Sudbonosni izbori za Tursku

U Turskoj se u nedelju održavaju predsednički i parlamentarni izbori koji će po mnogim ocenama biti sudbonosni ne samo po ovu zemlju, već će se u velikoj meri odraziti i na okruženju.

Predsednik Redžep Tajip Erdoan, koji dominira turskom politikom u poslednje dve decenije, suočava se sa najvećim izazovom do sada jer nikada nije bio tako politički ranjiv zbog ekonomskih problema, posledica razornih zemljotresa i lošeg upravljanja, te sve snažnije opozicije koja dovodi u pitanje njegovu vladavinu.

Od kada je pre 20 godina postao premijer, Erdoan se transformisao od demokratskog političara koga je favorizovao Zapad u turskog "autokratu", navodi Soner Ćaptaj (Cagaptay), direktor Istraživačkog programa za Tursku na Vašingtonskom institutu.

"Ili će se završiti dve decenije vladavine predsednika Erdoana i Turska vratiti demokratiji i vladavini prava. Ili će Erdoan pobediti i ostati na čelu Turske kao novi sultan", kazao je Ćaptaj za američki Nacionalni javni radio (NPR).

Erdoanov glavni takmac je kandidat udružene opozicije Kemal Kiličdarolu, zvani "Turski Gandi", koji obećava velike promene. Prema istraživanjima javnog mnjenja Kiličdarolu ima prednost. No, Erdoan je iskusan političar koji kontroliše državne institucije.

"Doći će do promene od autoritarne vladavine jednog čoveka ka nekoj vrsti timskog rada, što je mnogo demokratskiji proces", rekao je za "Politiko" (Politico) Unal Čevikoz, glavni savetnik Kiličdarolua za spoljnu politiku. "Kiličdarolu će biti dirigent tog tima", dodao je Čevikoz.

Izbori se održavaju na 100. godišnjicu kada je Mustafa Kemal Ataturk osnovao Tursku Republiku kao sekularnu državu.

Njihov ishod će uticati i na bezbednost u Evropi i na Bliskom istoku. U zavisnosti ko pobedi, to će odrediti ulogu Turske u NATO savezu; njen odnos sa SAD, EU i Rusijom; migracionu politiku; ulogu Ankare u ratu u Ukrajini, te odnos prema Grčkoj i tenzijama u istočnom Mediteranu.

Na izborima će, osim njih dvojice, učestvovati još jedan kandidat, dok se četvrti povukao u četvrtak.

Ako nijedan od kandidata ne osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu u nedelju, drugi krug izbora, na kome će učestvovati dva kandidata sa najvećim brojem glasova, biće održan 28. maja.

Erdoanova 20-godišnja vladavina

Erdoan, 69-godišnji moćni političar, koji je bio na funkciji poslednje dve decenije kao premijer i predsednik, lako pobedivši na pet izbora, traži treći uzastopni mandat kao šef države.

Njegova Partija Pravde i razvoja (AK), koja ima korene u političkom islamu, na vlasti je od novembra 2002. godine, a on vlada Turskom od 2003.

U početku je bio premijer da bi 2014. postao predsednik, reagujući na neuspeli državni udar 2016. dramatičnim povećanjem svojih ovlašćenja.

Sada upravlja državom iz ogromne palate kontrolišući medije i ostale poluge moći.

Nedeljni izbori su, međutim, njegov najteži izazov do sada. Njegova popularnost opada jer ga sve veći broj Turaka krivi za rastuću inflaciju, zbog njegovog neortodoksnog odbijanja da podigne kamatne stope.

Inflacija je zvanično nešto iznad 50 odsto, ali stručnjaci kažu da je zapravo viša od 100 procenata, prenosi BBC.

Snažan zemljotres koji je razorio delove južne Turske 6. februara, ostavivši više od 50.000 mrtvih, razotkrio je neuspeh njegove vlade da pripremi zemlju sklonu ranjivu na potrese, na katastrofu tako velikih razmera, poljuljavši njegov imidž kao moćnog lidera.

Milioni Turaka ostali su bez krova nad glavom u 11 provincija pogođenih zemljotresima. Pošto se mnoga ta područja smatraju kao uporišta Erdoanove partije, izbori bi mogli biti dobijeni i izgubljeni na istoku zemlje.

On je obećao da će obnoviti region razoren zemljotresom u toku godine, naglašavajući rezultate njegove vlade u izgradnji infrastrukture.

Erdoan je formirao savez sa dve nacionalističke stranke, malom levičarskom i islamističkom strankom.

On takođe ima spoljnu podršku kontroverzne kurdsko-islamističke stranke sa navodnim vezama sa sada nepostojećom organizacijom koja je bila povezana sa nizom jezivih ubistava 1990-ih, navodi AP.

Nova generacija od skoro pet miliona birača koji prvi glasaju nikada nije poznavala nijednog drugog lidera.

'Turski Gandi'

Kiličdarolu (74) predovodi od 2010. sekularnu glavnu opozicionu Republikansku narodnu partiju (CHP), pretrpevši više izbornih poraza. Umereni bivši birokrata uspeo je da ujedini rascepkanu i šaroliku tursku opoziciju.

Njegova Nacionalna alijansa uključuje stranku desnog centra, nacionalističku partiju, islamističku i dve stranke koje su se odvojile od Erdoanove vladajuće partije.

Nominacija Kiličdarolua nije jednodušno prihvaćena među opozicionim pristalicama, jer su gradonačelnici Istanbula i Ankare slovili za jače kandidate.

Obojica su članovi CHP koji su preuzeli kontrolu nad dva najveća grada Turske 2019, prvi put od 1994. godine.

