Премијер би жеље(з)ном (по)руком да ради и (х)лади у Влади
Е никако нијесам могао избјећи или (про)пустити да Премијеров неизнуђени политички „фаул“, дат током „интервјуа за BBC“ а учињен својевољно над собом самим, тик на сами његов шеснаестерац и мал(к)о искоса по десној страни, не (ис)користим за мој слободан „ударац-шут“ на његов „гол“! Признајем да је његова слабо постављена „одбрана – изјава“ испред „гола“ учинила […]
Премијер би жеље(з)ном (по)руком да ради и (х)лади у Влади
Е никако нијесам могао избјећи или (про)пустити да Премијеров неизнуђени политички „фаул“, дат током „интервјуа за BBC“ а учињен својевољно над собом самим, тик на сами његов шеснаестерац и мал(к)о искоса по десној страни, не (ис)користим за мој слободан „ударац-шут“ на његов „гол“!
Признајем да је његова слабо постављена „одбрана – изјава“ испред „гола“ учинила да се пола посла заврши, па је само требало извести „шут“ односно ударити „лопту“ мало јаче и нешто вјештије!?
Тако је то кад Премијер сам себе фаулира, непромишљено нагазивши своју „ногу“, па остави другој „противничкој“ страни шансу да „лопту“ спроведе у небрањену мрежу!? Другим ријечима, без икакве невоље или неког, фудбалским речником речено, „силног физичког напада“ Премијер даје себи „гол“ односно постиже „аутогол“!? Хоће то и дешава(ло) се тако и много вјештијим и по годинама млађим „голманима“ него нашем Премијеру, као политичару „играчу“ и невјештом старијем „голману“!
Само смо тек нешто издвојили од онога што је црногорски Премијер изјавио током „интервјуа за BBC“, а које нам је као „противничкој“ страни омогућило да изведемо „слободан ударац – шут“ и наравно „играчки“ упутимо „лопту у гол“! „Ја прихватам да на овој функцији доживим било какву бламажу (…) јер сте ви прихватили одговоран и изазован посао у тешком историјском тренутку. (…) Као Премијер, сигурно могу да ријешим проблеме на терену – али све што се тиче политичких проблема је много неизвјесније (…)“! „BBC: Рачунате ли да ћете бити премијер и за следећу туристичку сезону“? Ја рачунам до 2024. године, (…)“! „А најлакше је све свалити на леђа неког премијера који се и не брани од оптужби да је издао цркву, Србе, да није испунио обећања“!
А са киме би то наш Премијер хтио да жеље(з)ном (по)руком ради и (х)лади у „његовој Влади“? Зар тако да ради у „новој Влади“ са мањинским повјерењем и неизвјесним трајањем његовога мандата? На који начин да смисли одбрану па да се „не брани од оптужби“, јер „(ни)је издао цркву, Србе, и да н(иј)е испуни(о) (о)бећања“ и још да за то не (ис)трпи „било какву бламажу“, а мандат му је од самога почетка на климавим ногарама био скоро орочен и срочен?!
Да ли би могао бити баш тако безбрижан Премијер који од „парламентарне већине“ има само једну трећину посланика у Скупштини црногорској, који му као дају „пуну подршку“? Оно што је до сада учинио и чини својим обећањима за Цркву – Митрополију црногорско-приморску у Црној Гори је довољно неодбрањиво и узалудно, као и сва његова даља и много упорнија (од)лагана као сигурнија (од)брана!? Непотписивање односно одлагање потписивања Темељног уговора са СПЦ је сасвим довољан чин који га дезавуише у сваком смислу и државнички и, политички, лично и морално! Оно што би га могло (из)вадити и донекле (о)правдати његову (до)садашњу политичку превртљивост из цијеле ситуације је: „Не одбрана, само оставка и ништа више нити мање“! Ту је његов једини „спас и излаз“!
Математика јесте његова много ближа „област и(ли) струка“ него мени, али његов политички и прости „(про)рачун“ је веома слаб односно танак и никакав када такву рачуницу изводи „надајући“ да се (о)држи на власт до „летње туристичке сезоне“ за 2024. годину! Па зар су нешто више од двије трећине његове „парламентарне већине“ мање од његове нешто мало веће једне трећине „парламентарне подршке“ у тој и таквој скупштинској и „парламентарној већини“? Наравно да моја „рачуница“ или боље рећи „сабирање“ није на нивоу Премијера, али проста рачуница каже и даје сасвим другу „слику“ стања у „парламентарној већини“ и одвише оно што свакодневно јавно чујемо од његових парламентараца, од оних који га не (п)одржавају, а да би се Премијер могао надати „одржању“ на власти дуже од пола године, сем да му политичку (по)дршку дају у ДПС-у и сателит коалиционој опозицији!
