Srbija tvrdi da bezvizni režim nije ugrožen, nakon upozorenja EU

Bezvizni režim Srbije sa Evropskom unijom (EU) nije ugrožen, saopštilo Ministarstvo za evrointegracije Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) 17. maja.

Reakcija je stigla dan nakon što je EU upozorila da bi bezvizni režim mogao biti ugrožen, ako Srbija usvoji pojednostavljene procedure za dobijanje državljanstva.

"Srbija je kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji u svakodnevnom kontaktu sa predstavnicima EU i njenim telima, ali upozorenja da je bezvizni režim ugrožen, zbog bilo kog, posebno zakona koji je predlog, nema i ne može ga ni biti", stoji u odgovoru Ministarstva za RSE.

Predlog izmena zakona o državljanstvu je u skupštinskoj proceduri.

Predložene izmene, ako se usvoje, omogućile bi da stranci koji u Srbiji imaju privremeni boravak duže od godinu dana, mogu da zatraže državljanstvo. 

Potrebno je da ispune još jedan uslov, koji je u vezi sa obrazovanjem i zaposlenjem, i da daju izjavu da "Srbiju smatraju svojom državom".

Olakšice za državljanstvo odnosile bi se i na hiljade Rusa koji su u Srbiju stigli od februara 2022. godine, kad je otpočela ruska invazija na Ukrajinu.

Nije poznato koliko je Rusa prošle godine dobilo državljanstvo Srbije u redovnoj proceduri.

Po posebnoj proceduri, u kojoj Vlada odlučuje o dodeli državljanstva strancu od "posebnog interesa" za državu, "zlatni pasoš" Srbije u 2022. godini dobilo je 50 ruskih državljana.

Evropska komisija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 16. maja poručila da bi "pojednostavljene procedure za davanje državljanstva mogle predstavljati rizik za javnu politiku ili bezbednost EU, jer Srbija uživa bezvizni režim".

Izmene zakona o državljanstvu, koje je predložila Vlada Srbije, još nisu došle na dnevni red parlamenta za glasanje.

Vlada nije odgovorila na upit RSE, da li će povući predlog nakon upozorenja Evropske unije.

Šta previđaju izmene zakona?

Izmene zakona predviđaju da bi državljanstvo mogli da dobiju stranci sa privremenim boravkom u Srbiji od najmanje godinu dana. Potrebno je da ispune jedan od uslova – vezanih za obrazovanje ili zaposlenje.

Prvi uslov je da su u Srbiji završili srednju školu ili fakultet, ili im je u Srbiji priznata diploma stranog fakulteta.

Drugi uslov, po kom stranci sa jednogodišnjim privremenim boravkom mogu da dobiju državljanstvo, jeste da u Srbiji imaju firmu ili su zaposleni u firmi sa sedištem u Srbiji.

Neophodno je i da stranac da izjavu da "Republiku Srbiju smatra svojom državom".

Prema važećem zakonu, pravila za dobijanje državljanstva su stroža – stranci sa privremenim boravkom nisu mogli da postanu državljani Srbije. 

To je bilo dozvoljeno samo strancima sa odobrenim stalnim boravkom. Uslov koji su morali da ispune je da su u Srbiji živeli najmanje tri godine bez prekida, pre podnošenja zahteva za državljanstvo.

Zašto vlast u Srbiji želi da izmeni zakon?

U predlogu koji je Vlada uputila Skupštini objašnjava se i zašto se traže izmene zakona. Navedeno je da su prepoznati problemi u dosadašnjoj regulativi – duge procedure i rokovi, i strogi uslovi koji su strancima otežavali da dobiju državljanstvo Srbije.

"Nova rešenja omogućavaju da se u cilju razvoja, obezbeđivanja nedostajuće radne snage i privlačenja najkvalitetnijih, visokokvalifikovanih kadrova koji mogu da doprinesu razvoju Srbije, za određene kategorije stranaca propiše olakšan pristup državljanstvu", obrazložila je Vlada.

Cilj je, kako se navodi, da se dobijanje državljanstva pojednostavi za strance koji ispunjavaju uslove, a žele da nastave da žive u Srbiji i integrišu se u društvo.

Napominje se da je ovaj zakon deo paketa propisa koji uređuju boravak i rad stranaca u Srbiji – zajedno sa predloženim izmenama Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, koje su u skupštinsku proceduru ušle krajem marta 2023.

