Бећир Вуковић: ДИРЕКТОР КОМИТА
Бивши директор полиције, а садашњи директор комита, обрецнуо се на тренутног потпредсједника Владе – не пријети празном пушком… Комшија Перица – вршњак Ђукановићеве диктатуре – каже да је први пут за сличну пријетњу чуо из бабиног крила, кад је Паја Патак, кроз жути кљун проциједо Душку Дугоушку – ехеј, момче, не пријети ми празном пушком..! […]
Бећир Вуковић: ДИРЕКТОР КОМИТА
Бивши директор полиције, а садашњи директор комита, обрецнуо се на тренутног потпредсједника Владе – не пријети празном пушком… Комшија Перица – вршњак Ђукановићеве диктатуре – каже да је први пут за сличну пријетњу чуо из бабиног крила, кад је Паја Патак, кроз жути кљун проциједо Душку Дугоушку – ехеј, момче, не пријети ми празном пушком..! И, наставио да рушти сочну шаргарепу…
У цртаним филмовима глупирање се чини важним… Исто је и у нашој веселој стварности кад је у питању ражаливани полицајац – провинцијалац… Иста је прича и онај стари шеф полиције из Пљеваља који је пријетио да ће литијаше нанизати на један метак… Да ли је и та пушка била празна, не знају чак ни ови у – невладином сектору… По који пут Влада и њени експерти упозоравају да – улица – неће бирати полицију и сличне директоре, и шта то значи, и на кога се мисли..?
Тако гусла Абазовић у вези бега Ђурђевића са друге стране Ђурђевића Таре… (Ако читаоца интересује бег Ђурђевић од Пљеваља, потанке биографије наћи ће у дјелима Душана Баранина…) Само не знамо да ли је Абазовић од Улциња мислио баш на ону улицу, у којој је полицајац Ђурђевић канио да – потроши – метак на литијаше, али не метафорички – метак – луталицу – него метак у чело.
Директор комита звеца са говорице на Златици – Абазовићу, не пријети празном пушком… А, Абазовић ни да звецне кључевима од затвора… Право глупирање полицајца настаје кад крене да вам противречи… У вријеме комунистичког помодарства, дјеци у Црној Гори давали су имена по јунацима цртаних филмова (отуда и Душко), или по јунацима стрипова (Тарзан, Славко…) Данас те сензибилне јунаке сретамо у црногорској полицији, у амбасадама, по универзитетима… “Немојте, молим Вас, са тим – сензибилан? Реч ‘сензибилан’ стоји на паковањима за презервативе…”, каже ноћни јунак у комаду Петера Хандкеа “Неразумни изумиру”. После ове примедбе, на премијери у Атељеу 212 проломио се општи смијех цијелог ансамбла. Смијех се пренио и на публику, доцније запљуснуо и улицу…
Даме не подносе провинцијалце који до бесвијести рабе термин – сензибилан. У нашим, пак, односима није тако. Проверите у свом кревету. (Не знам гдје сам затурио роман “Трећи полицајац” Флена О’ Брајена, и његове – сензибилне обрачуне – са бициклом, али и са провинцијским тупавим властима…) Колико се сјећам (у дијалогу са бициклом), трећи полицајац Ото пита бицикл (који је претходне вечери на уској цести имао интимне односе са сељанчицом О’ Кеј са оближње фарме), а јахање бицикла (кад су женске у питању јесте и сексуални чин), да ли се каје, и стиди, и, има ли смисла да је (бицикл), хронично ненаспаван, а ујутру треба да обиђу цијели округ. Бицикл је почео да описује ноћну авантуру по мјесечини, али, то бијаху све ласцивности до ласцивности… Заиста, зашто налазити ријечи за оно од чега се можемо стидети…
Заиста, кад чујете бившег комунистичког полицајца, само заћутите, и повуците се, и навуците завјесу, и завуците главу под јорган. Дочим, по – сензибилности – не заостаје ни предсједник државе – шеф бившег полицајца; сада, пак, бивши полицајац је директор комита и – шефов савјетник..! Диктатор је дуже на власти него што је био без власти. Отуда и вишак сензибилности… Коначно, остављен од свакога – липти му зној низ врат. Више не помажу ни пешкири, ни беле марамице. Зашто Абазовић широко заобилази диктатора, а тражи директора комита..?
Није важан бивши директор – он је само чаурица – важан је диктатор. Кад смо већ код ноћне лектире, опет предлажем Петера Хандкеа: прочитајте и оглед о “глади у Војводини” и “несташици вина у Црној Гори”. Неће шкодити покоја духовита опаска док утврђујемо пљачке у “Плантажама”, и спаљивање документације подно брешчића Дечића. А, сви би се заклели у образ да Хандке никад није поменуо Црну Гору. Е, не брукајте се… Ваљало би да Хандке каже и коју ријеч о политичким приликама у Црној Гори. Просто, у ваздуху виси наслов – Правда и за Црну Гору. Или да Хандке да инервју порталу borba me
Игало, 22. априла, ‘021.
Бећир Вуковић
Магазин Видовдан