Šta se zna o obustavi izvoza naoružanja iz Srbije?

Obustava izvoza lokalno proizvedenog naoružanja u narednih mesec dana, odluka je vlasti u Srbiji.

Bez mnogo detalja i informacija, zvaničnici su javnosti pružili izjave o pripremama u slučaju agresije.

U Srbiji posluje nekoliko fabrika koje proizvode oružje i vojnu opremu. Prema poslednjim dostupnim podacima za 2021. godinu, za izvoz naoružanja i vojne opreme izdata je 371 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 1,23 milijardi dolara.

Među najznačajnijim izvoznim destinacijama u 2021. godini su bile Sjedinjene Američke Države - 634,19 miliona dolara, odnosno 52 odsto; Saudijska Arabija - 142,65 miliona dolara, odnosno 12 odsto; Kipar - 87,58 miliona dolara, odnosno sedam odsto.

Zvaničnici su neretko namensku industriju Srbije potencirali u svojim izjavama kao veliku izvoznu šansu države. Ipak, sredinom jula Vlada Srbije usvojila je odluku o jednomesečnoj suspenziji izvoza oružja i vojne opreme, proizvedenih u Srbiji.

Kako je objašnjeno, nakon isteka tog roka, napraviće se nove analize i doneti odluka da li je potrebno da se suspenzija nastavi.

Nikola Lunić, izvršni direktor nevladinog Saveta za strateške politike sa sedištem u Beogradu, istakao je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da proizvodnja naoružanja i vojne opreme predstavlja balans između etičkih normi, privredno-ekonomskih i razvojno-tehnoloških interesa, ali i socijalnih i bezbednosnih posledica.

"U vremenu kada se povećava odbrambena proizvodnja u celom svetu, kada NATO usvaja Akcioni plan odbrambene proizvodnje, a EU usaglašava sporazum o povećanju proizvodnih kapaciteta, Srbija mora voditi računa o popunjenosti sopstvenih ratnih rezervi i dopuni skladišnih kapaciteta kako bi unapredila koncept odbrane i odvraćanja", rekao je Lunić za RSE.

Kako je naglasio, odbrambena industrija Srbije neće ovom odlukom biti u finansijskom gubitku.

"Sva proizvodnja će biti plaćena, ali bi [Srbija] mogla eventualno da izgubi neka partnerstva sa dugogodišnjim klijentima. Zato balans između odgovornosti za dugoročnu profitabilnost odbrambene industrije Srbije, a time i za egzistenciju mnogih porodica u Srbiji, i sa druge strane održivosti nacionalne bezbednosti, je u rukama donosioca odluke koja ne može biti idealna", smatra Lunić.

S druge strane, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović je u razgovoru za RSE istakao da ga je odluka o jednomesečnoj suspenziji izvoza iznenadila.

"Ja nigde nisam čuo i našao u nekoj komparativnoj analizi da je neko uveo suspenziju na mesec dana. Suspenzije su dugoročne", rekao je Trifunović.

On je dodao da nije dato objašnjenje iz kog razloga se uvodi suspenzija, osim da je to za potrebe vojske.

"Onda se postavlja pitanje da li su vojska ili bezbednosne strukture Srbije u tako lošoj situaciji da nemaju naoružanje, municiju i sve ostalo, pa je potrebno suspendovati izvoz", rekao je Trifunović.

Kako je naglasio, ovom odlukom se otvara i pitanje da li srpske fabrike imaju dugoročne ugovore sa partnerima o izvozu municije i naoružanja, i šta će biti sa njima.

Šta je rečeno o suspenziji?

U svom obraćaju 6. jula predsednik Srbije Aleksandar Vučić iznenadio je javnost najavom da će potpisati odluku o zabrani daljeg izvoza municije i bilo kakvog oružja i oruđa iz Srbije.

On je tada kao razlog naveo da je "vitalni nacionalni interes Republike Srbije u ovom trenutku ugrožen do poslednjeg stepena", ne pružajući mnogo detalja.