Odgovor Ministarstva za evrointegracije

Iz Ministarstva za evrointegracije poručili su 17. maja da je Evropska komisija obaveštena da novine u zakonu o državljanstvu imaju za cilj da "u Srbiju privuku najkvalitetniju, visokokvalifikovanu radnu snagu iz drugih država".

Naglašavaju da je motiv Srbije "isti kao i motiv brojnih država članica Evropske unije" – a to je dalji ekonomski razvoj.

Podsetili su da su pojedine države članice liberalizovale svoje zakone kako bi "građanima sa Zapadnog Balkana omogućile lakši boravak i dobijanje radnih dozvola u EU".

"I sama Evropska unija je nedavno predložila sistem 'plavih karata' za brže sticanje državljanstva za visokokvalifikovanu radnu snagu, jer se svi suočavamo sa istim problemom i potrebom da bude efikasno rešen", dodaje se u odgovoru Ministarstva.

Predložene izmene zakona o državljanstvu Srbije, kako se navodi u odgovoru, predviđaju zaštitnu klauzulu – zahtev za državljanstvo se može odbiti ako nadležna institucija oceni da postoje razlozi koji bi mogli naštetiti bezbednosti i zaštiti interesa Srbije.

"Dakle, institucije naše države će u svakom konkretnom slučaju, pored ispunjenosti opštih uslova jednako ceniti i ispunjenost uslova kada su u pitanju bezbednosni rizici za Republiku Srbiju ali i za Evropsku uniju", naglasili su iz Ministarstva za evrointegracije.

Na koga se izmene odnose?

Ako bi se izmene zakona o državljanstvu usvojile, odnosile bi se na sve strance koji u Srbiji imaju privremeni boravak duže od godinu dana - bez obzira na državu iz koje dolaze.

To znači da bi obuhvatale i državljane Rusije.

Od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. u Srbiju je ušlo stotine hiljada ruskih državljana.

Mnogi od njih su premestili svoj posao u Srbiju, a takođe su i pojedine firme prebacivale svoje zaposlene.

Srbiju su videli kao pogodnu destinaciju jer je među retkim evropskim državama koja se nije usaglasila sa politikom Brisela i uvela sankcije Rusiji.

Državljani Rusije u Srbiju, za razliku od Evropske unije, ulaze bez viza.

Prema podacima od 7. aprila ove godine, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) dostavilo Radiju Slobodna Evropa (RSE), u Srbiji je boravilo preko 27 hiljada državljana Rusije na osnovu odobrenog privremenog boravka.

Nije poznato koliko je Rusa steklo državljanstvo Srbije u 2022. godini.

Prema podacima koje je MUP dostavio RSE, tokom 2021, 2022 i u prvim danima 2023. više od 52 hiljade stranaca stekli su državljanstvo Srbije.

Ti građani, prema podacima MUP-a, došli su iz više od 50 različitih država.

U Srbiji je od početka rata u Ukrajini višestruko uvećan i broj ruskih firmi.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je od februara 2022. do maja 2023. registrovano preko šest hiljada ruskih firmi i preduzetnika.

Reakcija Evropske komisije

Evropska komisija je za RSE 16. maja potvrdila da će pratiti politiku državljanstava u državama koje nisu članice Evropske unije i koje uživaju bezvizni režim, u kontekstu Mehanizma za suspenziju viza.

Mehanizam suspenzije viza je deo vizne politike EU. Daje mogućnost da se privremeno suspenduje bezvizni režim za države koje nisu članice EU, u slučaju da se značajno povećaju neregularne migracije.

Srbija je prošle godine bila u opasnosti da joj se ukine bezvizni režim sa Evropskom unijom, ali zbog rastućeg broja migranata koji su se ka Evropi uputili takozvanom "balkanskom rutom".

Smatralo se da građani pojedinih država koje sa Srbijom imaju bezvizni režim, poput Kube ili Burundija, koriste Srbiju kako bi stigli do Evropske unije.

U međuvremenu je Srbija raskinula sporazume o bezviznom putovanju sa šest država, pojačala saradnju sa Evropskom unijom i otpočela pregovore o sporazumu sa Fronteksom (Agencijom EU za zaštitu granica) "kako bi se smanjio broj migranata".

"Sve te mere su u kratkom roku dale odlične rezultate i za to je Srbija bila pohvaljena ne samo od predstavnika Evropske komisije, već i od pojedinačnih država članica Unije", poručeno je iz Ministarstva za evrointegracije Srbije.

