„Долазак Икее означава пут промена, победа, конкуренције и тржишног духа који смо желели да развијамо од 90- их година (цитат А.В.), што је и био разлог мог учлањења у Српску радикалну странку, верујући да је реч о предузећу за производњу резане грађе, намештаја и уметничко резбарење оних фрула двојница, али ми је требало времена да због говорне мане Војислава Шешеља провалим да ли позива на рад или на рат, и када сам схватио да је ипак реч о овоме другом спаковао сам своје длето, чекић, фрулице, десетак предивних варјача које сам украсио мотивима Карловца- Карлобага- Огулина и Вировитице и прешао у нову фирму која је препознала мој дар да од Србије направим најквалитетнију цепаницу за израду Пинокија… Но, доста о мени, вратимо се Икеи која је ту захваљујући мени, јер сам за разлику од својих вршњака који су гледајући шведске акционе филмове обраћали пажњу само на форму- ја гледао суштину! Док су се они одушевљавали умећем некакве Инге ја сам био одушевљен квалитетом сточића на којем је дотична уметница радила на повећању БДП-а Шведске са господином Рудијем, гледајући до последњег кадра искључиво не бих ли чуо да ли ће у паузи за рекламе поменути име произвођача, но како је звук тадашњих копија ВХС касета био лош премотавао сам изнова и изнова, но… Наравно, то ме није обесхрабрило, напротив, дало ми је подстрек да трагам даље, заклевши се да ћу једног дана учинити све што могу како би се народ у Србији осећао као Инга на ономе сточићу- весело, једро и очигледно задовољна односом цене и квалитета услуге, односно, производа… Ако ме питате да ли сам успео у томе нескромно ћу рећи- да, мислим да јесам, јер резултати говоре да ова власт заиста јесте тај исти постојани сточић на којем се ви осећате као Инга, али свакако се нећемо задовољити само тиме већ планирамо да једнако уживате и на комодама, ормарићима, ципеларницима, даскама за сечење, оклагијама и отирачима које ћете од сада моћи да видите, да се фотографишете крај њих за породичне албуме, док ће неки моћи и да их приуште уколико се придржавају савета др. Наде Мацуре да годину- две избегавају било какав вид оброка дневно, пију што више течност и облаче се слојевито: слој старог, слој поцепаног и слој позајмљеног. Не бих више дужио јер се, познато је, нерадо појављујем у јавности и не волим да збрајам историјске успехе које сам постигао, тако да не мислим ни да је овај 2876 вредан толике пажње, али знам да се на овоме нећемо зауставити баш као што се ни поменути господин Руди није зауставио када је Инга завапила, с преводом на немачки: „Вас ис дас, Руди, пропелер?! Дас ис нихт нормал!!!“ Тим бих вас речима и ја поздравио: „Дас ис нихт нормал, поштовани грађани и грађанке Србије, дас ис пропелер…“, односно, замајац за нове инвестиције из Шведске од којих ће свакако једна од следећих бити и довођење Абе на наше тржиште јер сам се и то зарекао као дечачић возећи ролшуле уз њихов хит „Победник односи све“- бићу победник и узећу све, овај, победићу не бих ли све учинио да више нико ништа не односи из Србије, већ да долазе и улажу у њу, баш као господин Руди којем се у своје лично име и име владе захваљујем на визији како не треба одустајати ни када се ногице сточића расклимају, већ наставити са започетим реформама на наткасни, хоклици, судопери, тепиху…“ Михаило Меденица, Два у један www.srbijadanas.net/medenica-ja-tebi-ikeo-ti-meni-serdare/