Kiličdarolu, koji pripada alevitskoj manjini, predvodio je 24-dnevni marš za pravdu 2017. godine, koji je viđen kao najveća demonstracija prkosa Erdoanovoj vladavini.

Kiličdaroluovu kandidaturu podržavaju lideri pet drugih partija u Nacionalnoj alijansi – koji bi bili potpredsednici u slučaju njegove pobede.

Popularni gradonačelnici Istanbula i Ankare, koji su vodili kampanju za njega, takođe će verovatno dobiti potpredsedničke funkcije.

Kiličdarolu ima i podršku prokurdske stranke (HDP), trenutno druge po veličini opozicione stranke u Turskoj, čiji je kopredsednik opisao izbore kao "najvažnije u istoriji Turske".

Zbog sudskog postupka po optužbi za njene veze sa kurdskim militantima, HDP nastupa na parlamentarnim izborima pod zastavom druge stranke.

Kiličdarolu nastoji da svrgne Erdoana i vrati u Tursku "snažan parlamentarni sistem" sa kontrolnim mehanizmima koje je Erdoan ukinuo uvođenjem predsedničkog sistema nakon 2017.

Alijansa je takođe obećala povećana prava i slobode i povratak na konvencionalnije ekonomske politike.

Šest stranaka takođe želi da oživi evropske integracije Turske, kojima teži već nekoliko decenija ali su već duže vremena u zastoju, i povrati "međusobno poverenje" sa SAD, posle godina napetih odnosa tokom Erdoanove vladavine.

Opoziciona koalicija je obećala da će u roku od dve godine smanjiti inflaciju ispod 10 odsto i vrati kući sirijske izbeglice koje to žele. U Turskoj je trenutno oko 3,6 miliona sirijskih izbeglica.

Ko će pobediti na parlamentarnim izborima?

Bez pobede i na predsedničkim i parlamentarnim izborima, opozicija neće moći da sprovede sveobuhvatne ustavne reforme koje je najavila.

Erdoan bi mogao da ostane predsednik čak i ako njegova stranka doživi poraz u parlamentu, što bi moglo da dodatno vodi koncentraciji njegove vlasti, poništavajući tako pobedu opozicije, ocenjuje Gardijan (The Guardian).

Hakan Akbas, generalni direktor Strateške savetodavne službe (Strategic Advisory Services), sa sedištem u Istanbulu, rekao je da Erdoan ima za cilj da dođe do drugog kruga glasanja.

"S obzirom na zemljotrese i ekonomsku krizu, ovo bi i dalje bio uspeh za njega. Ono što je sada još važnije jesu parlamentarni rezultati", rekao je Akbas za Rojters.

U slučaju da u parlamentu ne bude jasne većine, Erdoan bi mogao da predstavi sebe kao garanta stabilnosti u drugom krugu, smatra Akbas.

Prema istraživanju agencije Konda, Erdoanov vladajući savez podržava 44 odsto građana za parlamentarne izbore, a opozicioni blok 39,9 procenata. Očekuje se da će prokurdska stranka HDP, koja podržava Kiličdarolua, biti tas na vagi.

Konda je saopštila da HDP i njeni levičarski saveznici mogu da računaju na 12,3 odsto glasova. Time bi Erdoan i njegovi saveznici ostali u manjini.

Da bi opozicija promenila sistem, potrebna je podrška 400 od 600 turskih poslanika, ili 360 poslanika da bi se o tom predlogu glasalo na referendumu.

Prema reformama koje je sproveo Erdoan, sada predsednik bira vladu. A ako njegov široki narodni savez ne uspe da osvoji većinu u parlamentu, on će se boriti da vlada na isti način kao sada, navodi CNN.

ProErdoanova Narodna alijansa trenutno ima 334 poslanika.

Da li će Erdoan priznati poraz ako izgubi?

Erdoan je već bio u dva mandata kao predsednik, pa se čini da je treći u suprotnosti sa pravilima turskog ustava, ocenjuje CNN.

Međutim, Izborna komisija Turske (ISK) presudila je da je njegov prvi mandat počeo 2018. a ne 2014. godine, kada je primenjen novi predsednički sistem sa izborima za parlament i šefa države istog dana.

Opozicioni političari su ranije tražili od ISK da blokira njegovu kandidaturu.

Neki analitičari kažu da ako Erdoan izgubi glasove sa malom razlikom, to mu otvara mogućnost da ospori rezultate.

A ako je prošlo iskustvo merilo, onda predsednik i njegova AK partija možda neće skrštenih ruku prihvatiti poraz, dodaje CNN.

Tokom izbora za gradonačelnika Istanbula i Ankare 2019, AK partija je izgubila kontrolu nad finansijskim centrom i glavnim gradom zemlje, što je navelo njene zvaničnike iz oba grada da ne prihvate rezultate, navodeći da su izbori bili neregularni.

Vodstvo opozicionog CHP-a u Istanbulu bilo je tesno i na kraju je Vrhovni izborni savet (ISK) doneo odluku da se izbori ponovo održe, čemu se opozicija oštro protivila.

Kandidat CHP za gradonačelnika Istanbula Ekrem Imamolu je potom pobedio na ponovljenim izborima, zadavši udarac Erdoanu.

Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i predsednik istraživačkog centra EDAM sa sedištem u Istanbulu, dovodi u pitanje nezavisnost ISK, rekavši za CNN da bi mogao popustiti potencijalnim zahtevima za ponovnim prebrojavanjem glasova. Ovo telo će biti krajnji arbitar izborne utrke, dodao je Ulgen.