Ердоган води рат с Курдима и преко НАТО-а
Анкара од Шведске и Финске, које желе у aлијансу, очекује заоштравање ставова према „терористима”. У Анкари пажљиво прате расплет поводом уласка у НАТО Шведске и Финске, које су се, после подизања турског вета, обавезале да ће заоштрити став према „курдским терористима” и „Гуленовим завереницима” који су нашли уточиште у Скандинавији. Тај процес сигурно неће ићи […]
Ердоган води рат с Курдима и преко НАТО-а
Анкара од Шведске и Финске, које желе у aлијансу, очекује заоштравање ставова према „терористима”.
У Анкари пажљиво прате расплет поводом уласка у НАТО Шведске и Финске, које су се, после подизања турског вета, обавезале да ће заоштрити став према „курдским терористима” и „Гуленовим завереницима” који су нашли уточиште у Скандинавији. Тај процес сигурно неће ићи без трзавица пошто се на старту суочава с многим препрекама и условљавањима.
Председник Реџеп Тајип Ердоган преко Стокхолма и Хелсинкија тражи и од старих чланова НАТО-а да заоштре став према терористима из Турске, у чему је делимично већ успео.
„Захваљујући нашем ангажовању на листи терористичких организација у НАТО-у су се сада нашли ФЕТО (следбеници имама Фетулаха Гулена који су покушали државни удар), Партија демократске уније, као и Јединице за заштиту народа у Сирији. Досад је то само била Радничка партија Курдистана (ПКК)”, каже Ердоган.
Процес проширења НАТО-а наилази на препреке и у Скандинавији. Посланици Леве партије Шведске на једном политичком скупу у знак протеста против договора своје владе са Анкаром појавили су се са заставама забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) и Јединица за заштиту народа, које су у Турској оптужене за тероризам. У Анкари су забринути пошто су се Шведска и Финска обавезале да ће стати на пут пропаганди „курдских терориста” на својој територији. Од нордијских земаља се очекује да Анкари изруче, како кажу у Турској, екстремисте и да укину ембарго на продају оружја који су јој увеле због прекограничне војне интервенције у Сирији.
„Понашање Леве партије је неприхватљиво. Сви знамо да је још влада Улофа Палмеа 1984. године означила ПКК као терористичку организацију јер она на својој савести носи много невиних жртава”, изјавила је шведска министарка спољних послова Ан Линде.
После избијања кризе у Украјини процес пријема Шведске и Финске у НАТО отворен је по убрзаној процедури. Алијанса жели хитно да ојача своје источне границе према Русији. Парламенти Канаде и Немачке су већ верификовали протокол о чланству Шведске и Финске. Сада је на потезу преосталих 28 земаља.
У Анкари пажљиво прате развој у Скандинавији и упозоравају савезнике НАТО-а: лопта је сада у вашем дворишту. Обећања две земље су важна, али за нас је најважније њихово испуњење. Турски парламент ће блокирати пријем Шведске и Финске уколико оне не испуне своје обавезе, без увијања упозоравају у влади.
Министар правосуђа Бекир Боздаг је потврдио да је Турска већ обновила захтеве за изручење припадника „терористичких група” који су раније у Стокхолму и Хелсинкију одбијани или их нису ни разматрали. Анкара сада од Финске тражи дванаест чланова ПКК и следбеника имама Гулена, који су средином 2016. године покушали да изведу државни удар, док се од Шведске захтева екстрадиција више од двадесет екстремиста. Према открићу медија, то је само почетак – на том списку је више од 70 лица. Међу њима је и угледни новинар Булент Кенес, главни уредник дневника „Заман”, некада најтиражнијег листа у земљи, који је угашен 2016. године под оптужбом да је подржавао терористу имама Гулена. Он је побегао из земље и живи у Стокхолму.
„Оптужбе против мене су измишљене. Не плашим се да ћу бити изручен јер би то била издаја вредности шведске демократије. Судови су овде независни од политичара. Ово није тест за Ердогана, ово је тест за шведске политичаре”, изјавио је Кенес за Би-Би-Си и додао да по шведским законима није дозвољено изручење грађана који су оптужени за „политички криминал”.
Курди који су нашли уточиште у Скандинавији надају се да ће делиоци правде поштовати домаће законе и да их неће, како истичу, „продати Турцима”. Поготово што су неки од њих у међувремену стекли шведско или финско држављанство и не могу да буду изручени другим земљама.
У Анкари се надају да ће владе Шведске и Финске испунити своје обавезе пошто су се од почетка нашле под притиском и водећих земаља НАТО-а, пре свега Америке, које пријемом скандинавских држава желе да упуте одређену поруку Москви после војне интервенције у Украјини. Западни медији откривају да је председник САД Џозеф Бајден иза јавне сцене наводно одиграо значајну улогу да убеди Ердогана да повуче најављени вето на улазак Стокхолма и Хелсинкија у војни савез.
На ту карту сада очевидно игра и председник Ердоган.
„НАТО је јак само с Турском”, изјавио је он у интервјуу за националну ТВ мрежу ТРТ. Анкара има, после Америке, најбројнију армију у алијанси и незаменљиву стратешку улогу на југоисточном крилу овог војног савеза.
Војислав Лалић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал