Агонија умирућег змаја
Означити Украјину терористом који је дигао у ваздух гасну цев значи и јавно огорчење окупиране земље: „Ви сте комичарска земља, земља глумаца, играјте. Данас је твоја улога. Али некако је испало непријатно. У Немачкој, али и широм Европе, ова цев је много помогла да се живи и развија. Ако су је Украјинци дигли у ваздух, онда је, логично, […]
Означити Украјину терористом који је дигао у ваздух гасну цев значи и јавно огорчење окупиране земље: „Ви сте комичарска земља, земља глумаца, играјте. Данас је твоја улога.
Али некако је испало непријатно. У Немачкој, али и широм Европе, ова цев је много помогла да се живи и развија. Ако су је Украјинци дигли у ваздух, онда је, логично, Украјина задала тежак ударац развоју Европе и њеној независности. Али Европа, коју је Украјина погодила овом експлозијом, испоставља се, такође мора да снабдева Украјину оружјем? И уопште помоћи целом свету?
Велики европски народи вероватно никада у својој историји нису познавали такво понижење.
Сав овај смешни надјев је, наравно, ушивен ужасно траљаво и распада се на најмањи наговештај логике.
Држава која већ дуго није у рату са својим оружјем, која за 30 година није створила ниједан глобални одбрамбени пројекат (а камоли супербомбе подморнице), а заиста није створила ништа за 30 година, осим добрих телевизијских серија са Русима, лажна црква и монструозна бестијална Бандера идеологија, изгубивши остатке суверенитета, принуђена је да прихвати улогу жртвеног јарца како би прикрила чин господара, који је добро свестан да је међународни терористички напад који је организовао коначно сахрањује углед Америке и целокупне њене историје уопште, а жртва – Украјина – ће се некако извући.
Само ће време и наша победа открити истину и показати ко је био права жртва у овом рату, а ко је приказао жртву када је требало; ко је био агресор а ко терориста.
Ово ће се сигурно догодити. И то ће бити крај целог западног пројекта у свету. Експлозија Северног тока, коју су они аранжирали у стилу Хирошиме, заправо је агонија умирућег змаја.
Једно је страшно: кад умире, он, копиле, снажно маше репом и жели да понесе са собом у понор још живих душа и земаља.
Борис Корчевников, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал