Савјету безбједности Уједињених нација, Влада Српске упутила је 18. извјештај, уз попратно писмо предсједника Републике Милорада Додика, уочи дебате о БиХ. У девет поглавља, Влада упозорава на субверзију дејтонског система, потребу за реформама у правосудном систему БиХ, нелегалном покушају отимања имовине Републике Српске, али и све већој пријетњи од исламског екстремизма, на коју упозорава и велики број европских лидера. Република СрпскаФото: РТРС У извјештају је наведено да Република Српска остаје опредијељена за БиХ са дејтонским уређењем и структуром. „Недуго након што је Дејтонски споразум ступио на снагу, крајње децентрализована политичка структура БиХ дефинисана Уставом БиХ нашла се на удару СДА и других бошњачких политичких странака и њихових присталица у међународној заједници. Постепено и противправно замјењивали су дејтонску структуру дисфункционалном децентрализованом државом“, наведено је у Извјештају. Наводи се и да је високи представник годинама прибјегавао незаконитим одлукама и присили, спроводећи план СДА и других бошњачких политичких странака да се власт централизује. „Како су посљедњих година тзв. бонска овлашћења високог представника бивала дискредитована и коришћена у све мањој мјери, СДА је почела да користи своју доминацију у институцијама БиХ – које су често формиране противправно, одлукама и присилом – да додатно уруше аутономију два ентитета која је гарантована Дејтонским споразумом. Уставни суд БиХ, са страним судијама, често је коришћен као политички инструмент за противправно мијењање дејтонске структуре“, наглашено је у овом документу. У Извјештају је истакнуто да Уставни суд БиХ мора бити реформисан, тако да страна судијска мјеста буду укинута уколико БиХ жели да врати владавину права и спријечи даље противправно подривање Дејтонског споразума. „Одредбе Устава БиХ показују да је намјера била да стране судије престану са радом након петогодишњег прелазног периода. Легитимитет Уставног суда подрива присуство страних судија, одсуство независности суда и савезништво страних и бошњачких судија који дјелују као политички инструменти високог представника и СДА. Како су званичници ЕУ јасно ставили до знања, БиХ не може приступити ЕУ са страним судијама у Уставном суду БиХ. Уз то, присуство страних судија у Суду је неспојиво са суверенитетом и демократијом БиХ“, наведено је Извјештају. Дио Извјештаја посвећен је и питању војне имовине и настојању Бошњака да имовину Српске пренесу на на војне структуре БиХ. „Одлука Суда БиХ у предмету Хан Пијесак из 2016. године, којом је званичницима Републике Српске наређено да пренесу власништво над државном имовином Републике Српске на Министарство одбране БиХ, супротна је праву, укључујући Споразум о питањима сукцесије, законе БиХ и Републике Српске, судску праксу Уставног суда БиХ и Дејтонски споразум“, наведено је. У Извјештају је, такође, наведено да Народна скупштина Републике Српске има право да изрази свој став о чланству о НАТО, и потенцијално одржи референдум о том питању. Истакнуто је и да су институције правосуђа на нивоу БиХ, још један политички инструмент који се користи за подривање Дејтона, те да су као такве узрок значајне нестабилности и да морају бити реформисане. „Суд БиХ и Тужилаштво БиХ су двије институције на нивоу БиХ које СДА користи за остварење свог политичког програма. Тужилаштво БиХ већ дуго доноси одлуке о истрагама и процесуирању не на основу правде, него политике“, наведено је. Такође, наводи се да Суд БиХ и ВСТС морају бити реформисани тако да задовоље европске и друге међународне стандарде. У Извјештају се подсјећа и на све већу забринутост због све озбиљније пријетње коју представљају џихадисти у БиХ. „Бојазни због претварања БиХ у уточиште терориста све су присутније међу европским званичницима и новинарима. СДА је помогла да се БиХ претвори у сигурно уточиште џихадиста, који пријете БиХ, Европи и остатку свијета. Досљедно својој исламистичкој идеологији, СДА је током рата позвала муџахедине у БиХ и наставила да одржава тијесне везе са радикалним исламистима“, пише у Извјештају. У дијелу Извјештаја који се односи на европске интеграције и реформске процесе наведено је да ниво БиХ опструише спровођење Реформске агенде. „Република Српска наставила је да доказује своју опредијељеност за европске интеграције БиХ испуњавањем свих својих обавеза из Реформске агенде. Нажалост, институције на нивоу БиХ нису испуниле своје обавезе, као што је усвајање новог закона о акцизама“, наведено је. Република Српска, наводи се у Извјештају, тражи од међународне заједнице да поштује дејтонски споразум и суверенитет БиХ, између осталог, и затварањем Канцеларије високог представника чије је постојање неспојиво са суверенитетом БиХ и њеним чланством у Европској унији. www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=275580
