Многи гласови у Приштини, уочи расписивања ванредних избора, већ отписују чланове одлазеће владе, формиране од команданата ОВК, и предвиђају им пораз на биралиштима, дајући предност актуелној опозицији у којој је главни фактор покрет Самоопредељење. Оснивача и предводника ове радикалне политичке опције Албина Куртија, као будућег премијера види и политички аналитичар Неџмедин Спахију. Нашој јавности постао је познат пре неколико година, када је водио „скупштински рат”, бацајући у више наврата сузавац у косовској скупштини.
„По свим анкетама, његова партија је прва. А по новом уставу Косова, њему би припало право да први добије мандат. После би му било лако јер би могао да бира партнере између Исе Мустафе, Рамуша Харадинаја или Кадрија Веселија”, навео је Спахију за „Спутњик”. Осим што је на прагу склапања коалиције с Демократским савезом Косова, чији је оснивач Ибрахим Ругова, а данашњи лидер Иса Мустафа, шансе Самоопредељења увећава и то што се овом покрету придружио градоначелник јужне Косовске Митровице Агим Бахтири, који каже да је иступио из Алијансе за ново Косово Беџета Пацолија с још 600 активиста ове странке. Бахтири је иначе познат по томе што је крајем 2018. покренуо иницијативу за „уједињење Митровице”, што би фактички значило окупацију северног, српског дела града.
По томе, али и по више националистичких изјава, он се заправо програмски много не разликује од вође Самоопредељења Албина Куртија, који се политичкој сцени наметнуо по организовању бројних радикалних, па и насилних акција. На мети Куртијевог покрета протекле деценије нису били само Срби, већ и представници међународних мисија, па и дипломатског кора.
Војно-политички аналитичар Владе Радуловић за „Политику” указује управо да се представници Самоопредељења противе учешћу странаца у унутрашњим питањима такозваног Косова, а једна од првих политичких тачака покрета је одржавање референдума о придруживању Албанији. Курти је више пута истицао да косовска влада не треба да води преговоре са Србијом, већ с Албанијом о уједињењу.
„Он је на митингу 2009. мисију Европске уније (Еулекс) назвао ’колонијалном администрацијом’ и изнео своју спремност да се против ње бори. Поред овога, присталице покрета су у протеклим годинама организовали бројне протесте испред седишта УН у Њујорку и на Косову током посета шефова држава Србије или преговарачких посредника”, каже Радуловић. Супротстављање Еулексу није се завршило само на речима, па је те 2009. Самоопредељење организовало протесте који су прерасли у насилне окршаје с полицијом. Уништено је 28 возила Еулекса, рањен је један демонстрант и три полицајца. Затим је 27. јуна 2013. овај покрет организовао протест против постигнутог договора између премијера такозваног Косова Хашима Тачија и премијера Србије Ивице Дачића током актуелне рунде политичких преговора у Бриселу.
„Присталице покрета покушале су да блокирају све улазе у зграду парламента како би спречиле улазак чланова скупштине, а тиме и саму његову ратификацију. Протест није успео, али је током нереда повређена и тадашња америчка амбасадорка Трејси Ен Џејкобсон, којој је приликом уласка са ’секундарног улаза’, заједно с неким члановима скупштине повређена десна рука”, наводи Владе Радуловић и додаје да су већ следећег дана, на Видовдан 2013, дан након потписивања Бриселског споразума, како се претпоставља, активисти Самоопредељења организовали групу Албанаца да каменује аутобусе са Србима који су се враћали с Газиместана.
Много пре него што је влада Рамуша Харадинаја увела таксе од сто одсто на производе из централне Србије, активисти Самоопредељења су још у марту 2016. преврнули два камиона са српском робом, у знак протеста против одлуке Србије да не прихвати школске уџбенике на албанском језику у такозваној прешевској долини. А у једној широј и координираној акцији симпатизера и чланова покрета, 29. марта 2017. Самоопредељење је извршило серију блокада путева који су с централног Косова водили ка северу како би се спречио одлазак Срба на изборну конвенцију у Лепосавићу.
„Тада је према проценама око 3.000 људи, у више од 60 аутобуса, спречено да прође према овом граду јер су били блокирани путеви код Новог Брда, Велике Хоче, Штрпца и Гораждевца као и путни правци Приштина–Вучитрн, Урошевац–Штрпце, Гњилане–Приштина, Пећ–Митровица преко Рудника. Каменован је и конвој аутобуса којим су Срби из Косовског Поморавља кренули у Лепосавић”, подсећа Радуловић.
Секретар Адема Демаћија
Самоопредељење се као слоган појављује током протеста широм Косова 1968, али настанак покрета под овим именом везује се за активности Косовске акционе мреже (КАМ), која је основана 1997. од стране групе међународних активиста под вођством америчке списатељице Алис Мед, подсећа Владе Радуловић. Додаје да је сам покрет је настао 2005, а своју идеологију заснива на радовима професора Укшина Хотија, албанског филозофа и политичког активисте с Косова и Метохије. Радуловић указује и да је Албин Курти, као албански активиста и политичар из Приштине славу стекао крајем деведесетих година, организовањем низа студентских протеста.
„Никада није формално био члан, нити борац ОВК, али је од августа 1998. године, у периоду док је Адем Демаћи обављао функцију политичког представника ОВК, радио у његовој канцеларији на позицији секретара. Курти је априла 1999. ухапшен и оптужен за угрожавање територијалног интегритета СР Југославије и заверу у циљу вршења непријатељске активности повезане с тероризмом. Осуђен је на 15 година затвора, али је одлуком тадашње владе СРЈ, усред међународних притисака, ослобођен 7. децембра 2001. године”, наводи Радуловић. Антрфиле
ИРА као узор
Највиши циљ Самоопредељења је „суверено Косово”, односно Косово које има контролу над својим природним ресурсима и ужива право да има самосталну војну силу као и право на уједињење с Албанијом. На основу прокламованих идеолошких одлика покрета може се рећи да он представља прогресивну, лево оријентисану (социјалдемократску) и изразито национално, проалбанску партију, засновану на марксистичко-љењинистичком поимању друштва.
„У прилог томе говори и чињеница да је на европском нивоу овај покрет придружена странка у Партија европских социјалиста, док је на светском нивоу посматрач у Социјалистичкој интернационали. Дакле, иако начелно створени као левичарска партија, изузетан акценат стављају на симболе који морају бити засновани на националном, албанском идентитету”, каже Владе Радуловић.
Додаје да је суштина оснивачке концепције, настанка, профилисања и развоја покрета заправо „ништа друго до прекопиран левичарско-националистички покрет Шин Фејн, на који чланови Самоопредељења гледају као на врло левичарски опредељен, али и изразито националистички оријентисан покрет који жели да уједини Ирску”. Радуловић истиче паралеле између два поменута покрета: настали су као грађански, без експлицитно политичких амбиција, оба заговарају „национално самоопредељење”, и на почетку су заговарала ненасилан отпор, бојкот и бунт.
Знајући колику улогу је имао Шин Фејн у Ирској републиканској армији (ИРА), може се извести закључак да у перспективи, незадовољни политичким приликама и статусом Косова, делови или покрет у целини могу посегнути за изазивањем инцидената и спровођењем акција које ће резултирати озбиљнијим угрожавањем безбедности становништва, али и припадника међународних мисија на Косову, наводи Радуловић.
Аутор: Никола Белић