АМЕРИКАНЦИ ВОЛЕ ОПЕРАЦИЈЕ ПОД ЛАЖНИМ ЗАСТАВАМА, АЛИ НЕ МОГУ БАШ СВЕ САКРИТИ Севернокорејске ракете „Нодонг“ које могу носити нуклеарне главе Прво је 1994. администрација Била Клинтона пристала да реакторе С. Кореје замени најновијим реакторима на лакој води LWRs. Шеф вашингтонског Центра за образовну политику у сфери неширења нуклеарног оружја – Хенри Соколски – још тада је упозоравао да се поклоњени реактори LWRs могу искористити за производњу плутонијума за десетина бомби у Северној Кореји и Ирану Потом је технолошки гигант АВВ 2003-те предао Северној Кореји две атомске електричне централе, у време када је његово деловање било под контролом Бушовог министра одбране Доналда Рамсфелда. Онда је проглашено да је „програм замрзнут“ Међутим, већ наредне године je агент CIA – доктор Абдул Кадир Хан који је међународни шверцер оружја и творац пакистанске атомске бомбе – признао да је дошло до „размене нуклеарних технологија“ са Северном Корејом. Наводно преко „светске шверцерске мреже у коју су укључени и објекти у Малезији где су произведени кључни елементи за центрифуге“. Ханов сарадник B.S.A. Тахир дошао је на чело компаније у Дубаију преко које су саме „компоненте центрифуга“ отпремљене у Северну Кореју Пише: Александар НИКИШИН ЦЕЛОКУПНА савремена западна политика сачињена је од низа провокација и такозваних „операција под лажном заставом“. То често изгледа овако: изводи се лажни терористички акт, за то се оптужује противник и против њега почиње агресија. Додуше, ово је најпростија шема за коју није потребна велик памет. У суштини, такве операције са временом – због деградације нивоа западних стратега – постају све примитивније. Да подсетим: претње терористичким нападима десетинама јеврејских заједница у САД дале су прилику влади САД да знатно пооштри курс према Сирији и Башару Асаду. На крају се испоставило да је иза свих тих телефонских претњи стајао Јеврејин-тинејџер, који је чак био ухапшен у Јерусалиму. Али, кога то више уопште занима? Добар пример операције тог типа су мотори севернокорејских балистичких ракета. Доналд Трамп је изговорио толико жестоких речи и претњи на рачун Северне Кореје да ће после њих све осим војних удара по тој земљи изгледати као његова и америчка слабост. Зато је морало да буде лансирано нешто што ће скренути пажњу у другу страну. The New York Times је објавио да су ракетне технологије у Пјонгјанг стигле из украјинске ракетне фирме „Јужмаш“. Подигла се бура, у Кијеву је завладала паника. Уследио је покушај да се све припише Русији. На крају је Украјина одустала од тужбе против The New York Times за клевету, чиме је признала да је испоручила моторе Пјонгјангу. То је, међутим, Трампу донело само кратки предах. Јер, многи западни медији су објавили да иза свевернокорејског атомског програма стоје саме Сједињене Државе и да је у тај програм уложен новац америчких пореских обвезника. Кључну улогу су у томе одиграле администрације Била Клинтона и Џорџа Буша-млађег које су помагале Пјонгјангу у развијању атомских технологија од средине 90-их година. Технолошки гигант АВВ је предао Северној Кореји две атомске електричне централе, у време када је његово деловање било под контролом министра одбране САД Доналда Рамсфелда. Према извештају SWI из 2003-ће, компанија АВВ је почетком 2000-те године са Пјонгјангом потписала уговор на суму од 200 милиона долара. Задатак АВВ је био да Северној Кореји испоручи опрему за две атомске електричне централе у области Кумхо, на источној обали С. Кореје. Међутим, Рамсфелд је напросто преузео штафету од Клинтонове администрације. Она је 1994. пристала да реакторе С. Кореје замени најновијим реакторима на лакој води LWRs. Шеф вашингтонског Центра за образовну политику у сфери неширења нуклеарног оружја – Хенри Соколски – још тада је упозоравао да се поклоњени реактори LWRs могу искористити за производњу плутонијума за десетина бомби у Северној Кореји и Ирану. Буш-млађи је наставио са атомским наоружавањем Северне Кореје јер је за то 2003-ће издвојио још већа средства. Наводно је само „програм“ потом био „замрзнут“, али се посла подухватила CIA. Већ наредне (2004-те), њен агент – доктор Абдул Кадир Хан који је међународни шверцер оружја и творац пакистанске атомске бомбе – признао је да је дошло до „размене нуклеарних технологија“ са Северном Корејом. Наводно преко „светске шверцерске мреже у коју су укључени и објекти у Малезији где су произведени кључни елементи за центрифуге“. Ханов сарадник B.S.A. Тахир дошао је на чело компаније у Дубаију преко које су саме „компоненте центрифуга“ отпремљене у Северну Кореју. Бивши холандски премијер, Руд Луберс, открио је да су власти његове земље намеравале да Хана ухапсе два пута – 1975. и 1986, али да се оба пута умешала главна америчка шпијунско-субверзивна централа и издејствовала да се Хану омогући да „делује слободно“ fakti.org/oruzje/severnoj-koreji-su-atomske-tehnologije-obezbedili-klinton-i-bus-mladji-i-cia
