Што дуже живим у свету, више сам више изненађен оним што се зове „лекције из историје“ и „Божја правда“. Управо предходни дани нас уверавају у то — како казна уме да буде праведна. Пише: Руслан Љапин, ИА „Новорусија“ Ових дана све новинске агенције пишу о терористичком чину у Бриселу у Белгији, где цео дан одјекују експлозије. Убијено је на десетине људи, а рањено више од стотину. На свим ТВ каналима су сцене ужаса који се догодио и над којим цео свет тугује. Кроз то пролази и обичан момак из Србије, чије је име је Стеван, можда Јован или Драган…Ускоро ће прославити свој седамнаести рођендан. Он иде у школу, а после школе одлази кући где је чека вољена мајка са којом ће заједно запалити свећу за настрадале у Белгији. Пре 17 година, један од десет белгијских Ф-16АМ је, приликом бомбардовања Србије, неког другог Стевана, Јована или Драгана заувек послао анђелима. Мајка тог свог сина није дочекала. Отац је полудео од туге и најстрашније проклиње све оне који су директно или индиректно одговорни за смрт његовог детета. Јуче, 23. марта, било је тачно 17 година од када је НАТО у Бриселу, у супротности са резолуцијом Савета безбедности УН, одлучио да покрене ратну машинерију против мале Југославије, рушећи цео послератни поредак. На данашњи дан 24. марта ће почети са бомбардовањем. Према званичним подацима СРЈ, од 24. марта до 10. јуна 1999. године, укупан број цивилних жртава је износио више од 1 700 људи, укључујући скоро 400 деце. Повређено је преко 10 000 људи. Троје нерођене деце је убијено у утроби њихових мајки. Без воде је остало преко милион људи, 500 000 људи је остало без посла, хиљаде њих без крова над главом. Нестао је, према процени УН, 821 човек. Већина од њих су Срби. У току ове агресије извршено 35 000 борбених авио-летова, у којима је учествовало око 1000 авиона и хеликоптера.. На циљеве је бачено 79 000 тона експлозива (укључујући и 156 контејнера са 37 440 касетних бомби које су забрањене међународном конвекцијом). Операција „Милосрдан анђео“ узима свој данак и после свог завршетка јер је НАТО користио муницију са радиоактивним пуњењем осиромашеним уранијумом. -Од 23. до 24. марта сам био у Србији. Изнад главе сам чуо буку авиона. Али сам чак и у том тренутку мислио да ће долетети до границе и вратити се. Нормална људска логика није могла да прихвати грозоту безакоња и зла које ће се ускоро догодити, каже Александар Кравченко који је 1999. године предводио добровољце Републике Српске, присећајући се страшних догађаја. На бомбама које су избацивали британски авиони су били натписи:„Срећан Васкрс“, „Надам се да вам се допада“, „ И даље желиш да будеш Србин?“. Сада не гори Београд већ Брисел. Одјекују експлозије, завијају сирене, чују се јауци и плач оних који су изгубили своје најближе. Страшно!! Али, страшно је било и у Београду, Доњецку, у Дамаску. И тамо су људи заслужили саосећање. Пријатељи моји, реците ми молим вас, хоће ли барем један Белгијанац ових дана погледати у очи српског оца? И барем на тренутак схватити да је све повезано! И да је он, стављајући себе изнад свега и рушећи светски поредак, на крају изнедрио ИД. И да се тај Белгијанац тада супроставио Американцима, вероватно би Гадафи и Садам били на челу својих држава и не би било избеглица и терориста који су се под маском избеглица раширили Европом. За угашене животе Стевана, Јована или Драгана, Белгијанци данас плаћају најстрашнију цену. Сигуран сам да се нико од њих не сећа, а камоли повезује ове догађаје, што значи да ће, на жалост, бити и других „дана за памћење“. Ништа на свету не пролази без остављања трагова! Извор: ИА „Новорусија“, srb.news-front.info http://www.pravda.rs/2016/03/24/za-ugasene-zivote-srpske-dece-belgijanci-danas-placaju-najstrasniju-cenu/
