vreme izbora, tako što su svoje odbore punili saveznicima, potkopavali im finansijsku održivost i stavljale regulatorne agencije pod svoju kontrolu.

Javni servis BiH – BHRT je pomenut zbog problema pretplate i porasta dugovanja, dok je Srbija, uz Mađarsku i Maltu navedena kao zemlja u kojoj javni servis pristrasno izveštava u korist vladajuće stranke, prema izveštaju OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

"Vlade su nastojale da pretvore javne i privatne medije u propagandno oružje, istovremeno stvarajući neprijateljske ekonomske i političke uslove za nezavisne medije i ograničavajući slobodu objavljivanja, često pod izgovorom zaštite bezbednosti na mrežama i borbe protiv govora mržnje, terorizma ili 'lažnih vesti'", navedeno je u izveštaju.

U izveštaju se pominju i špijunski softveri poput programa Pegasus ili Predator. U pitanju su alati pomoću kojih se pametni telefoni koriste za prisluškivanje, a njihova upotreba zabeležena je u nizu zemalja, uključujući Mađarsku i Grčku.

U izveštaju se pozdravlja nacrt Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA), ali i naglašava potreba za njegovim poboljšanjima.

Kampanje uznemiravanja i klevete su nastavljene kao i prethodnih godina sa ciljem da prinude novinare i medije da ne pokrivaju osetljive price, navodi se u izveštaju.

Među organizacijama Platforme za promovisanje zaštite i bezbednosti novinara su Evropska federacija novinara, Asocijacija evropskih novinara, Reporteri bez granica, Međunarodna federacija novinara, PEN International, Komitet za zaštitu novinara, Međunarodni pres institute i ostali.