Međutim, Srbija se samo delimično usaglasila sa viznom politikom Evropske unije, a Brisel traži da usklađivanje bude potpuno.

"Komisija podstiče Srbiju da nastavi sa naporima na potpunom viznom usklađivanju", naglašeno je u pisanom odgovoru za RSE 16. maja.

To bi značilo da EU traži da Srbija uvede vize i građanima Rusije.

Ruski državljani su od 2007. godine do ruske agresije na Ukrajinu imali vizne olakšice za ulazak u Evropsku uniju.

Međutim, sporazum o viznim olakšicama sa Rusijom EU je u potpunosti suspendovala u septembru 2022. godine.

Evropska komisija je istog meseca saopštila i da eskalacija bezbednosnih pretnji Moskve znači da zemlje članice EU treba da vrše "strože procene" zahteva Rusa za vize, posebno onih iz trećih zemalja.

Komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson (Ylva Johansson) je tada navela da vize ne bi trebalo da se izdaju ruskim državljanima koji nameravaju da ostanu duže od 90 dana u EU.

Takođe je rekla da države članice ne bi trebalo da prihvataju zahteve za šengenske vize od ruskih državljana, koji su sada u "trećim zemljama".

Izraz "treće zemlje" EU koristi za države koje nisu njene članice, uključujući i Srbiju.

EU protiv 'zlatnih pasoša'

Evropska komisija kritikovala je i dodelu državljanstava investitorima po posebnoj proceduri, koji se u žargonu nazivaju "zlatni pasoš".

Od svih država Zapadnog Balkana zatraženo je da "ukinu ili se uzdrže" od dodele takvih državljanstava, uz ocenu da se to kosi sa pravom Evropske unije.

Prema oceni Evropske komisije, ova šema dodele državljanstva predstavlja brojne rizike za evropsku javnu politiku i bezbednost.

Iz Ministarstva za evrointegracije su naglasili da Srbija "za razliku od brojnih država članica EU i drugih iz regiona", ni u postojećem, niti u novom predlogu zakona nema odredbu koja bi omogućavala investitorima da po tom osnovu dobiju državljanstvo.

Međutim, zakon u Srbiji omogućava da Vlada, pod određenim uslovima, strancu odobri državljanstvo - ukoliko bi to "predstavljalo interes" za državu.

A među nosiocima takvih državljanstava proteklih godina bili su i strani investitori. Kako je RSE ranije pisao, među nosiocima "zlatnog pasoša" bio je i, primera radi, ruski biznismen Oleg Čerepanov.

Srbija je u prethodnom periodu povećala broj državljanstava, dodeljenih ruskim državljanima na osnovu odluka vlasti.

Naime, odlukom Vlade Srbije, tri puta više državljanstava dobili su građani Rusije u godini kada je počela ruska invazija, u odnosu na prethodnu 2021. godinu, pokazala je analiza RSE.

Od 84 strana državljana, koja su u 2022. godini - na osnovu rešenja Vlade Srbije - dobila srpsko državljanstvo, gotovo dve trećine su građani Rusije.

Da li je predlog zakona usklađen sa EU?

Pošto je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, potrebno je da svoje zakone usklađuje sa evropskim. Cilj je da bude potpuno usklađena sa evropskim zakonima u momentu pristupanja Uniji.

Na kraju predloga zakona koje usvaja Skupština Srbije, stoji objašnjenje da li su usklađeni sa evropskim propisima, odnosno "izjava o usklađenosti sa propisima Evropske unije".

Izmene zakona o državljanstvu, koje je predložila Vlada Srbije, nisu usklađivane sa evropskim propisima.

"Ne postoje nadležnosti Evropske unije u oblasti sticanja i prestanka državljanstva Republike Srbije, kao ni propisi Evropske unije sa kojima bi se vršilo usklađivanje", stoji u predlogu izmena zakona o državljanstvu na sajtu parlamenta.

Takođe se navodi da u izradi ovog predloga nisu "učestvovali strani i domaći konsultanti", kako bi dali mišljenje o usklađenosti sa evropskim zakonima.

Ako zakon dođe na dnevni red za glasanje, o njemu će raspravljati poslanici. Usvaja se ili odbija većinom glasova.

Ako ga poslanici usvoje, potpis na izmenu zakona o državljanstvu mora da stavi predsednik države, kako bi bio važeći.