М.К. Бадракумар Прошло је неколико дана од терористичких напада у Техерану, али Иран још увек није узвратио никаквим „хируршким ударима“ против Саудијске Арабије – и, пословнично, неће их ни бити. Иранско политичко руководство је уперило прст у правцу Саудијске Арабије, САД и Израела. Врховни вођа Али Хамнеи је изјавио да ће ти терористички напади „само повећати мржњу према Сједињеним Државама и њиховим сатрапима у региону, попут Саудијаца“. Међутим, Иран неће пребрзо реаговати, с обзиром на кризу око саудијско-катарског сукоба, која врви од далекосежних последица за регионалне односе. Занимљиво је да је Иран у суботу (10. јуна) потписао још један уговор са америчким произвођачем Боингом, за куповину 30 путничких авиона у вредности од 3 милијарде долара, уз опцију куповине још 30 у каснијој фази. Ово је наврх уговора вредног 16,6 милијарди долара потписаног са Боингом прошлог децембра. Техеран тако врши додатни притисак на Трампову администрацију, пошто је Боингу неопходно одобрење америчког Трезора за уговор са Ираном. Техеран настоји да увуче САД у узајамни процес који ће се постепено продубљивати и проширивати, што у исто време саботира саудијско-израелску агенду потпиривања америчко-иранског сукоба. Иран генерише извозне послове за америчке компаније, отварајући могућност за отварање више хиљада радних места за америчку привреду, што је, гле ироније, управо матрица доктрине „Америка на првом месту“ председника Трампа. То је ‘win-win’ (односно „обе стране побеђују“) формула, пошто су и иранској привреди преко потребна западна улагања и капитал, поготово у нафтној индустрији. Штавише, ако америчке компаније почну да послују на иранском тржишту, то ће бити подстицај и за европске компаније и индустрије. На страну све то, иранска регионална политика не мења правац, упркос притисцима и реторици Трампове администрације. Иран је прошлог викенда остварио важну победу када су снаге сиријске владе, уз подршку ирански-подржане милиције, заузеле стратешки гранични прелаз Ал Танф, на граници са Ираком. (Види мој блог – „Трка за контролу сиријско-ирачке границе“.) Како ствари тренутно стоје, сада је амерички-подржаним борцима на југу блокиран пут да уђу у стратешки важну Деир Езор провинцију (која је такође богата нафтом), јер је сад под контролом сиријских владиних снага. У исто време, Техеран обнавља контакте на високом нивоу са вођством Хамаса. У суботу (10. јуна), Хамас је објавио да ће делегација предвођена новоизабраним лидером Исмаилом Ханијехом (који је недавно заменио Халеда Мешала) посетити Техеран. Иранске везе са Хамасом су постале затегнуте када је Мешал напустио Дамаск (где је живео у изгнанству неколико година) и преселио се у Доху, на тај начин истичући солидарност са Катаром и Турском у сиријском сукобу. Хамасов повратак у Техеранову „осовину отпора“ је важан, јер је Хамас изданак Муслиманског братства, док је Катар под притиском Саудијске Арабије да раскине своје везе са Браћом. Ово се уклапа у иранску подршку Катару у сукобу са Саудијском Арабијом, а и промовише иранску жељу за партнерством са Турском. Турски председник Реџеп Ердоган наставља да подржава Хамас, иако то представља главну тачку раздора у турско-израелским односима. С друге стране, иранско отопљавање односа са Хамасом ставља притисак на Саудијску Арабију и Израел баш у време све бољих односа између Ријада и Тел Авива, у контексту активног промовисања арапско-израелске нормализације од стране Трампове администрације. Теза Џареда Кушнера (Трамповог ортодоксно-јеврејског зета и високог саветника за спољну политику), што је уједно и садашња америчка политика на Блиском истоку, је грађење мира у региону „споља-ка-изнутра“ – односно, путем мировних споразума између арапских држава и Израела, ради генерисања добре воље и нових дипломатских односа, што ће, опет, допринети палестинско-израелском споразуму. Ово је у контрасту са традиционалним америчким приступом „изнутра-ка-споља“, где је примат даван палестинско-израелском миру као нужном првом кораку који би водио ка окончању арапско-израелског сукоба. Трампова прошломесечна посета Ријаду је била на подстицање Израела, који је гурао наратив да ће егзистенцијални страх од Ирана зближити арапске заливске монарије и Израел. Разуме се, израелска рачуница је да ће мировни споразуми између заливских арапских режима и Израела (по угледу на Израелове мировне споразуме са Египтом и Јорданом) на крају обеснажити палестинску ствар и у потпуности скинути притисак са Израела да удовољи палестинским аспирацијама и захтевима за потпуно независном државом. Значајно је то што је, извештавајући о предстојећој посети новог лидера Хамаса Техерану, утицајни лист Техеран тајмс скренуо пажњу на следеће: - Мада је сиријска криза изазвала раздор између Техерана и Турске 2011, сукоб између арапских калифата их је спојио у ад хок савезништво, што некима делује као најбоља прилика за помирење; - Турска и Иран подржавају Катар, и имају везе са Муслиманским братством. Довољно је рећи да ирански потез увлачења Хамаса у „осовину отпора“ прети да поремети план који је развијао Израел (посредством Кушнера и Џејсона Гринблета, још једног ортодоксног јеврејина, који је повезан са Трамповом организацијом). Све три земље – Катар, Турска и Иран – осећају да је текућа америчко-израелско-саудијска офанзива против „тероризма“ заправо метафора за свеобухватни напад на Муслиманско братство, које су означили као „терористичку“ организацију. Коначни циљ је да се Хамас отера у политичку дивљину, чиме би се коначно разбио и палестински покрет отпора. Свакако су и Турска и Иран уочиле да муслимански Блиски исток оклева да се прикључи саудијском анти-катарском фронту – укључујући и Јордан, који се, козметичким потезом снижавања дипломатских односа са Катаром, фактички држи по страни, упркос потреби за саудијском наклоношћу. Наравно, Турска, Ирак, Либан, Јордан, Кувајт, Оман, Алжир, Мароко, Судан и Тунис су се јасно дистанцирали од саудијске стратегије изолације Катара. Штавише, Турска је снажно одбацила саудијски ембарго против Катара: „Ми нећемо напустити нашу катарску браћу,“ рекао је Ердоган на ифтару у Истанбулу у петак (9. јуна), обраћајући се својим партијским колегама. ПРЕВОД ФСК Извор: blogs.rediff.com/mkbhadrakumar/2017/06/11/qatar-crisis-sets-in-motion-realignments/