"Neophodno je da sve bude pripremljeno u slučaju agresije na Republiku Srbiju", dodao je on tada, uz ogradu da se Srbija ne sprema za rat, već da se zalaže za mir.

Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević potvrdio je 14. jula da je Vlada Srbije usvojila odluku da suspenduje izvoz naoružanja i vojne opreme iz lokalne namenske industrije.

"Prioritet dobija Vojska Srbije i sve ono što su potrebe Vojske Srbije će biti isporučeno od strane fabrika iz grupe odbrambene industrije", naveo je Vučević u pisanoj izjavi tada.

Time će se, kako je dodao, dodatno ojačati odbrambeni kapaciteti države.

"To ne znači da Srbija ide u rat, to ne znači da prizivamo rat, ali dobro procenjujemo sve bezbednosne rizike i izazove, pratimo sve ono što se dešava i spram toga se vladamo", istakao je Vučević.

Nikola Lunić je istakao da se na osnovu podataka kojima javnost raspolaže ne može zaključiti da je Srbija pod neposrednim bezbednosnim pretnjama.

Srbija je, inače, okružena zemljama koje su članice ili imaju prisustvo NATO saveza.

Ipak, Lunić je naglasio da ratne rezerve svih logističkih potreba moraju biti stalno popunjene, posebno ukoliko se nešto od uskladištene municije u međuvremenu izvozilo.

"Princip zanavljanja je svrsishodan, jer se starija municija izvozi i zamenjuje novom, te se tako izbegavaju finansijski zahtevne delaboracije ili uništavanje municije sa nestabilnim eksplozivnim punjenjima. Ukoliko je to u pitanju, to bi predstavljalo efikasan i profitabilan način popune novoproizvedenom municijom za koju se možemo nadati da nikad neće biti upotrebljena u ratnom sukobu", rekao je Lunić.

Međutim, Darko Trifunović smatra da je na odluku o suspenziji izvoza oružja mogla da utiče destabilizacija na Kosovu, te da to predstavlja "gorući problem".

Naime, krajem maja počele su tenzije na severu Kosova, naseljenom većinom Srbima. Tada su novi albanski gradonačelnici opština na severu, uz asistenciju kosovske policije, ušli u zgrade opština, uz protivljenje Srba sa severa Kosova.

Tenzije su kulminirale 29. maja, kada su se u Zvečanu srpski demonstranti sukobili sa pripadnicima mirovne misije NATO-a na Kosovu (KFOR).

U sukobima je povređeno više desetina ljudi sa obe strane.

Potom su sredinom juna uhapšena trojica kosoviskih policajaca od strane srpskih snaga.

Oni su optuženi za nelegalno posedovanje oružja, a 26. juna pušteni su iz pritvora da se brane sa slobode.

Srpski diler sa crne liste opet u fokusu

Pet dana pre Vučevićeve izjave, Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država stavilo je na listu sankcija direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije Aleksandra Vulina.

Vulin je sankcionisan zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.

U jednom delu saopštenja Vulin se dovodi u vezu sa srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, koji se takođe nalazi na listi sankcija SAD.

Američko ministarstvo finansija je navelo da je Vulin "održavao odnos na obostranu korist sa srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica".

Nije dato više detalja o navodnim vezama Tešića sa Vulinom.

Nikola Lunić smatra da suspenzija izvoza oružja nije povezana sa slučajem Slobodana Tešića.

"Sve kompanije povezane sa Slobodanom Tešićem su registrovane kao posrednici u međunarodnoj trgovini oružjem i samim tim im je interes u povećanju trgovine naoružanja i vojne opreme, a ne u privremenoj suspenziji", rekao je Lunić.

I Darko Trifunović se složio da suspenzija nije povezana sa Tešićem.

