Збогом, љубичасти евро

Борис Степанов Није председник САД успео ни да стигне кући из Немачке, када је председник Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги наредио да се из оптицаја повуку све новчанице од 500 евра. У јавности се та новчаница зове „љубичаста“ и њу је европска мафија јако заволела. Посебно наркотрговци и стручњаци за прање новца. Процедура њеног повлачења ће бити прилично скупа – 500 милиона евра. Господина Драгија специјално не узнемиравају ни прилични трошкови „љубичасте операције“, ни чињеница да Централне банке Немачке и Аустрије очигледно не желе да до тога дође. Недавно се испоставило да је из промета већ повучено 20 милиона комада новчаница од 500 евра, на укупан износ од 10 милијарди евра. Европол је више пута говорио да се сви трошкови „љубичасте операције“ брзо правдају. Одавно се зна да је 1 милион евра у новчаницама од 500 евра тежак укупно 2 килограма и да се смешта у малу торбу. Пребацивање из једне земље у другу неколико милиона криминалног новца не представља неки већи проблем. Две – три торбе за ноут-бук се убаце у ауто и – вози! За ситне новчанице, на пример од 50 или 100 евра, треба кофер. А велики комади пртљага су увек изазивали сумњу, посебно сада, када се води активна борба против терориста и њихових помоћника. И још један важан детаљ, о коме стручњаци за борбу с криминалом упорно говоре. Произилази да крупне новчанице олакшавају вршење финансијских малверзација и помажу да се избегне порез. Годишње просечно од финансијских малверзација мафија зарађује 2 билиона евра. Корупционери, који узимају у готовом – 1 билион. Осим мафиозних структура новчаницу од 500 евра обожавају и љубитељи чувања новца у душецима. А таквих у Европи  има велики број. Економисти тврде да није баш згодно да се ситне новчанице чувају код куће, и да би многи желели да своју „кућну касу“ врате у банку, макар и са баш малом каматом. „Велики брат“ ће да учини све како би се олакшао новчаник не само криминалних структура и структура које раде „у сенци“, већ и присмотром поштених грађана који још увек не верују дигиталној готовини. Све док постоји новац „у душеку“ криза ће се моћи преживети. Чим становник, чак и онај врло имућан, одбије кеш, он заувек потпада под контролу финансијских структура које ће знати сваки корак власника банкарске картице, знаће и сваку куповину, макар и најмању, у било којој тачки света. Нису сви спремни за тоталну проверу! Посебно у Немачкој, у којој су новине Frankfurter Allgemeine Zeitung недавно дошле до закључка: „У дигиталном свету само готовина може да заштити људе од неограничене присмотре. Зато готовина не представља само новац, већ истовремено и приватно благостање, и истинску слободу“.