Вашингтон је одлучио да прати Берлин

Борис Степанов Американци никада нису волели конкуренте и покушавали су да их се ослободе  на било који начин. Било који супарник, посебно уколико је био вештији и паметнији, код Беле куће је увек изазивао алергију. Још до скора су велики другови САД били Кореја, Тајван, Јапан, Кина. Али чим је извоз из тих земаља порастао за неколико милијарди долара у Вашингтону су почели да звоне на сва звона  и своје доскорашње другове  по сарадњи  уписали су у списак земаља за које се сумња да се баве непоштеном трговином. Сада ће  појачати надзор економије Јужне Кореје, Јапана и Тајвана, у ствари – пажљиво ће контролисати сваки посао. У списак непоузданих је доспела и Немачка, и то први пут. Какве су то „заслуге“ због којих  Вашингтон прави спискове „несигурних“ партнера? Произилази да постоје три критеријума. Први претпоставља да земља која тргује са Американцима има висок ниво  позитивног салда у трговинском билансу, други да постоји профицит у спољној трговини. И најважнији – мешање у валутна тржишта  како би се добила предност у спољној трговини. Ето тако произилази да су се Немци заборавили, па су у 2015.години робну размену са колегама са оне стране океана довели до рекордних 174 милијарде евра. Немачка је тржиште Америке затрпала својим робама, она је постала прва и на трговини је зарадила скоро 114 милијарди  евра. Профицит биланса у трговини Немачке са САД је повећан на скоро 55 милијарди евра. Без имало сумње  такви показатељи су почели  јако да нервирају Американце који не желе да се на њиховом тржишту појављују конкуренти који одузимају добит националних финансијских и индустријских структура. Зато је недавно Барак Обама својој најбољој другарици и наговестио  (он ју је баш тако назвао) – госпођи Меркел, да треба пажљивије  да прати шта се ради у немачком бизнису  и да не дозволи да он  „залази тамо где му није место “. Немачка је дужна, САД су сасвим сигурне у то, да нетремице гледа у уста и да пажљиво прати правац који прописује администрација Беле куће. Јер данас у свету постоји само један политички, војни, финансијски и трговински лидер и њему се треба потчињавати без икаквог противљења. Обама убеђује у то мал’те не у сваком свом говору. Уосталом и кандидати за председника, Хилари Клинтон и републиканац Доналд Трамп, такође не престају да говоре о томе. Како се оно каже – упозоравају унапред, за сваки случај. За сада је тешко да се каже ко ће у том пару   у новембру 2016. да постане домаћин Беле куће. Али Вашингтон ће Немачку да настави  да прати и даље, можда чак и више и јаче него до сада.