"Pre bih verovao da su naše oružane snage ostale bez naoružanja, jer je jasno da su proizvođači municije i oružja pod velikim pritiskom raznoraznih međunarodnih firmi koje se bave uvozom i izvozom oružja, jer je potreba na ratištima širom sveta za oružjem i municijom velika", ocenio je Trifunović.

Slobodan Tešić je pod američkim sankcijama od 2017. godine, sa četiri kompanije koje se dovode u vezu sa njim.

Opisan je kao "jedan od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu".

Sumnjiči se za nelegalnu trgovinu oružjem sa više država, kao i za podmićivanje.

Sankcije su 2019. godine proširene i na devet njegovih saradnika i još nekoliko firmi koje se dovode u vezu sa Tešićem.

Tešić je od 2003. do 2013. godine bio i na listi zabrane putovanja Ujedinjenih nacija, zbog kršenja sankcija UN-a o izvozu oružja u Liberiju.

Srbija nikada nije uskladila svoju politiku sa američkim sankcijama u slučaju Tešića.

Od decembra 2022, Tešić se nalazi i na "crnoj listi" Velike Britanije. Sam Tešić se nikada nije javno oglašavao povodom sankcija.

Predsednik Srbije je u svojoj izjavi najavio da će biti pokrenuta istraga o navodima SAD o Vulinu. Tužilaštvo se u svom saopštenju izjasnilo da će dodatne informacije tražiti od pravosudnih institucija SAD, ali i drugih međunarodnih partnera.

Izvoz u Ukrajinu

Agencija Rojters (Reuters) objavila je 12. aprila da je Srbija pristala da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala.

Rojters je informaciju objavio na osnovu uvida u poverljiv dokument Pentagona, čiju autentičnost agencija nije mogla nezavisno da potvrdi.

Pod naslovom "Evropa - Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine", dokument u obliku grafikona navodi "procenjene stavove" 38 evropskih vlada kao odgovor na ukrajinske zahteve za vojnu pomoć.

Grafikon je naveo da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati ubojitu pomoć ili ju je već isporučila, kao i da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini.

Zvaničnici u Srbiji demantovali su navode izjavama da Srbija "nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta".

Oni, međutim, nisu isključili mogućnost da se oružje, proizvedeno u Srbiji, na neki način našlo u Ukrajini, dodajući da to da li privatne kompanije kupuju na trećim tržištima i prodaju kompanijama u nekim drugim državama nije pitanje za Srbiju.

To, ujedno, nisu prvi navodi da se srpsko oružje koristi u Ukrajini. Ruski portal Mash objavio je 27. februara snimak, tvrdeći da se na njemu vidi 3.500 srpskih Grad raketa u skladištu oružja u Bratislavi u Slovačkoj.

Portal je naveo da je Slovačka tranzit zemlja za rakete i da su one završile u Ukrajini.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je izjavila 2. marta da informacije o srpskom oružju u arsenalu vojske Ukrajine izazivaju "najdublju zabrinutost".

Nikola Lunić je za RSE izjavio da bi izvoz naoružanja i vojne opreme trebalo da bude transparentan i da predstavlja samo još jedan spoljnopolitički alat koji bi omogućio ostvarenje nacionalnih interesa.

"Treba naglasiti da izvoz naoružanja i vojne opreme u Ukrajinu ne treba da bude reciprocitetna politika za ulogu Rusije 90-tih, ali Srbija, kao zemlja sa eksplicitnom težnjom za integracijom u EU, treba što pre harmonizovati stavove sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i eventualno priključenje Sporazumu o povećanju proizvodnih kapaciteta u odbrambenoj industriji", rekao je Lunić.

On je dodao da Srbija ima jasan stav o potpunoj podršci ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, te da "direktan i transparentan izvoz oružja u podršci naše politike ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje".

Zvaničan Beograd je, i nakon invazije na Ukrajinu 24. februara 2022, nastavio da održava bliske odnose sa Rusijom, odbijajući da uvede sankcije i uskladi svoju politiku sa EU, čijem članstvu teži.