Вербални деликт од Рачка до Сребренице
Закон који је донео Инцко логичан је след догађаја после усвајања резолуција у црногорском и косовском парламенту, што су поздравиле политичке елите у Сарајеву и Загребу, каже Огњен Карановић. Загарантована слобода говора и мишљења за Србе у овом делу Европе могућа је само уколико се износи у унапред одређеним оквирима које су поставили Вашингтон, Лондон […]
Вербални деликт од Рачка до Сребренице
Закон који је донео Инцко логичан је след догађаја после усвајања резолуција у црногорском и косовском парламенту, што су поздравиле политичке елите у Сарајеву и Загребу, каже Огњен Карановић.
Загарантована слобода говора и мишљења за Србе у овом делу Европе могућа је само уколико се износи у унапред одређеним оквирима које су поставили Вашингтон, Лондон и Брисел. Као неосновани се одбацују било какви наводи о српским жртвама у ратовима деведесетих, а за Запад су црвена линија они догађаји који би довели у питање НАТО агресије, као што је оспоравање злочина у Рачку и геноцида у Сребреници.
Високи представник у БиХ Валентин Инцко наметнуо је закон којим се забрањује и кажњава негирање геноцида у Сребреници, а они који то чине могу бити кажњени и до пет година затвора. У децембру 2019. Основни суд у Приштини осудио је на две године бившег косовског министра Ивана Тодосијевића због тврдње да је исконструисан злочин у Рачку. Осим америчких амбасада у Сарајеву и Приштини, које су поздравиле ове одлуке, из ЕУ су поручили да нема простора за негирање злочина који су се десили у Сребреници и Рачку и да су такви ставови у супротности с пројектом за интеграцију западног Балкана у ЕУ. На основу тога могло би се закључити да је уведен вербални деликт и забрана слободе изражавања Србима у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији и питање је да ли је Иван Тодосијевић прва жртва новог политичког апартхејда.
Директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић каже да Валентин Инцко није самоиницијативно наступио када је октроисао закон о забрани негирања такозваног геноцида и сигурно је са Запада имао инструкције да тако нешто уради. За „Политику” каже да је тај закон био логичан след догађаја и протеклих месеци после усвајања резолуција у црногорском и косовском парламенту, што су поздравиле политичке елите у Сарајеву и Загребу.
„То је координисана политика усмерена ка повећавању притисака према Београду када је реч о разним изазовима пред којима стоји западни Балкан. Када неко октроише закон који се бави темама из домена вербалних релација, онда залазимо на поље ограничавања људских права. Нарочито када је тема толико осетљива и када је реч о нечему што наука није у потпуности дефинисала”, каже Карановић.
Наводи и да је западни свет одавно на трагу злоупотребе политике људских права и у отворено тоталитарно друштво као једини политички правац који треба да представља духовну основу за једну колонијалну политику и која се злоупотребљава како би се ограничила реч и преко ње и мисао. „Сваки креативни покушај ’малог’ народа, чији број не прелази десет милиона, да било шта предузме у сопственом развоју биће сасечен”, закључује Карановић.
Научни саветник института за новију историју Србије Александар Раковић каже да се уводи вербални деликт зато што је Запад сигуран у то да одлуке које су донели о Рачку и Сребреници нису тачне. За наш лист каже како они, да су сигурни у то што тврде, не би имали потребу да ограничавају слободу говора и слободу мишљења.
„Они посежу за контролом мисли и речи не само обичних људи већ и научника. То је модерни тоталитаризам и долази из слабости Запада због приватног уверења актера да нису имали необориву аргументацију на основу којих би доказали да се, рецимо, у Сребреници догодио геноцид. Они последњом одлуком Инцка настављају да оправдавају агресију на СФР и СР Југославију и разбијање те две земље и то им је покриће и аргументација да су били у праву када су покретали ратове и агресије против српског народа”, истиче Раковић.
Невероватно је да неко у 21. веку донесе одлуку којом Србима забрањује да износе свој суд и политички став, какав год био, о дешавањима и догађајима пре више од 20 година. У демократском свету каквим се представљају није појмљива хајка против слободе говора и права човека да изнесе свој став. Огњен Карановић подсећа да је само неколико дана пре усвајања спорног закона једна независна међународна комисија, на чијем челу је Гидеон Грајф, највећи стручњак савременог света када је реч о Холокаусту, донела један закључак по коме се у Сребреници догодио масакр, али никако није геноцид.
„Не постоји ниједан параметар који би тај злочин окарактерисао као акт геноцида. Није Грајф то први закључио, до истог закључка је дошла и професорка Смиља Аврамов, која је експерт за појам геноцида и она је међу првима то констатовала”, каже Карановић.
Историчар Александар Раковић наводи да су тај закон о Сребреници и чување лажи о наводном злочину у Рачку сигурно синхронизовани од САД и европских земаља које су биле за окупацију јужне српске покрајине и које су свесно прекршиле Резолуцију 1244 СБ УН, али и међународно јавно право и додаје да је део тог пакета и Црна Гора.
„То су одлуке које намећу центри моћи, пре свега у Вашингтону, Лондону и Бриселу. Вероватно се, да је Доналд Трамп остао на власти, ово не би догодило. С новом клинтонистичком администрацијом, којој и Бајден припада, могу се очекивати врло радикални кораци против српског народа, Србије, Републике Српске и Срба у Црној Гори. Пошто су видели да је српски народ дигао главу и да је почео да испоставља своје легитимне захтеве, то им не одговара и решили су још једном да изврше агресију која ће сада бити ментална агресија. То шта се сад ради у БиХ покушај је стварања менталног концентрационог логора где Срби неће смети да говоре шта мисле, што је орвелијанска ситуација”, каже Раковић.
Данас у 21. веку, када се откривају масовни злочини који су чинили представници Запада у колонијама, када научници доводе у питање и неке научне чињенице као што је Ајнштанова теорија релативитета или анализа Библије, невероватно је да неком пада на памет да онемогући да каже шта мисли о наводном геноциду у Сребреници. Да ли ће због усвајања закона у Босни више од милион Срба у РС бити процесуирано? Да ли ће њихову судбину да дели, рецимо, израелски историчар специјализован за изучавање историје Холокауста Гидеон Грајф због изнетог става да се у Сребреници није догодио геноцид, или да ли ће он делити ћелију са судијом Хашког трибунала Приска Матимба Нијамбе, која такође ову одлуку доводи под знак питања? Да ли Марија Захарова треба да потражи доброг адвоката због изнетог мишљења које није на линији Запада по овом питању?
Усвајање тог закона у Босни доказ је да је реч о много свеобухватнијем пројекту наметања неоколонијалног јарма, у конкретном случају покушају рушења српског ентитета у БиХ наметањем идеје о његовим „геноцидним темељима”. Раковић наводи да неко са стране прави шири антисрпски фронт од Босне, преко Црне Горе до такозваног Косова. Матрица по којој раде, размишљају и понашају се није ништа другачија од оне о којој се могло сведочити по Африци и другим деловима света где су током протеклих векова наметали свој колонијални јарам, хушкали народе једне против других и бесомучно их израбљивали. Принцип је исти, а у питању су само нијансе.
Дејан Спаловић/Политика