Ехо наших дана
ЕХО НАШИХ ДАНА И превише љета било све је тако, владали су вјешто, владали су лако, сви ти наши драги, врли лицемјери, а лица им бјеху: и пери и дери… Владали су ноћу, владали су дању, у истоме хиперродољубном стању, спремни, за државу, дати све, без вике, с лакоћом, сем своје тешке новчанике. Сјенка славе […]
ЕХО НАШИХ ДАНА
И превише љета било све је тако,
владали су вјешто, владали су лако,
сви ти наши драги, врли лицемјери,
а лица им бјеху: и пери и дери…
Владали су ноћу, владали су дању,
у истоме хиперродољубном стању,
спремни, за државу, дати све, без вике,
с лакоћом, сем своје тешке новчанике.
Сјенка славе за њима сумњиво се вукла
а онда је и међу њима тиква најзад пукла
кад осташе групно без слике и тона
због губитка подршке чак и Вашингтона…
Ал’ адресе данас веће нигдје нема
од оне контролне, од старог Ујка Сема,
који рече: „Момци, доста сте владали,
сад глумите да сте гордо за државу пали…
И реците: ‘Не било нама веће штете,
демократске ми имамо све капацитете,
но смо, ето, сви, ми, вазда здраво били,
од власти се чак и мало, као, заморили!’
Одглумите досаду сви у тврдој вјери,
ви, искусни, стари, вјешти профитери,
правите се да вам чак се, зеру, гади
и помис’о свака на власт, и да сте у Влади…
Прихватите пораз уздигнута чела,
нек вам лица буду ведра и весела,
мис’о нек вам буде зрела к’о у старца:
‘Пали с власти, па шта – појeо вук магарца!’
Ви сви, редом, сигурно одавно сте свјесни
колико сте за свој народ били пуно стресни,
па ми опет сад морамо и у новом дану
промијешати карте нове на старом Балкану…
Притом ћемо вјешто, јер нам нема друге,
и од нове власти опет правит’ старе слуге,
и нико смјет’ неће, од њих, да вас дира,
но ће, прво, нова власт да све вас аболира…
И ви знате Ујка Сема – нећу имат’ мира
док ми и ти, нови, не буду лутке од папира…
Ограничит’ Ја ћу и њих, исто, неким роком:
па да буде – куд Ја оком, туда они скоком…
А ви после слободно, к’о угледне странке,
провјерите своје, сви, иностране банке,
гдје ће свако да се вама искрено закуне
да немате зашто бринут’ за своје рачуне…
Нашу помоћ сви имате, и ту нема друге,
јер довољно дуго бјесте наше вјерне слуге,
ви сте код нас овјерени, а и провјерени,
к’о пулени, суверени, на високој цијени.
А ми у јавност бацићемо демократске теме,
иако су у питању наше старе шеме,
па испашће да ни сада ту дилеме нема:
промјене су наступиле – ал’ промјена нема…
А ви бјесте велики, па сада сте мали,
али, шта вам фали, ви, наши вазали,
нама је и даље до вас пуно стало:
бићете нам на стенд-бају, за злу не требало…
И не кун’те себе што вас Бог не узе,
јер, после некакве пригодне паузе,
ми ћемо вас укључити, чак са пуно страсти,
као здраво крило, да сте дио власти…
И схватите добро – за вас зиме нема
док имате подршку вашег Ујка Сема,
и док барјачите против мрске вам Русије,
кријући се иза америчке бусије!“