Амерички политиколог Грегори Рејмонд о јавној поруци сенатора Рона Џонсона „да се нада да Србија неће дати имунитет Руском центру у Нишу“ * Џонсонов став о српско-руским односима деле и поједине чланице ЕУ, кажу незванично дипломате Поједини политички кругови у Сједињеним Државама, као и аналитичари, не крију да су забринути због све веће улоге Русије у региону Западног Балкана, каже за Данас амерички политиколог Грегори Рејмонд поводом директне поруке америчког сенатора Рона Џонсона да се нада… … да Србија неће дати имунитет Руском центру у Нишу, изречене прексиноћ у Београду на заједничкој конференцији за новинаре са српским председником Александром Вучићем. Вучић је на опаске Џонсона узвратио да ће „Србија о питању статуса руског хуманитарног центра одлучивати самостално и у свом интересу“. Према мишљењу Рејмонда, јачање сарадње између Србије и САД је „нарочито важно у овом тренутку“. „Најпре, кључни чланови Трампове администрације немају довољно знања и искуства у вези са Балканом. Друго, многи спољнополитички аналитичари у САД примећују да се председник Трамп углавном ослања на интуицију и личне контакте када доноси неку одлуку уместо на „спољнополитичку бирократију“. Имајући у виду ограничено предзнање Трампове администрације о сложеним питањима који се односе на регион, као и значај личних контаката са представницима те администрације, било би корисно да председник Вучић успостави што бољу сарадњу са најважнијим људима у САД, попут потпредседника Пенса и, у крајњој линији, са председником Трампом, указује Рејмонд. Изјава сенатора Џонсона, који је био успешан бизнисмен пре него што је почео да се бави политиком и кога у Вашингтону доживљавају као „једног од представника тврде струје Републиканске странке“, о Руском центру у Нишу, подудара се се ставовима појединих чланица ЕУ, попут Естоније и Пољске, које сматрају да Србија треба брже да се усклађује са спољном политиком Брисела, што је тема преговарачког Поглавља 31, коментаришу за Данас незванично представници дипломатских кругова. Наши саговорници истичу да такве земље „стављају акценат“ на односе Србије са Русијом, односно сматрају да би Београд требало да „јасније заузме став у домену спољне политике и дистанцира се од Москве“. „Мада чланице ЕУ немају исто гледиште о свим спољнополитичким питањима, показале су јединство када је реч о увођењу санкција Русији, а поједине државе сматрају да би и Србија требало да се што више приклони Унији и у том сегменту“, наводе извори Данаса. Рон Џонсон, шеф Пододбора за европску и регионалну безбедносну сарадњу, истакао је после састанка са Александром Вучићем да се нада да ће се Вучић и народ Србије супротставити свим покушајима да се да дипломатски статус (имунитет) Руском центру у Нишу, јер то неће бити у интересу привреде и инвестиција из западних земаља. – Русија треба да буде пријатељски ривал западној цивилизацији… Америка стоји спремна да са Русијом постане пријатељ, а на господину Путину је да донесе ту одлуку, казао је амерички сенатор. Џонсон је додао и да је Србија значајна за регионалну стабилност и да јој је место уз западне демократије. Он је изразио наду да ће грађани Србије шватити да земља треба да буде ослоњена на западне демократије, наводећи да зна да Вучић брине о људима у Србији. Вучић је рекао да је са Џонсоном разговарао најдуже о економији, али да је било речи и о КиМ, унутрашњем дијалогу и преговорима са Приштином. „Ти разговори нису за нас нимало лаки, највећи број земаља ЕУ су признале независност Косова, ми нисмо и у оквиру тога гледамо како да унапређујемо пријатељство Србије и САД“, навео је он. Политиколог Никола Парун поводом Џонсонових порука каже за Данас „да је савремена Русија другачија, не бих имао проблем са повећањем присуства руске државе у Србији“. – Да је савремена Русија другачија, ни ја не бих имао проблем са повећањем присуства руске државе у Србији. Након што су у јавност изашле слике руских обавештајаца који на нашем Калемегдану кују завере против треће државе, сви су увидели озбиљност ове претње, а то шватају и наши западни партнери. Зато и реагују. Остале поруке су дневнополитичка подршка Вучићу и мање ме занимају од стратешког опредељења Србије. У интересу нам је као нацији да буде усмерено природно ка Западу, сматра Парун. Сенатор Џонсон састао се и са шефом српске дипломатије Ивицом Дачићем. Како је саопштио МСП, Џонсон је указао да је Србија једна од најзначајнијих земаља региона и да САД желе да је подрже у напорима „у остваривању стабилног и просперитетног друштва“. Сусрет са Јанковићем Сенатор Џонсон састао се јуче и са лидером Покрета слободних грађана Сашом Јанковићем. Јанковић је на свом Твитер налогу поручио: „Доручак са сенатором Џонсоном. Тешко је причати, тешко је ћутати. Зато ће ПСГ радити. Могуће је!“. Пише: М. Стојановић Београд 31. август 2017. 14:00 САД забринуте због јачања руског утицаја на Балкану Фото: Фонет/Зоран Мрђа www.danas.rs//politika.56.html?news_id=355151