Када је већ знао, иако „није очекивао“, да је „политика“ саставни дио његовог премијерског мандата, а не само „експертско“ рјешавање проблема, онда се није требао (х)ватати тога посла, иако је то било „одговорно и изазовно“ у тако, по њему, „тешком историјском тренутку“!? То га не аболира за све неучињено а обећано, онима који су га гласали и који су му дали подршку у црногорском парламенту, као и ономе за ким је како нам рече „пустио“ сузе – „(а) сузе су саме лиле“!? Није треба(л)о „да политичке проблеме“ који су „неизвјесни“ он рјешавање, ако већ није знао! Била му је, изгледа, „прихватљивија“ варијанта (од)лагана рјешења „зацртаних задатака“ који му стоје „на табли у Влади“ или прихват „безкаматне“ политичке помоћи од опозиције, страних амбасада и „предсједника свих грађана“!?
Нешто слично или готово исто, да му је могло бити – „кад би ми могло бити“, изјављивао је током своје владавине и седмоструки премијер, несмјењиви партијски лидер ДПС-а, а сада двоструки „предсједник свих грађана“ и богме се он одржа(о) пуне три деценије! Вјероватно да Премијер „нове Владе“, угледајући се на „предсједника свих грађана“ жели ићи његовим трагом па зато шаље жеље(з)не (по)руке да ради и (х)лади у Влади до „љетње туристичке сезоне за 2024. годину“ или чак даље, под условом да га „несмјењиви“ не склони – макне као (о)пасног политичког играча и конкурента у његовом бесконачном владарском галопирању уздуж и попријеко његовом „много љубљеном“ Црном Гором!
Премијер је више спреман јавно у амбијенту природе, а мање у Влади и парламенту, да на „терену рјешава проблеме“ који нијесу политичког карактера и да уједно током „љетње туристичке сезоне“ ради на анимирању, популарисању и промоцији црногорских туристичких дестинација, а све у циљу максималне попуне хотелских капацитета и приватног смештаја! Такође, више је за „контејнерски транспорт из Луке Бар“ па макар то биле и „цигарете“, поправку „магистралних“ и сеоских путева или чак и другог „рукавца – дионице“ ауто-пута ма гдје да избије или стане!?
Премијер би био (пре)задовољан са политичарима и парламентарцима из опозиције, који предлажу и усвајају „декларације о геноциду“ и слично или оне који смјењују министре из његових редова! Можда Премијер сматра да би његовим политичарима и парламентарцима било боље да му пружају издашнију подршку од оне коју је имао почетком мандата и да не предлажу његову „смјену или реконструкцију Владе“ све до истека мандата, па макар то било сваке четврте „летње туристичке сезоне“, а која ће превазићи све досадашње или макар 9 процената мање од оних из времена посљедње деценије 20. вијека, свакако уз замрзавање раста плата и пензија и, наравно, нова државна задуживања!?
Не сметају премијеру Кривокапићу политичари који га (кри)тикују већ само они који су „лицемери“ и који „лажу“!? Када би парламентарци „пустили“ Премијера односно када би му дали „одријешене руке“ он би „знао“ шта ће и на који начин ће испунити своја „обећања“ до љетње туристичке сезоне 2024. године!
Зато и (пре)порука црногорским парламентарцима да (са)чекају односно (о)сигурају Премијеру макар овај први мандат, а за другу премијерски или амбасадорски он ће се сам побринути, наравно као и сви његови претходници! До тада (са)чекајмо! Можда му и буде „могло бити“, само до завршетка „љетње туристичке сезоне“!? Премијер Кривокапић, пун себе (ал)и сада без фаула, даде још један ауто-гол „предлажући“ или (о)сигурајући самог себе за пуни мандат до 2024. године и тиме „онемогући“ нове парламентарне изборе или могућу кандидатуру „одбјеглог банкара“ за премијера или предсједника државе Црне Горе! По свему судећи Премијеру су порасли политички апетити који су много пожељнији, јер су моћнији, страственији и најтрајнији!
О осталом (из)реченом од стране Премијера у „интервјуу за BBC“ било би сувишно шта рећи више или коментарисати, макар до другога мандата и завршетка „љетње туристичке сезоне“ 2028. године!
На знање црногорским „перспективним“ политичарима, ловцима птичарима, голманима, банкарима, амбасадорима, премијерима, вођама криминалних организација, експертима и кандидатима за премијера или предсједника да је рок истека важења моје личне карте 2058. година! Ако „буде што бити не може“, у чему сам потпуно сигуран, до тада да сам жив и способан да пишем, стално ћу их подсјећати на њихова многобројна дата политичка и лична обећања, обраћања и изјаве јавне!
Др. Момчило Пејовић/ИН4С