Русија смањује војне трошкове: Има ли разлога за забринутост?
Економска криза и санкције су имале утицаја на Русију. Као и ранијих година, буџет Руске Федерације се и даље смањује, тако да су срезани и војни расходи.
„Ове јесени треба да усвојимо буџет за наредну годину. Војни буџет ће бити срезан, али се то неће нимало одразити на модернизацију наоружања наше армије и морнарице“, рекао је председник Владимир Путин.
Исто се догодило 2016. године, када је руска влада „стегла каиш“ и смањила војне трошкове за 160 милијарди рубаља (око 2,7 милијарди долара).
Руслан Пухов, директор Центра за стратешке анализе и технологије, каже да овај тренд нимало не изненађује.
Он сматра да руска јавност не треба да буде забринута због смањеног финансирања армије и одбрамбене моћи Русије. Као што се може приметити, темпо модернизације наоружања није успорен: копнене, ваздушне и војно-поморске снаге и даље добијају нове високотехнолошке системе наоружања, као што је и планирано.
Међутим, уколико се рецесија настави, Пухов истиче да ће војска то осетити кроз 10 до 15 година.
Шта ће бити срезано?
Највећи део буџета Министарства одбране (48 милијарди долара, скоро 4% бруто националног производа) потрошен је за нове генерације војних система, међу којима су ловачки авиони, бомбардери, тенкови, подморнице и ратни бродови.
Руска армија ће до 2022. године добити преко 22,5 билиона рубаља (око 370 милијарди далара).
Поједини експерти, међутим, сматрају да ће буџет бити избалансиран тако да поједини планирани војни догађаји морају бити одложени.
Колико Русија улаже у армију?
„Влада ће одложити одређене набавке и научне радове. На пример, Русија тренутно нема потребе да улаже гомилу новца у развој Баргузина – железничких ракетних система са новом интерконтиненталном балистичком ракетом, тако да тај посао може бити одложен за пар година“, рекао је за „Руску реч“ војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.
Он такође сматра да ће влада одложити инвестирање у развој новог стратешког бомбардера ПАК ДА. Као и у случају са Баргузинима, у овом тренутку постоје други системи који извршавају задатке на задовољавајућем нивоу.
„То је компликован пројекат на дуге стазе. Русија не планира да ратује или да учествује у конфликтима где ће бити потребни летећи џенови који могу да баце на непријатеља 30 тона пројектила и бомби. Савремени стратешки авиони Ту-160, Ту-22М3 и Ту-95 одлично извршавају задатке у војној операцији против терориста ’Исламске државе’“, рекао је Сафонов.
Шта неће бити срезано?
Са друге стране, експерти се слажу да развој појединих нуклеарних ракетних програма никада неће бити одложен, нити ће бити обустављено њихово финансирање, јер ти програми имају првостепени значај.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу је раније ове године рекао да руска војна индустрија ради практично у три смене како би створила нову интерконтиненталну балистичку ракету „Сармат“.
Зашто Русија ужурбано прави нову нуклеарну ракету?
Ракета са ознаком РС-28 тешка је 100 тона и носи бојеву главу тешку 10 тона. Прве ракете ће бити испоручене стратешким ракетним снагама после 2020. године уместо садашњих ракета Р-36М „Војвода“ које су у овом тренутку најтеже и најубојитије стратешке ракете на свету (свака је тешка 211 тона и носи бојеву главу тешку 9 тона).
Сафонов сматра да ће нова ракета бити темељ руске политике нуклеарног одвраћања јер има домет 17.000 километара и носи 15 засебних самонавођених бојевих глава чија снага варира од 150 до 300 килотона.
„То ће бити кључ за спречавање озбиљних конфликата и заштиту земље у будућности“, рекао је он за „Руску реч“.
Русија реже војни буџет